Posna reforma torta

Neodoljiva kremasta torta od najfinije čokoladne kreme i hrskavih kora od oraha.posna reforma

Priprema

U vodu dodati šećer, vanilin šećer, med, čokoladu, ulje i sve lagano zagrevati dok  se čokolada ne rastopi. Potom smesi dodati prethodno dobro izmešano brašno sa praškom za pecivo i orasima i dobro izmešati. Smesu preneti  u tepsiju obloženu pek papirom i peći na 180°C oko 20 minuta. Izvaditi iz rerne i ohladiti pa preseći na tri ili četiri jednake kore.

1 Kalup-za-sečenje-torte

Za fil ušpinovati šećer u malo vode pa dodati čokoladu. Kada se čokolada otopi, dodati orahe. Kada  se smesa  ohladi, dodati prethodno izmiksirani margarin sa vanilin šećerom. Tortu filovati i ukrasiti seckanim lešnicima.

Sastojci

Kore

  •  200 g meda
  •  250 g šećera
  •  40 g čokolade za kuvanje
  •  250 ml gazirane vode
  •  150 ml ulja
  •  2 kesice vanilin šećera
  •  1 kesica praška za pecivo
  •  250 g oraha
  •  19 kašika brašna

Fil

  • 450 g šećera
  •  450 g oraha
  •  40 g čokolade za kuvanje
  •  3 kesice vanilin šećera
  •  230 g margarina

Ukrašavanje

  • 50 g lešnika

 Predlog


Nekada je veliki problem iseći biskvit za tortu na više kora. Ovo je pravi alat za to.

Share Button

Knedle sa šljivama

Ovo je recept, koji je uvek koristila moja majka. Pahuljaste i mirisne knedle sa šljivama me podsećaju na detinjstvo i ranu mladost. Njihov perfektni ukus se mora probati i doživeti.

Priprema

Skuvati krompir kao za pire, dobro ga propasirati, dodati jaja, brašno, griz, šećer i dobro umesiti.

Ostaviti da se dobro ohladi pa od smese napraviti formu rolata i seći komade otprilike debljine 2 cm. U svaki komad staviti šljivu bez koštice i obmotati  je testom pa napraviti kuglicu veličine kajsije.

U posudu sa ključalom vodom staviti knedle, ostaviti da se kuvaju do momenta kada isplivaju na površinu. Tada su gotove. Izvaditi ih i uvaljati u pripremljene prezle. Prezle su prethodno propržene na ulju da porumene, a kada se ohlade, dodaju se šećer i cimet.

Sastojci

  • 1kg krompira
  • 250 g brašna
  • 300 g šećera
  • 300 g prezli
  • 80 g griza
  • 2 jaja
  • cimet
  • ulje

Šljiva (Prunus domestica L)

Stručnjaci veruju da je pradomovina šljive Zapadna Azija i to područje severnog Kavkaza. Šljiva se ubraja u najstarije voćne vrste na svetu.

Šljivu je u drevnim vremenima čovek koristio za ishranu. Prvi pisani podaci o šljivi poreklom su iz Grčke  (VI vek pre n.e.) Rimljani su iz Sirije preneli u Italiju više sorti plemenitih šljiva. Po naređenju rimskog imperatora Proba (232 – 282 godine n.e.) i Dioklecijana (243 – 316 godine n.e.) podizani su šljivici na Balkanskom poluostrvu pa su ih zatekli Sloveni  pri naseljavanju u ovo područje. Ova voćna vrsta se u Srbiji gaji od davnina.

Nutritivna svojstva šljive

Plod šljive je pravi mali rudnik vitamina (A, B1, B2, B3, B6, C, E, H i PP), mineralnih materija (kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor  i dr) i pektinskih materija, organskih kiselina, celuloze, belančevina i bojenih pigmenata-antocijana.

Plodovi šljiva mogu da budu žuti, crveni i plavoljubičasti.

Lekovitost  šljive

Šljiva je veoma delotvorna, pored ostalih,  kod sledećih bolesti:

  • anemija
  • arteroskleroza
  • artritis
  • bolesti zuba i usne šupljine
  • bolesti srca i krvnih sudova
  • bronhitis
  • depresija
  • opstipacija
  • pad imuniteta
  • povišeni nivo holesterola
  • pojava bora na koži
  • problemi sa crevima i organima za varenje
  • poremećaj metabolizma
  • problemi sa jetrom

Šljiva deluje kao moćan antioksidant i odlikuje  se najvećim prirodnim laksativnim delovanjem.

