Bajadera sa kikirikijem

Još jedan jednostavan recept za desert vrhunskog ukusa. Bajadera sa kikirikijem će vas oduševiti.

Bajadera sa kikirikijem

Priprema

Na blagoj temperaturi istopiti margarin, dodati šećer, dobro izmešati pa dodati polovinu čokolade, mleko, plazma keks i mleveni pečeni kikiriki. Smesu za bajaderu preneti u manju tepsiju i ujednačeno  poravnati pa preko toga preliti glazuru.

Za glazuru  treba otopiti drugu polovinu čokolade i pomešati je sa uljem i preliti preko poslastice. Bajadera sa kikirikijem treba da se dobro ohladi i stegne u frižideru.

Sastojci

  • 200 g margarina
  • 200 g šećera
  • 100 ml mleka
  • 200 g čokolade za kuvanje
  • 100 g pečenog kikirikija
  • 300 g mlevenog plazma keksa
  • 2 kašike ulja

Kikiriki (Arachis hypogaea)

Kikiriki je poreklom iz Južne Amerike i Centralne Amerike. Ima lepe žute cvetove. Najstariji uzorci kikirikija, koje su otkrili arheolozi, stari su oko 7.600 godina. Pronađeni su u Peruu. Kasnije su kikiriki evropski trgovci preneli u Evropu. Jedna sorta kikirikija je u XVII veku uvedena u Kinu, a drugu sortu do doneli misionari u XIX veku.

Interesantno je da se plodovi kikirikija formiraju ispod zemlje. U ishrani se koriste semenke kikirikija.

Nutritivna i farmakološka svojstva kikirikija

Kikiriki je izvor belančevina, ulja, mineralnih materija (gvožđe, cink, kalijum, natrijum),  vitamina (kompleks B, E i K), celuloze i dr. Kikiriki sadrži palmitinsku, stearinsku, oleinsku, linoleinsku i arašidnu kiselinu.

Kikiriki povoljno deluje  na spolnu potenciju, nervni sistem, poboljšanje sluha, koncentraciju i pamćenje, kod iznemoglosti. Daje sjaj kosi, pomaže lučenje žuči, ima i dehidrativna svojstva.

Share Button

Bajadera

Bajadera  je kraljica među desertima izvanrednog, specifičnog ukusa. Probajte recept za ovu posnu čaroliju vrhunskog ukusa.
bajadera

Priprema

Zakuvati  300 g  šećera i 8 kašika vode i kuvati 2-3  minuta. Skloniti sa ringle i umešati 150 g margarina. Kad  se margarin potpuno istopi, dodati 150 g mlevenih oraha i 150 g mlevenog keksa i dobro izmešati.  Dobijenu smesu za bajadere podeliti na dva dela. U jednu polovinu umešati 3 rebra otopljene čokolade pa ga rastanjiti u pouljenoj tepsiji. Drugu polovinu stavite preko polovine sa čokoladom i nju rastanjiti.

Za glazuru u vodi rastopiti šečer i margarin pa dodati čokoladu i izmešati. Preliti preko bajadere i malo protresti tepsiju da se glazura  ujednačeno rasporedi.

Bajadera se treba ohladiti u frižideru nekoliko sati kako bi se lakše i lepše sekla na kockice.

Sastojci

  • 300 g šećera
  • 8 kašika vode
  • 150 g margarina
  • 150 g mlevenih oraha
  • 150 g posnog mlevenog keksa
  • 3 rebra čokolade za kuvanje

Glazura

  • 25 ml vode
  • 25 g šećera
  • 60 g margarina
  • 125 g čokolade za kuvanje

Оrah (Juglans redia L)

Smatra se da je orah poreklom iz Azije. Orah je jedna od prvih  biljki uljarica. Veliki broj vrsta oraha uzgaja se danas u području od jugoistočne Evrope do Japana, kao i u području od jugoistočne Kanade do Kalifornije  i Argentine.

Nutritivna i farmakološka svojstva oraha

Orasi imaju mnogo ulja. Također su izvrstan izvor masnih kiselina omega-3. Orah sadrži proteine, ugljikohidrate, vitamine (B1, B2, B6, B12, E, K, C, biotin, folna kiselina i dr), mineralne materije (gvožđe, kalijum, natrijum, bakar, selen i dr), dijetalna vlakna, antioksidativne materije i dr.

Orah liči na mali mozak čoveka, a  pomaže u razvoju preko 30 neuro-transmitera za moždane funkcije. Delotvoran je u čišćenju krvi od toksina, snižavanju nivoa negativnog holesterola, u  lečenju plućnih bolesti, katara creva, otklanjanju probavnih  smetnji i dr.

