Bajadera

Bajadera  je kraljica među desertima izvanrednog, specifičnog ukusa. Probajte recept za ovu posnu čaroliju vrhunskog ukusa.
bajadera

Priprema

Zakuvati  300 g  šećera i 8 kašika vode i kuvati 2-3  minuta. Skloniti sa ringle i umešati 150 g margarina. Kad  se margarin potpuno istopi, dodati 150 g mlevenih oraha i 150 g mlevenog keksa i dobro izmešati.  Dobijenu smesu za bajadere podeliti na dva dela. U jednu polovinu umešati 3 rebra otopljene čokolade pa ga rastanjiti u pouljenoj tepsiji. Drugu polovinu stavite preko polovine sa čokoladom i nju rastanjiti.

Za glazuru u vodi rastopiti šečer i margarin pa dodati čokoladu i izmešati. Preliti preko bajadere i malo protresti tepsiju da se glazura  ujednačeno rasporedi.

Bajadera se treba ohladiti u frižideru nekoliko sati kako bi se lakše i lepše sekla na kockice.

Sastojci

  • 300 g šećera
  • 8 kašika vode
  • 150 g margarina
  • 150 g mlevenih oraha
  • 150 g posnog mlevenog keksa
  • 3 rebra čokolade za kuvanje

Glazura

  • 25 ml vode
  • 25 g šećera
  • 60 g margarina
  • 125 g čokolade za kuvanje

Оrah (Juglans redia L)

Smatra se da je orah poreklom iz Azije. Orah je jedna od prvih  biljki uljarica. Veliki broj vrsta oraha uzgaja se danas u području od jugoistočne Evrope do Japana, kao i u području od jugoistočne Kanade do Kalifornije  i Argentine.

Nutritivna i farmakološka svojstva oraha

Orasi imaju mnogo ulja. Također su izvrstan izvor masnih kiselina omega-3. Orah sadrži proteine, ugljikohidrate, vitamine (B1, B2, B6, B12, E, K, C, biotin, folna kiselina i dr), mineralne materije (gvožđe, kalijum, natrijum, bakar, selen i dr), dijetalna vlakna, antioksidativne materije i dr.

Orah liči na mali mozak čoveka, a  pomaže u razvoju preko 30 neuro-transmitera za moždane funkcije. Delotvoran je u čišćenju krvi od toksina, snižavanju nivoa negativnog holesterola, u  lečenju plućnih bolesti, katara creva, otklanjanju probavnih  smetnji i dr.

Orah je veoma važan za vegeterijance, jer sadrži značajne količine masti i proteina.

Share Button

Pesak torta

Pesak torta

Priprema

U mleku skuvati pudinge  sa dodatkom vanilin šećera. Puding ostaviti da se ohladi. Umutiti maslac i  šećer i dodati u puding. Dobro izmešati da se dobije potpuno ujednačena i glatka masa.

Masu podeliti na tri jednaka dela. U prvu trećinu mase dodati plazma keks, u drugu trećinu kokosovo brašno i u treću trećinu orahe i tim redom oblikovati ih na tacni na kojoj će se servirati, a  na kojoj je tanak sloj iseckanih oraha.

Tortu odozgo ukrasiti pripremljenim šlagom na mleku i čokoladnim mrvicama.

Sastojci

  • 6  pudinga od vanile
  • 1,6 l mleka
  • 300 g šećera u prahu
  • 300 g mlevenenog plazma keksa
  • 300 g kokosovog brašna
  • 300 g mlevenih oraha
  • 100 g seckanih oraha
  • 2 maslaca
  • 4 vanilin šećera
  • 1 kesica šlaga
  • čokoladne mrvice
Share Button

Lenja pita sa jabukama

Lenja pita je najlepši kolač sa jabukama. Verujem da svi volite i često pravite ovu ukusnu, sočnu pitu s jabukama. Uz dodatak cimeta, ova poslastica je krasan, aromatičan zalogaj.
Lenja-pita-sa-jabukamaPriprema

Lenja pita sa jabukama se vrlo brzo i lako priprema. Pomešati  jaja, jogurt, šećer, ulje, brašno i  prašak za pecivo i dobro izmešati da nastane glatko testo.

Za fil ljuštiti i izrendati jabuke i izdinstati ih na ulju pa dodati griz, šećer i cimet.