Share Button

Ledene kocke recept

Za ljubitelje kremastih i osvežavajućih poslastica … ledene kocke! Ledene-kocke1Priprema

Istući  belanca sa šećerom da se dobije čvrst sneg. Dodati žumanca i  ostale sastojke. Sve dobro izmešati da  se dobije ujednačena smesa. Smesu preneti u pripremljenu tepsiju i peći je na 180 ° oko 25 minuta.  Izvaditi tepsiju sa biskvitom i još topao preliti vrućim šećernim sirupom pa ostaviti da se ohladi.

Skuvati šećer u vodi da se potpuno rastvori.

Pola litre mleka zakuvati, a drugom delu mleka dodati gustin, brašno i šečer, dobro sve izmešati (izmiksirati)  i sipati u kipuće mleko. Dok se fil kuva na blagoj temperaturi treba ga mešati da se spreči pojava grudvica. Kad se fil zgusne, ostaviti ga da se ohladi, ali je potrebno da se povremeno promeša da se na površini ne uhvati kožica.

Posebno umutiti margarin sa pepermint bombonama smrvljenim u prah pa dodati gornjem filu. Ovu smesu treba dobro umutiti  (izmiksirati) da se dobije gladak fil s kojim se, potom,  premaže  biskvit. Na pari otopiti čokoladu u mleku i preliti preko fila.

Posluživanje

Ledene kocke se serviraju dobro ohlađene i sečene na manje ili veće kocke. Uz njih se može poslužiti mentol liker.

Sastojci

Biskvit

  •  5 jaja
  •  5 supenih kašika šečera
  •  5 supenih kašika brašna
  •  3 supenih kašika kakaa
  •  5 g praška za pecivo

Šećerni sirup

  •  100 g šećera
  •  250 ml vode

Fil

  •  7 supenih kašika gustina
  •  2 supene kašike oštrog brašna
  •  10 supenih kašika šečera
  •  750 ml mleka
  •  2 paketića pepermint bombona
  •  250 g margarina

Čokoladna glazura

ČOKOLADA

Istorija čokolade

Danas se predpostavlja da su pre 2.600 godina Olmeci, najstariji civilizirani narod iz Meksika, umeli da spremaju čokoladnu smesu. Maje su u čast boga kakaa Ek Chuaha svake godine priređivali velika slavlja. Smatra se da su Asteci pili čokoladni napitak bez slasti.

Kristofor Kolumbo je doneo u Španiju seme kakaovca, ali se pokazalo, da niko nije zainteresovan za njega.

Kasnije su španski sveštenici  prvi u Evropi pravili tečnu čokoladu, kojoj su dodavali šećer i cimet.

Čokolada u čvrstom stanju je novijeg datuma. Holanđanin  Conrad J. van Houten  je 1828. godine koristio  hidrauličnu presu za mrvljenje zrna kakaovca, a  Englez Joseph Fry je 1847. godine napravio čokoladu od kakao praha, šećera i rastopljenog kakao maslaca. Švajcarac Daniel Peter je u sastav čokolade uključio i mleko i dobio je prvu mlečnu čokoladu 1875. godine.

Godine 1879. Švajcarac Rudolf Lindt proizveo je „chocolat fondant“, najpoznatiju čokoladu, koja se topila u ustima.

Nutritivna vrednost čokolade

Čokolada sadrži ugljikohidrate, masti, dijetalna vlakna, belančevine, fenolna jedinjenja, stearinsku kiselinu, kofein i dr.

Zavisno od sastava i vrste čokolada je pravi izvor pojedinih nutritivno vrednih jedinjenja kao što su: folna kiselina, beta karoten, lecitin i vitamini B1, B2, B5, B6, E i PP, zatim magnezijum, fosfor, gvožđe, cink, kalijum, kalcijum, natrijum.

Lekovitost čokolade

Čokolada sa velikim udelom kakao mase  podstiče stvaranje serotonina u organizmu, zbog čega je pravi stimulator dobrog raspoloženja.

Pozitivni efekti konzumiranja tamne čokolade ili kakao praha na organizam su:

  •  Smiruju
  •  Deluju antidepsivno
  •  Povećavaju proizvodnju dobrog holesterola (HDL)
  •  Štite krvne sudove i srce
  •  Doprinose zdravlju kardiovaskularnog sistema
  •  Štite organizam od slobodnih radikala – antioksidant

Čokoladu ne treba konzumirati pre spavanja, jer može dovesti do pojave nesanice.

Preteranim konzumiranjem čokolade  mogu se  izazvati negativni efekti – razdražljivost ili potištenost.

Share Button

Desert od bundeve

Priprema

Pomešati očišćenu i izrendanu bundevu, anis, šećer i vodu i staviti na ringlu da smesa  zakuva. Posle toga treba da se doda izrendani đumbir i da se kuva na niskoj temperaturi dok se smesa ne zgusne.