Orah je veoma važan za vegeterijance, jer sadrži značajne količine masti i proteina.

Share Button
loading...

Posna reforma torta

Neodoljiva kremasta torta od najfinije čokoladne kreme i hrskavih kora od oraha.posna reforma

Priprema

U vodu dodati šećer, vanilin šećer, med, čokoladu, ulje i sve lagano zagrevati dok  se čokolada ne rastopi. Potom smesi dodati prethodno dobro izmešano brašno sa praškom za pecivo i orasima i dobro izmešati. Smesu preneti  u tepsiju obloženu pek papirom i peći na 180°C oko 20 minuta. Izvaditi iz rerne i ohladiti pa preseći na tri ili četiri jednake kore.

1 Kalup-za-sečenje-torte

Za fil ušpinovati šećer u malo vode pa dodati čokoladu. Kada se čokolada otopi, dodati orahe. Kada  se smesa  ohladi, dodati prethodno izmiksirani margarin sa vanilin šećerom. Tortu filovati i ukrasiti seckanim lešnicima.

Sastojci

Kore

  •  200 g meda
  •  250 g šećera
  •  40 g čokolade za kuvanje
  •  250 ml gazirane vode
  •  150 ml ulja
  •  2 kesice vanilin šećera
  •  1 kesica praška za pecivo
  •  250 g oraha
  •  19 kašika brašna

Fil

  • 450 g šećera
  •  450 g oraha
  •  40 g čokolade za kuvanje
  •  3 kesice vanilin šećera
  •  230 g margarina

Ukrašavanje

  • 50 g lešnika

 Predlog


Nekada je veliki problem iseći biskvit za tortu na više kora. Ovo je pravi alat za to.

Share Button

Knedle sa šljivama

Ovo je recept, koji je uvek koristila moja majka. Pahuljaste i mirisne knedle sa šljivama me podsećaju na detinjstvo i ranu mladost. Njihov perfektni ukus se mora probati i doživeti.

Priprema

Skuvati krompir kao za pire, dobro ga propasirati, dodati jaja, brašno, griz, šećer i dobro umesiti.

Ostaviti da se dobro ohladi pa od smese napraviti formu rolata i seći komade otprilike debljine 2 cm. U svaki komad staviti šljivu bez koštice i obmotati  je testom pa napraviti kuglicu veličine kajsije.

U posudu sa ključalom vodom staviti knedle, ostaviti da se kuvaju do momenta kada isplivaju na površinu. Tada su gotove. Izvaditi ih i uvaljati u pripremljene prezle. Prezle su prethodno propržene na ulju da porumene, a kada se ohlade, dodaju se šećer i cimet.

Sastojci

  • 1kg krompira
  • 250 g brašna
  • 300 g šećera
  • 300 g prezli
  • 80 g griza
  • 2 jaja
  • cimet
  • ulje

Šljiva (Prunus domestica L)

Stručnjaci veruju da je pradomovina šljive Zapadna Azija i to područje severnog Kavkaza. Šljiva se ubraja u najstarije voćne vrste na svetu.

Šljivu je u drevnim vremenima čovek koristio za ishranu. Prvi pisani podaci o šljivi poreklom su iz Grčke  (VI vek pre n.e.) Rimljani su iz Sirije preneli u Italiju više sorti plemenitih šljiva. Po naređenju rimskog imperatora Proba (232 – 282 godine n.e.) i Dioklecijana (243 – 316 godine n.e.) podizani su šljivici na Balkanskom poluostrvu pa su ih zatekli Sloveni  pri naseljavanju u ovo područje. Ova voćna vrsta se u Srbiji gaji od davnina.

Nutritivna svojstva šljive

Plod šljive je pravi mali rudnik vitamina (A, B1, B2, B3, B6, C, E, H i PP), mineralnih materija (kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor  i dr) i pektinskih materija, organskih kiselina, celuloze, belančevina i bojenih pigmenata-antocijana.

Plodovi šljiva mogu da budu žuti, crveni i plavoljubičasti.

Lekovitost  šljive

Šljiva je veoma delotvorna, pored ostalih,  kod sledećih bolesti:

  • anemija
  • arteroskleroza
  • artritis
  • bolesti zuba i usne šupljine
  • bolesti srca i krvnih sudova
  • bronhitis
  • depresija
  • opstipacija
  • pad imuniteta
  • povišeni nivo holesterola
  • pojava bora na koži
  • problemi sa crevima i organima za varenje
  • poremećaj metabolizma
  • problemi sa jetrom

Šljiva deluje kao moćan antioksidant i odlikuje  se najvećim prirodnim laksativnim delovanjem.

