Ječmena kaša sa pečurkama

Priprema

Ječam dobro isprati na metalnoj cediljci pa ga sa cediljkom staviti na lonac s ključalom vodom, poklopiti i pariti 20-25 minuta. Potom ječam prebaciti u drugu posudu sa zakuhanom i posoljenom  vodom i kuvati 20 -25 minuta pa procediti.

Posebno propržiti sitno iseckani luk. Očistiti i narezati pečurke, dodati kocku za supu, kim, biber, so i
vodu pa  kuvati  7 minuta. Posle kuvanja pečurke ocediti i staviti u proprženi luk. Sve dobro promešati, dodati  pripremljeni ječam i skloniti sa ringle pa preliti sa tečnošću od kuvanja pečurki, poklopiti i zapeći u rerni 1 sat na 130°C.

Posluživanje

Ječmenu kašu sa pečurkama polužiti kao glavno posno i dijetalno jelo.

 Sastojci

  •  2 šolje ječma
  •  700 g pečurki
  • 1 kocka za supu
  •  2 glavice crnog luka
  •  1 kašičica kima u zrnu
  •  1 kašičica soli
  •  1 kašičica bibera
  •  2 kašike ulja

Ječam (Hordeum sativum L)

Ječam je žitarica poreklom iz Etiopije i jugoistočne Azije. Uzgajao se pre 10 000 godina. Korišten je za ishranu ljudi i životinja. Od davnina se upotrebljavao  i za proizvodnju alkoholnih pića. Prvi recept za vino i pivo od ove žitarice potječe iz Babilona, 2800 godina pre Hrista. Kultiviran je u starom Egiptu i  Mesopotamiji. Sumerani su koristili ječam kao meru i novac.  U Vedskim tekstovima ječam i pirinač se nazivaju  “dva besmrtna nebeska sina”.

U antičkj Grčkoj ječam je bio veoma cenjena namirnica. Bio je osnovni sastojak hleba. Posebno su ga cenili sportisti i gladijatori, jer im je davao veliku snagu.

U drevnoj Kini ječam je bio simbol muške zrelosti.

Pšenica je u srednjem veku bila vrlo skupa pa su Europljani koristili ječam i raž za pripremu hleba. Danas se  smatra da je ječam jedna od najstarijih žitarica u Evropi.

Ječam su u Južnu Ameriku doneli Španci u XI veku, a Englezi su ga preneli u Severnu Ameriku.

Share Button

Šnicle od soje u sosu od pečuraka

8.3.1

Priprema

Na ulju propržiti iseckani luk i pečurke iseckane na listiće. Dodati  biber, đumbir, kurkumu i 50 ml vode. Smesu dinstati oko 10 minuta pa joj dodati pripremljene sojine šnicle, oljušteni i iseckani kikiriki i peršun i sojin sos. Sve ovo naliti sa preostalom vodom i kuhati još 3 minuta. Sojine šnicle u sosu ostavite poklopljene da odstoje još 10 minuta.

Posluživanje

Uz sojine odreske u sosu od pečuraka može da se posluži salata po želji.

Sastojci

  •  100 g sojinih šnicli
  •  120 g crnog luka
  •  250 g pečurki
  •  2 kašike listova peršuna
  •  ½ kašičice bibera
  •  ½ kašičice kurkume
  •  ½ kašičice đumbira u prahu
  •  50 g kikirikija
  •  3 kašike sojinog sosa
  •  1 kašika gustina
  •  4 kašike ulja
  •  200 ml vode

Soja (Glycine max)

Soja je poreklom iz Azije, uzgaja se oko 5 000 godina u Kini, a u evropskim zemljama se pojavila tek1740. godine u Botanickoj bašti u Parizu. Pisani podaci o soji stari su preko 5 000 godina. Nazvana je anđeoskom hranom.

Nutritivna svojstva soje

Zrno soje sadrži proteine, ulje, ugljikohidrate,  mineralne materije i znatan broj vitamina. Od vitamina, odličan je izvor tiamina, riboflavina i folne kiseline, vitamina B6,  pantotenske kiseline i niacina. U manjim količinama sadrži i vitamine C, D, E i K. Izvor je omega-3 masnih kiselina i fitoestrogena.

Soja sadrži sve esencijalne aminokiseline i po tome je jedinstvena biljna namirnica. Ona sadrži više proteina od kravljeg mleka, ali bez zasićenih masnoća i holesterola.

U industriji i kulinarstvu koriste se njeni proizvodi kao:  mleko, sir tofu, brašno, ulje, sos, briketi , šnicle i dr.

Farmakološka svojstva soje

Izoflavoni iz soje povoljno deluju  na održavanje vitkog tela, značajno utiče na smanjenje povišenog pritiska i ukupnog holesterola, povećava nivo HDL-a (dobrog holesterola), snižava udeo triglicerida, eliminiše holesterol iz arterija i omogućava njegovo izlučivanje iz organizma.

Soja smanjuje agregaciju krvnih pločica, povoljno utiče na nivo šećera u krvi. Posebno je značajna u ishrani dijabetičara, jer je izvrstan  izvor proteina i dijetetskih vlakana, koji nemaju  negativan uticaj na njihov organizam kao životinjski proteini.

Soja pripada grupi alergenske hrane pa se ne sme konzumirati u svežem stanju, jer zbog prisustva oksalata, koji se mogu u krvi kristalizirati, može doći do sprečavanja apsorpcije kalcijuma.