Posluživanje

Desert od bundeve servirati u staklenim zdelicama, najbolje onim za sladoled, ohladiti ga i ukrasiti sa šlagom.

Sastojci

  •  1 kg žute bundeve
  •  220 g šećera
  •  100 g šlaga u prahu
  •  100 ml mleka
  •  1 kavena kašika anis a
  •  1 kašika đumbira
  •  50 ml vode

Bundeva (Cucurbita pepo L)

Bundeva  pripada grupi značajnih poljoprivrednih sirovina širom sveta.  Za uzgoj joj  odgovaraju različiti agroklimatski uslovi.

U svetu postoji veliki broj varijeteta kao što su; tikvica za jelo, uljana tikva, krivošije, cukini, patison, ukrasne tikve, strejtnek, stočna tikva itd. Najrasprostranjenija vrsta ove biljke je (Cucurbita pepo L).

Bundeva ima široku primenu u ishrani ljudi i životinja. Stručnjaci je često nazivaju i balkanskom bananom, jer  imaju sličnosti u sastavu.

U ishrani se koriste: mesnati deo, seme  i lepi žuti cvetovi.

Nutritivna svojstva bundeve

U mesnatom delu bundeve visok je sadržaj i provitamina A, (β-karoten) zatim su prisutni vitamini grupe B (B1, B2, B3 i B6), vitamin C, niacin i folna kiselina. Od brojnih mineralnih sastojaka količinski su najzastupljeniji: kalijum, fosfor, kalcijum igvožde. Posebno su značajni oligo- i mikroelementi, pektini, celuloza i druga biljna vlakna.

Energetska vrednost bindeve je relativno niska:  100 g mesnatog dela ima samo oko 126 kJ (30 kal). Stoga je ona izuzetno pogodna u ishrani dijabetičara i osoba, koje žele da smanje svoju telesnu težinu.

Seme i ulje bundeve je prava riznica nutritivno vrednih sastojaka značajnih za pravilnu ishranu, ali i za održavanje dobrog zdravstvenog stanja organizma.

Seme sadrži značajne količine proteina, ugljikohidrata i fenolnih jedinjenja. Pravi je izvor Vitamina E (oko 900 mg α-tokoferol/kg ulje).

Farmakološka svojstva bundeve

Bundeva se ubraja i u lekovite biljke, jer zbog velikog broja nutritivno vrednih sastojaka (provitamin A, vitamin E, fenolna jedinjenja i dr) povoljno deluje na saniranje niza zdravstvenih poremećaja organizma.

Plod bundeve se preporučuje kod oboljenja:

  • reume
  • gihta
  • zapaljenja bubrega
  • zapaljenja bešike
  • gojaznosti
  • dijabetisa
  • želuca
  • tankog creva
  • krvavih proliva
  • psorijaze
  • nakupljanja tečnosti.

Seme bundeve je vrlo efikasno kod lečenja od:

  • dečijih glista
  • pantljičare
  • prostate.

Seme  bundeve mogu konzumiratii deca od dve-tri godine, trudnice, dojilje i starije osobe, pa i osobe, koje imaju obolelu jetru.

Naročito je korisno seme bundeve za starije muškarce, koji imaju adenom (povećanja) prostate. Redovnom upotrebom semena bundeve nestaju  neprijatni problemi adenoma prostate, ali se oni vraćaju kada se prestane sa konzimiranjem semena.

Hladno presovano ulje bundeve se koristi:

  • kod opekotina
  • za zarastanje rana
  • saniranja ispucane kože na rukama.
Share Button

Posna torta sa medom i orasima

Posna, ali raskošna torta s odličnom  kombinacijom meda i oraha.

Priprema

Umesiti testo od vode, meda, ulja, sode bikarbone i brašna. Preneti ga u odgovorajuću posudu za pečenje torte i peći na umerenoj temperaturi dok ne porumeni, izvadite iz rerne i ostaviti da se ohladi. Šećer ušpinovati sa šoljom vode tako da bude gust kao za slatko, dodati mlevene orahe, rum, kakao i malo soka od limuna, izmešati i skloniti sa ringle i ostaviti da se smesa ohladi. Ispečenu koru raseći na dve jednake polovine i premazati ih nadevom.

Šećer u prahu dugo mešati s rumom u porculanskoj posudi i tortu preliti šećernom glazurom. Ova posna torta se može seći na komade kada se glazura osuši.

Sastojci

  • 1 šolja meda
  • 1 kašičica sode bikarbone
  • brašno prema potrebi
  • 2 šolje šećera
  • 3 šolje oraha
  • 2 kašike ruma
  • 2 kašike kakao praha
  • 150 grama šećera u prahu
  • 1 šolja mlevenih oraha
  • sok od limuna
  • 1 šolja vode
  • 3 kašike ulja
Share Button