U podmazanu tepsiju staviti i rasporediti polovinu testa i peći nekoliko minuta dok se ne uhvati korica. Na propečenu koru rasporediti fil, a preko njega staviti drugu polovinu testa. Peći u prethodno zagrejanoj rerni na 200 ºC  oko 40 minuta. Lenja pita sa jabukama treba da se ukrasi sa  šećerom u prahu i iseče na kocke.

Sastojci za testo

  • 3 jaja
  • 1 šolja šećera
  • 1 šolja ulja
  • 2 šolja brašna
  • 1 jogurt u čaši
  • 1 kesica prašaka za pecivo

Sastojci za fil

  • 1 kg jabuka
  • 1 šolja šećera
  • 2-3 kašike griza
  • 2 kašike ulja
  • 1,5 kašičica cimeta
Share Button

Koh od griza

Priprema

Umutiti cela jaja sa šećerom i vanilin šećerom pa polako dodavati griz i dobro izmešati. Smesu preneti u podmazanu tepsiju i peći na 200°C dok ne porumeni.

Posebno skuvati mleko sa 7 kašika šećera i 3 kesice vanilin šećera. Kad se pečeno izvadi iz rerne, prelije se polako skuvanim prelivom i ostavi da se ohladi.

Posluženje

Koh od griza se servira sečen na kocke uz čaj ili sveže isceđen sok.

Sastojci

  • 7 celih jaja
  • 19 kašika šećera
  • 5 vanilin šećera
  • 14 kašika griza
  • 1 l mleka
Share Button

Knedle sa šljivama

Ovo je recept, koji je uvek koristila moja majka. Pahuljaste i mirisne knedle sa šljivama me podsećaju na detinjstvo i ranu mladost. Njihov perfektni ukus se mora probati i doživeti.

Priprema

Skuvati krompir kao za pire, dobro ga propasirati, dodati jaja, brašno, griz, šećer i dobro umesiti.

Ostaviti da se dobro ohladi pa od smese napraviti formu rolata i seći komade otprilike debljine 2 cm. U svaki komad staviti šljivu bez koštice i obmotati  je testom pa napraviti kuglicu veličine kajsije.

U posudu sa ključalom vodom staviti knedle, ostaviti da se kuvaju do momenta kada isplivaju na površinu. Tada su gotove. Izvaditi ih i uvaljati u pripremljene prezle. Prezle su prethodno propržene na ulju da porumene, a kada se ohlade, dodaju se šećer i cimet.

Sastojci

  • 1kg krompira
  • 250 g brašna
  • 300 g šećera
  • 300 g prezli
  • 80 g griza
  • 2 jaja
  • cimet
  • ulje

Šljiva (Prunus domestica L)

Stručnjaci veruju da je pradomovina šljive Zapadna Azija i to područje severnog Kavkaza. Šljiva se ubraja u najstarije voćne vrste na svetu.

Šljivu je u drevnim vremenima čovek koristio za ishranu. Prvi pisani podaci o šljivi poreklom su iz Grčke  (VI vek pre n.e.) Rimljani su iz Sirije preneli u Italiju više sorti plemenitih šljiva. Po naređenju rimskog imperatora Proba (232 – 282 godine n.e.) i Dioklecijana (243 – 316 godine n.e.) podizani su šljivici na Balkanskom poluostrvu pa su ih zatekli Sloveni  pri naseljavanju u ovo područje. Ova voćna vrsta se u Srbiji gaji od davnina.

Nutritivna svojstva šljive

Plod šljive je pravi mali rudnik vitamina (A, B1, B2, B3, B6, C, E, H i PP), mineralnih materija (kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor  i dr) i pektinskih materija, organskih kiselina, celuloze, belančevina i bojenih pigmenata-antocijana.

Plodovi šljiva mogu da budu žuti, crveni i plavoljubičasti.

Lekovitost  šljive

Šljiva je veoma delotvorna, pored ostalih,  kod sledećih bolesti:

  • anemija
  • arteroskleroza
  • artritis
  • bolesti zuba i usne šupljine
  • bolesti srca i krvnih sudova
  • bronhitis
  • depresija
  • opstipacija
  • pad imuniteta
  • povišeni nivo holesterola
  • pojava bora na koži
  • problemi sa crevima i organima za varenje
  • poremećaj metabolizma
  • problemi sa jetrom

Šljiva deluje kao moćan antioksidant i odlikuje  se najvećim prirodnim laksativnim delovanjem.

Share Button