Posna ruska salata


Posna ruska salata s oslićem i raznovrsnim povrćem zadovoljiće kriterijume najstrožijih gastrokritičara. Veoma je ukusna i osvežavajuća. probajte.
Posna ruska salataPriprema

Posna ruska salata se jednostavno priprema. Skuvati ribu pa odvojiti meso od kostiju i  izmrviti. Posebno obariti  iseckanu šargarepu kao i krompir, celer, peršun i grašak. Potom usitnjenom osliću dodati obareno povrće i iseckane kisele krastavce.

Majonez se priprema tako što se u ključalu vodu dodaje brašno i prethodno napravljen pire od krompira pa se dobro izmeša uz polagano dodavanje ulja. Zatim se ovoj smesi dodaju senf, sok od limuna, so i biber.

Majonezom preliti ribu sa povrćem i dobro izmešati i posna ruska salata je spremna za posluženje. Prethodno se može lepo ohladiti u frižideru.

Posluženje         

Posna ruska salata se servira ohlađena na tacni obloženoj listovima zelene salate. Može se ukrasiti kriškama limuna.

Sastojci

  • 1 kg oslića
  • 3  šargarepe
  • 1 šolja graška
  • 1 manja glavica celera
  • 1 koren peršuna
  • 3 krompira
  • 7 kiselih krastavaca

Za majonez

  • 3 krompira
  • 2 kašike brašna
  • 200 ml  ulja
  • 1 kašičica senfa
  • 1 limun
  • 200 ml vode
  • biber
  • so
Share Button

Pita sa mesom

Sada je na redu recept za pitu sa mesom i kiselim mlekom. Pita sa mesom se može poslužiti i topla i hladna uz jogurt ili bez njega.Pita sa mesomPriprema

Na ulju izdinstati sitno naseckan crni luk da blago porumeni. Dodati mleveno meso pa i njega izdinstati. Kada je gotovo, dodati začine (so, biber i vegetu) i skinuti sa ringle. U to dodati kiselo mleko pa sve dobro promešati.

U posebnoj posudi rukom umutiti jaja, pivo i jednu kašiku ulja što će na kraju biti preliv za pitu sa mesom.

Sada u četvrtast pleh, koji je prethodno vrlo malo namazan uljem, ređati 2-3 kore pa malo pripremljenog nadeva sa mlevenim mesom i sve tako dok se ne potroši sav materijal. Za kraj ostaviti jednu ili dve kore kojima treba prekriti pitu sa mesom, zatim je pažljivo iseći na kocke pa je preliti sa jajima i pivom. Pita sa mesom treba da odstoji najmanje pola sata, a onda peći u zagrejanoj rerni oko 30 minuta ili dok ne dobije lepu rumenu boju.

Sastojci

  • 1 pakovanje tankih kora
  • 700 gr mlevenog mesa (350 gr junećeg i 350 gr svinjskog)
  • 3 glavice crnog luka
  • 1 kiselo mleko
  • 200 ml piva
  • 3 jaja
  • vegeta
  • biber
  • so
  • ulje
Share Button

Posne kuglice sa maslinama i susamom

Odlično predjelo za posne slave, ali i za druge svečane prilike. Posne kuglice sa maslinama i susamom su toliko  ukusne da nestaju  sa stola za tili čas. Priprema

Skuvati krompir u ljusci, ohladiti ga, oguliti i potom ispasirati zajedno sa biljnom masnoćom. Smesi dodati biber i so po vlastitom ukusu. Pre finalne pripreme smesa treba da odstoji 5-7 sati u frižideru. Nakod toga, formirati kuglice u čiju sredinu treba prethodno staviti maslinu bez koštice.

Kuglice  uvaljati u susam propržen na blagoj temperaturi bez masnoće.

Posluženje

Posne kuglice sa maslinama i susamom servirati ohlađene.

Sastojci 

  • 500 g krompira
  • 100 g biljne masti
  • 100 g crnih i zelenih maslina
  • 100 g susama
  • biber
  • so

Maslina (Olea europaea L)

Maslina je jedna od najstarijih namirnica u ljudskoj ishrani.Smatra se da je poreklom  sa Krita, odakle je preneta u Egipat, Grčku, Palestinu i Malu Aziju. Maslina se preko 1000 puta spominje  u Bibliji, a opisali su je i u starim delima  egipatske civilizacije. Hipokrat je maslinovo ulje preporučivao bolesnicima za više od 60 raznih bolesti. Predstavljala  je, a i da predstvalja simbol mudrosti, snage i  mira.

Osim po veličini i obliku, masline se razlikuju i po ukusu, a on može da bude kiselkasto-gorak, pikantan ili sladak.

Maslina se koristi  za proizvodnju maslinovog ulja,  u kulinarstvu za pripremu različitih predjela, salata, sosova i preliva za ribu, meso i testeninu.