Share Button

Ledene kocke recept

Za ljubitelje kremastih i osvežavajućih poslastica … ledene kocke! Ledene-kocke1Priprema

Istući  belanca sa šećerom da se dobije čvrst sneg. Dodati žumanca i  ostale sastojke. Sve dobro izmešati da  se dobije ujednačena smesa. Smesu preneti u pripremljenu tepsiju i peći je na 180 ° oko 25 minuta.  Izvaditi tepsiju sa biskvitom i još topao preliti vrućim šećernim sirupom pa ostaviti da se ohladi.

Skuvati šećer u vodi da se potpuno rastvori.

Pola litre mleka zakuvati, a drugom delu mleka dodati gustin, brašno i šečer, dobro sve izmešati (izmiksirati)  i sipati u kipuće mleko. Dok se fil kuva na blagoj temperaturi treba ga mešati da se spreči pojava grudvica. Kad se fil zgusne, ostaviti ga da se ohladi, ali je potrebno da se povremeno promeša da se na površini ne uhvati kožica.

Posebno umutiti margarin sa pepermint bombonama smrvljenim u prah pa dodati gornjem filu. Ovu smesu treba dobro umutiti  (izmiksirati) da se dobije gladak fil s kojim se, potom,  premaže  biskvit. Na pari otopiti čokoladu u mleku i preliti preko fila.

Posluživanje

Ledene kocke se serviraju dobro ohlađene i sečene na manje ili veće kocke. Uz njih se može poslužiti mentol liker.

Sastojci

Biskvit

  •  5 jaja
  •  5 supenih kašika šečera
  •  5 supenih kašika brašna
  •  3 supenih kašika kakaa
  •  5 g praška za pecivo

Šećerni sirup

  •  100 g šećera
  •  250 ml vode

Fil

  •  7 supenih kašika gustina
  •  2 supene kašike oštrog brašna
  •  10 supenih kašika šečera
  •  750 ml mleka
  •  2 paketića pepermint bombona
  •  250 g margarina

Čokoladna glazura

ČOKOLADA

Istorija čokolade

Danas se predpostavlja da su pre 2.600 godina Olmeci, najstariji civilizirani narod iz Meksika, umeli da spremaju čokoladnu smesu. Maje su u čast boga kakaa Ek Chuaha svake godine priređivali velika slavlja. Smatra se da su Asteci pili čokoladni napitak bez slasti.

Kristofor Kolumbo je doneo u Španiju seme kakaovca, ali se pokazalo, da niko nije zainteresovan za njega.

Kasnije su španski sveštenici  prvi u Evropi pravili tečnu čokoladu, kojoj su dodavali šećer i cimet.

Čokolada u čvrstom stanju je novijeg datuma. Holanđanin  Conrad J. van Houten  je 1828. godine koristio  hidrauličnu presu za mrvljenje zrna kakaovca, a  Englez Joseph Fry je 1847. godine napravio čokoladu od kakao praha, šećera i rastopljenog kakao maslaca. Švajcarac Daniel Peter je u sastav čokolade uključio i mleko i dobio je prvu mlečnu čokoladu 1875. godine.

Godine 1879. Švajcarac Rudolf Lindt proizveo je „chocolat fondant“, najpoznatiju čokoladu, koja se topila u ustima.

Nutritivna vrednost čokolade

Čokolada sadrži ugljikohidrate, masti, dijetalna vlakna, belančevine, fenolna jedinjenja, stearinsku kiselinu, kofein i dr.

Zavisno od sastava i vrste čokolada je pravi izvor pojedinih nutritivno vrednih jedinjenja kao što su: folna kiselina, beta karoten, lecitin i vitamini B1, B2, B5, B6, E i PP, zatim magnezijum, fosfor, gvožđe, cink, kalijum, kalcijum, natrijum.

Lekovitost čokolade

Čokolada sa velikim udelom kakao mase  podstiče stvaranje serotonina u organizmu, zbog čega je pravi stimulator dobrog raspoloženja.

Pozitivni efekti konzumiranja tamne čokolade ili kakao praha na organizam su:

  •  Smiruju
  •  Deluju antidepsivno
  •  Povećavaju proizvodnju dobrog holesterola (HDL)
  •  Štite krvne sudove i srce
  •  Doprinose zdravlju kardiovaskularnog sistema
  •  Štite organizam od slobodnih radikala – antioksidant

Čokoladu ne treba konzumirati pre spavanja, jer može dovesti do pojave nesanice.

Preteranim konzumiranjem čokolade  mogu se  izazvati negativni efekti – razdražljivost ili potištenost.

Share Button