Share Button

Punjene lignje recept

Priprema

Lignje treba očistiti od glave i utrobe. Ne zaboravite dugačko pero. Kada su očišćene treba ih oprati i odvojiti  pipke. Ostavite lignje da se dobro ocede. Ukoliko vam čišćenje lignji ne ide od ruke ili nemate toliko vremena, probajte da nađete i kupite već očišćene.
Pipke iseckajte sitno i dodajte im prezle, masninovo ulje, peršun, beli luk, biber i so. Ovako napravljenu masu izmešajte dobro i sa tim punite lignje. Kad su lignje napunjene, zašijte ih koncem ili zatvorite otvore čačkalicama. Tako pripremljene lignje složite u vatrostalnu posudu i prelijte sa malo maslinovog ulja.
Peći u rerni, u poklopljenoj vatrostalnoj posudi , oko sat vremena. Ovako punjene lignje mogu da se peku i na roštilju i tada su još ukusnije.

Posluženje

Lignje poslužite sa salatom sa začinskim biljem ili krompir salatom. Uz lignje ide čašica rashlađenog belog vina.

Sastojci

  • 1 kg lignji
  • 8 velikih kašika prezli
  • 8 velikih kašika ekstra devičanskog maslinovog ulja
  • 5 čena sitno seckanog belog luka
  • 1 veza sitno seckanog peršuna
  • biber
  • so

Lignja (Loligo vulgaris)


Lignja spada u red glavonožaca. Evropska lignja živi u Sredozemnom moru i istočnim delovima Atlanskog okeana. Najčešće se nalazi na dubini od oko 50 pa i više metara.  Može da naraste i do 30 pa i 40 centimetara dužine. Hrani se planktonima i drugim malim životinjicama, a kad je velika može jesti i ribu i rakove. Lignja je često i plen i to delfinu i nekim većim ribama. Postoji više bliskih srodnika Evropske lignje. Jedna od njih je i divovska lignja.

Share Button

Posna musaka recept

Priprema

Sojine pahuljice treba držati neko vreme u toploj vodi da omekšaju. Za to vreme iseckati crveni luk i pečurke. Propržiti ih u tiganju i dodati biber, so i mešavinu začina po želji. Zatim svemu tome dodati  dobro oceđene sojine pahuljice.
Nakon toga treba dodati još i tucani beli luk i sitno seckan peršunov list. Na kraju u sve ovo treba sipati veliku kašiku sojinog brašna i dobro promešati.
U tepsiju ili vatrostalnu činiju se dodaje red tikvica, koje su isečene na kolutove i prethodno posoljene, pa preko njih pripremljeni nadev, pa opet red tikvica, pa pripremljeni nadev.
Na vrh se posipa sitno seckani peršunov list. Zatim treba sve naliti vodom i musaku zapeći u prethodno ugrejanoj rerni 30 minuta.

Sastojci

  • ½ kg tikvica
  • 100 g sojinih pahuljica
  • 200 g pečuraka
  • 1 glavica crvenog luka ili veza mladog luka
  • 2 čena belog luka
  • začini
  • 1 kašika sojinog brašna
  • vezica peršuna
  • biber
  • so
  • ulje
Share Button

Heljda i brokoli sa pečurkama

Ovo je sjajno jelo za gurmane, ali i za ljubitelje vegeterijanske i hrono kuhinje. Probajte, heljda i brokoli sa pečurkama su divno jelo!

Priprema

Heljdu oprati i ocediti pa ostaviti da se osuši. Na maslinovom ulju propržiti heljdu, dodati vodu (2:1) i poklopljeno kuvati na blagoj temperaturi 20 minuta.

Na malo ulja u drugoj posudi propržiti oko 10 minuta iseckani beli luk, na kocke izrezanu papriku i krompir i na režnjeve iseckane pečurke. Potom dodati očišćene brokoli i sve dinstati  na umerenoj temperaturi sve dok brokoli i pečurke ne omekšaju. Prodinstanoj smesi na kraju dodati heljdu i ostavite još nekoliko minuta na ringli.

Posluženje

Heljdu sa brokulom i pečurkama servirati toplu.

Sastojci

  • 200 g heljde u zrnu
  • 300 g brokoli
  • 150 g pečurki
  • 1 zelena paprika
  • 1 krompir
  • 1 česno belog luka
  • maslinovo ulje
  • so

Heljda (Fagopyrum esculentum)

Heljda je poreklom  iz Centralne Azije.

Nutritivna svojstva heljde

Naučnim istraživanjima je dokazano da  je heljda prehrambena i lekovita biljka. Mada nije žitarica,  svrstavaju je u tu grupu zbog sličng hemijskog sastava i načina kulinarske pripreme. Mnogi je nazivaju crnim žitom.

Heljda je bogata je ugljikohidratima, belančevinama, esencijalnom aminokiselinom (lizinom), mineralnim materijama (kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, gvožđe, natrijum, selen i dr)  i vitaminima (vitamini B kompleksa, E, P). Nutritivno značajan sastojak  heljde je i agrimin. Nutricionisti tvrde da su belančevine heljde  kvalitetnije od belančevina drugih žitarica.

U ishrani se koriste oljušteno zrno i brašno. Koristi se kao kaša, kao dodatak jelima uz povrće i meso, od nje se prave mnoga druga dinstana jela, pite i dr.

Farmakološka svojstva heljde

Konzumiranjem heljde smanjuje se rizik od sterilnosti, jača organizam, podmlađuju se krvni sudovi, povećava se cirkulacija u rukama i nogama, otklanja se umor, zagreva se organizam, izgrađuje se krv, povećava se izlučivanje urina. Heljda pozitivno utiče na  pamćenje i koncentraciju, snižava pritisak, potpomaže lečenje bolesti pluća i bubrega.

Iako je bogata ugljenim hidratima, lako je svarljiva. Ne podiže nivo glukoze u krvi. Pogodna je, kako za lica s poremećenom probavom, tako i za dijabetičare. Preporučuje se osobama, koje primenjuju isključivo vegetarijansku ishranu, zbog bogatstva u belančevinama.

Share Button