Integralna testenina sa prelivom od spanaća

Ovo je veoma ukusno dijetalno jelo. Zadovoljiće ukus i najvećih gurmana.

Priprema

Na maslinovom ulju propržiti raženo brašno, dodati pistaće, laneno seme i susam i  dobro izmešati.

Posebno obariti pa ocediti spanać, sitno ga iseckati, propržiti. Zatim naliti  mleko, mešati i kuvati preliv  dok se ne zgusne. Na kraju preliv posoliti.

U posoljenoj vodi skuvati integralnu testeninu, ocediti je i sastaviti sa prelivom od spanaća.

Sastojci

  •  100 g integralne testenine
  •  1 kašičica maslinovog ulja
  •  1 kašičica raženog brašna
  •  150 g spanaća
  •  1 kašičica lanenih semenki
  •  1 kašičica susama
  •  nekoliko nepečenih pistaća
  •  150 ml mleka sa 1% m.m.
  •  so
Share Button

Tunjevina sa heljdom dijetalno

Ako želite da pripremite pravi specijalitet za svoje goste, koji preferiraju hrono i dijetalnu ishranu, napravite im ovo ukusno jelo – tunjevina sa heljdom. Biće oduševljeni.Tunjevina sa heljdom dijetalnoPriprema

U slanoj vodi skuvati heljdu pa skloniti sa ringle i ostaviti poklopljenu dok ne upije svu vodu. Iseckati papričicu i luk, krupnije iseći paradajz, dodati tunjevinu i dobro izmešati. Zatim se dodaju  pripremljena heljda, so i kim. Sve se dobro izmeša.

Posluženje

Tunjevina sa heljdom  može se servirati topla, ali i ohlađena.

Sastojci

  • 1 šoljica heljde u zrnu
  • 1,5 šoljica vode
  • 1 konzerva nemasne tunjevine
  • 2 paradajza
  • 1 veći mladi crni luk
  • 1 ljuta zelena papričica
  • ½ kašičice kima

Tunjevina

Za upotrebu tunjevine u ishrani zna se od kada postoje ljudi.

Tunjevina je izuzetno popularna u priobalnim područjima u svetu. Tuna se nalazi u toplim vodama Pacifika, Atlantika i Sredozemnog mora. Nazivaju je i “Ružom mora“ zbog jedinstvene boje mesa, koja varira od ružičaste do intenzivno crvene, za razliku od uobičajene bele boje mesa drugih ribljih vrsta. Crvena obojenost potiče od mioglobina. Postoji preko 50 različitih vrsta ove ribe u različitim delovima sveta.

Tunjevina je malo zapostavljena u našoj ishrani, ali sportisti širom sveta oduševljeni su ovom izvrsnom, nemasnom ribom, koja je postala deo njihove redovne ishrane. Razlog je u kvalitetu tunjevine, jer sadrži 30 % proteina, najviše 1% ugljikohidrata i 1-5 % masti. Konzervirana tunjevina je dobar izvor omega-3 masnih kiselina. Ponekad sadrži preko 300 miligrama omega-3 masnih kiselina po obroku.

Dokazano je da su osobe, koje su redovno konzumirale tunjevinu, u mnogo manjem procentu obolevale od srčanog udara, aritmija, povišenog krvnog pritiska i dr. od osoba,  koje na svom jelovniku nisu imali tunjevinu.

Share Button

Ječmena kaša sa pečurkama

Priprema

Ječam dobro isprati na metalnoj cediljci pa ga sa cediljkom staviti na lonac s ključalom vodom, poklopiti i pariti 20-25 minuta. Potom ječam prebaciti u drugu posudu sa zakuhanom i posoljenom  vodom i kuvati 20 -25 minuta pa procediti.

Posebno propržiti sitno iseckani luk. Očistiti i narezati pečurke, dodati kocku za supu, kim, biber, so i
vodu pa  kuvati  7 minuta. Posle kuvanja pečurke ocediti i staviti u proprženi luk. Sve dobro promešati, dodati  pripremljeni ječam i skloniti sa ringle pa preliti sa tečnošću od kuvanja pečurki, poklopiti i zapeći u rerni 1 sat na 130°C.

Posluživanje

Ječmenu kašu sa pečurkama polužiti kao glavno posno i dijetalno jelo.

 Sastojci

  •  2 šolje ječma
  •  700 g pečurki
  • 1 kocka za supu
  •  2 glavice crnog luka
  •  1 kašičica kima u zrnu
  •  1 kašičica soli
  •  1 kašičica bibera
  •  2 kašike ulja

Ječam (Hordeum sativum L)

Ječam je žitarica poreklom iz Etiopije i jugoistočne Azije. Uzgajao se pre 10 000 godina. Korišten je za ishranu ljudi i životinja. Od davnina se upotrebljavao  i za proizvodnju alkoholnih pića. Prvi recept za vino i pivo od ove žitarice potječe iz Babilona, 2800 godina pre Hrista. Kultiviran je u starom Egiptu i  Mesopotamiji. Sumerani su koristili ječam kao meru i novac.  U Vedskim tekstovima ječam i pirinač se nazivaju  “dva besmrtna nebeska sina”.

U antičkj Grčkoj ječam je bio veoma cenjena namirnica. Bio je osnovni sastojak hleba. Posebno su ga cenili sportisti i gladijatori, jer im je davao veliku snagu.