Nutritivna i farmakološka svojstva masline

Plod masline sadrži belančevine, vitamine  A, D, K . Dobar su izvor vitamina E. Masline su važan izvor mononezasićenih masnih kiselina, oleinske kiseline, hidroksitirozola i dr.

Masline smanjuju nivo holesterola, imaju zaštitno delovanje na ćelije, sprečavaju upalne procese, prikupljaju i neutrališu slobodne radikale, sprečavaju srčani ili moždani udar, odlažu negativne posledice starosti.

Share Button

Brzi rolat sa povrćem

Brzi rolat sa povrćem se može servirati kao doručak ili večera, ali i kao ukusno predjelo. Priprema

Povrće u ishrani ljudi predstavlja nezaobilaznu komponentu dnevnih obroka. Ono sadrži brojne hranljive i nutritivno vredne sastojke kao što su: mineralne materije (gvožđe, bakar, kalcijum, kalijum, selen, mangan i dr), vitamine (vitamin C, vitamine B kompleksa, A , E i dr), proste i složene ugljikohidrate, organske kiseline (jabučna, limunska i vinska), biljna vlakna, antioksidante i mnoge  fitohemikalije. Posebna nutritivna vrednost svežeg povrća je prisutnost različitih fermenata, koji su neophodni za pravilan metabolizam organizma. Prisutnost šećera i organskih kiselina, kao i njihov odnos, predstavljaju osnovu ukusa povrća.

U ključalu vodu staviti zamrznuto povrće i kuvati 15 minuta. Skuvanom i oceđenom povrću dodati so, razmućeno jaje, parmezan, pavlaku, iseckan svež kapar, prezle i lagano promešati.

Polovinu tanko razvaljanog lisnatog testa premazati s polovinom pripremljene smese povrća. Isti postupak ponoviti s drugim delom razvaljanog lisnatog testa. Urolati oba nafilovana komada testa, premazati ih s razmućenim jajetom, posuti  sa susamom. Rolat s povrćem peći u zagrejanoj rerni na 200°C oko 20 minuta.

Brzi rolat s povrćem se servira ohlađen i isečen s kiselim mlekom ili pavlakom.


Sastojci

  • 500 g zamrznutog lisnatog testa
  • 450 g zamrznutog povrća
  • 3 kašike prezli
  • 1 jaje
  • 3 kašike parmezana
  • 2 kašike kisele pavlake
  • 3 kašika susama
  • 2 kašika kapra
  • so

Povrće u ishrani

Povrće se odlikuje visokim stepenom svarljivosti. Na dužinu varenja povrća imaju uticaj: sirova vlakna u njemu i način pripreme. Poznato je da se sveže povrće mora duže variti od termički tretiranog. Zbog obilja visoko vrednih sastojaka povrća preporučuje se da se konzumira u svežem stanju. Ako je neophodna termička obrada, treba da bude vremenski što kraća.

Dve osnovne grupe povrća su:

  1. Kultivirano
  2. Samoniklo

U kultivirano povrće ubrajaju se sledeće grupe:

  • Lisnato i cvetno (kupus, kelj, spanać, blitva, karfiol, brokoli, artičoke,..)
  • Plodovito (paprika, bundeva, čajota, dinja,  lubenica, paradajz, patlidžan…)
  • Korenasto povrće (celer, cvekla, keleraba,  paštrnjak, peršun, rotkvica, šargarepa, špargla…)
  • Mahunasto povrće (pasulj, boranija, grašak, bob…)
  • Gomoljasto povrće (krompir, batat i čičoka)
  • Lukovičasto povrće (beli luk, crni luk, crveni luk i luk srebrnjak)
  • Začinsko bilje (peršun, celer, bosiljak, ren, selen…)

U samoniklo (divlje) povrće ubrajaju se:

  • Jestivo divlje bilje
  • Začinsko divlje bilje

Povrće ima malu energetsku vrednost, izuzev gomoljastog, pa je preporučljivo da se koristi u ishrani dijabetičara i osoba, koje treba da smanje svoju telesnu težinu.

Share Button

Posne pihtije

1 posne pihtije

Priprema  

Želatin  rastopiti u 200-300 ml hladne vode. Prokuvati 1l vode, kojoj su dodati biber i timjan.  Kada voda provri, dodati pripremljeni želatin i mutiti žicom da masa bude “vodena”. Šargarepu, krompir i artičoku, prethodno skuhane, iseći na menje komade. U odgovarajući kalup poredati šargarepu, krompir, artičoku i grašak,  posoliti  pa  preliti skuvanom smesom i ostaviti u frižideru da se stegne u pihtije.

Posluženje

Posne pihtije servirati ohlađene i isečene na “kocke”.

Sastojci

  • 200 g šargarepe
  • 200 g krompira
  • 200 g graška iz konzerve
  • 150 g artičoke
  • 50 g posnog želatina u prahu
  • biber
  • timjan
  • so
  • 1,3 l vode
Share Button