U drevnoj Kini ječam je bio simbol muške zrelosti.

Pšenica je u srednjem veku bila vrlo skupa pa su Europljani koristili ječam i raž za pripremu hleba. Danas se  smatra da je ječam jedna od najstarijih žitarica u Evropi.

Ječam su u Južnu Ameriku doneli Španci u XI veku, a Englezi su ga preneli u Severnu Ameriku.

Share Button

Šnicle od soje u sosu od pečuraka

8.3.1

Priprema

Na ulju propržiti iseckani luk i pečurke iseckane na listiće. Dodati  biber, đumbir, kurkumu i 50 ml vode. Smesu dinstati oko 10 minuta pa joj dodati pripremljene sojine šnicle, oljušteni i iseckani kikiriki i peršun i sojin sos. Sve ovo naliti sa preostalom vodom i kuhati još 3 minuta. Sojine šnicle u sosu ostavite poklopljene da odstoje još 10 minuta.

Posluživanje

Uz sojine odreske u sosu od pečuraka može da se posluži salata po želji.

Sastojci

  •  100 g sojinih šnicli
  •  120 g crnog luka
  •  250 g pečurki
  •  2 kašike listova peršuna
  •  ½ kašičice bibera
  •  ½ kašičice kurkume
  •  ½ kašičice đumbira u prahu
  •  50 g kikirikija
  •  3 kašike sojinog sosa
  •  1 kašika gustina
  •  4 kašike ulja
  •  200 ml vode

Soja (Glycine max)

Soja je poreklom iz Azije, uzgaja se oko 5 000 godina u Kini, a u evropskim zemljama se pojavila tek1740. godine u Botanickoj bašti u Parizu. Pisani podaci o soji stari su preko 5 000 godina. Nazvana je anđeoskom hranom.

Nutritivna svojstva soje

Zrno soje sadrži proteine, ulje, ugljikohidrate,  mineralne materije i znatan broj vitamina. Od vitamina, odličan je izvor tiamina, riboflavina i folne kiseline, vitamina B6,  pantotenske kiseline i niacina. U manjim količinama sadrži i vitamine C, D, E i K. Izvor je omega-3 masnih kiselina i fitoestrogena.

Soja sadrži sve esencijalne aminokiseline i po tome je jedinstvena biljna namirnica. Ona sadrži više proteina od kravljeg mleka, ali bez zasićenih masnoća i holesterola.

U industriji i kulinarstvu koriste se njeni proizvodi kao:  mleko, sir tofu, brašno, ulje, sos, briketi , šnicle i dr.

Farmakološka svojstva soje

Izoflavoni iz soje povoljno deluju  na održavanje vitkog tela, značajno utiče na smanjenje povišenog pritiska i ukupnog holesterola, povećava nivo HDL-a (dobrog holesterola), snižava udeo triglicerida, eliminiše holesterol iz arterija i omogućava njegovo izlučivanje iz organizma.

Soja smanjuje agregaciju krvnih pločica, povoljno utiče na nivo šećera u krvi. Posebno je značajna u ishrani dijabetičara, jer je izvrstan  izvor proteina i dijetetskih vlakana, koji nemaju  negativan uticaj na njihov organizam kao životinjski proteini.

Soja pripada grupi alergenske hrane pa se ne sme konzumirati u svežem stanju, jer zbog prisustva oksalata, koji se mogu u krvi kristalizirati, može doći do sprečavanja apsorpcije kalcijuma.

Share Button

Punjene lignje recept

Priprema

Lignje treba očistiti od glave i utrobe. Ne zaboravite dugačko pero. Kada su očišćene treba ih oprati i odvojiti  pipke. Ostavite lignje da se dobro ocede. Ukoliko vam čišćenje lignji ne ide od ruke ili nemate toliko vremena, probajte da nađete i kupite već očišćene.
Pipke iseckajte sitno i dodajte im prezle, masninovo ulje, peršun, beli luk, biber i so. Ovako napravljenu masu izmešajte dobro i sa tim punite lignje. Kad su lignje napunjene, zašijte ih koncem ili zatvorite otvore čačkalicama. Tako pripremljene lignje složite u vatrostalnu posudu i prelijte sa malo maslinovog ulja.
Peći u rerni, u poklopljenoj vatrostalnoj posudi , oko sat vremena. Ovako punjene lignje mogu da se peku i na roštilju i tada su još ukusnije.

Posluženje

Lignje poslužite sa salatom sa začinskim biljem ili krompir salatom. Uz lignje ide čašica rashlađenog belog vina.

Sastojci

  • 1 kg lignji
  • 8 velikih kašika prezli
  • 8 velikih kašika ekstra devičanskog maslinovog ulja
  • 5 čena sitno seckanog belog luka
  • 1 veza sitno seckanog peršuna
  • biber
  • so

Lignja (Loligo vulgaris)


Lignja spada u red glavonožaca. Evropska lignja živi u Sredozemnom moru i istočnim delovima Atlanskog okeana. Najčešće se nalazi na dubini od oko 50 pa i više metara.  Može da naraste i do 30 pa i 40 centimetara dužine. Hrani se planktonima i drugim malim životinjicama, a kad je velika može jesti i ribu i rakove. Lignja je često i plen i to delfinu i nekim većim ribama. Postoji više bliskih srodnika Evropske lignje. Jedna od njih je i divovska lignja.

Share Button