Varivo od soje

 Soja je dosta zastupljena u posnoj kuhinji. Koristi se često u ishrani kao zamena za meso. Počela je da se gaji još pre 5000 godina.

Priprema

Naliti soju slanom vodom i ostaviti preko noći. Sutradan ocediti i oprati. Naliti vodu, posloliti i kuvati dok ne omekša.Zatim dodati sitno seckan krompir, šargarepu i papriku. Kuvati još 30 minuta. U medjuvremenu napraviti i dodati zapršku. Na kraju dodati sitno seckan peršunov list.

Sastojci

  • pola šolje soje u zrnu
  • pola šolje seckane ili rendane šargarepe
  • 2 krompira
  • 1 šolja sitno seckane paprika
  • peršunov list
  • so

Varivo od soje sa graškom

Priprema

Ostaviti soju u slanoj vodi preko noći. Ujutro je ocedite i operite. Staviti u posoljenu vodu i kuvati soju dok ne omekša, a zatim dodati grašak i seckanu šargarepu. Kuvati sve 20 minuta, pa dodati iseckan paradajz. Dodati malo ulja i bibera. Kuvati još nekoliko minuta i na kraju dodati peršunov list sitno iseckan.

Sastojci

  • 200 g graška
  • 200 g soje
  • 2 veća paradajza
  • 2 šargarepe
  • peršunov list
  • biber
  • so
  •  ulje

Varivo od soje sa kupusom

Priprema
Soja se ostavi preko noći u slanoj vodi, a sutradan ocedi i opere, pa se kuva dok ne omekša u posoljenoj vodi. Potom joj se dodaju isečeni kupus, šargarepa i paradajz, koje ste prethodno malo prodinstali na ulju. Kada se sve to izmeša sa sojom, onda treba dodati još malo, soli, bibera i peršunovog lista. Kuvati još kratko i varivo je gotovo.

Sastojci

  • 250 g soje u zrnu
  • 500 g slatkog kupusa
  • 1 veliki paradajz
  • 2 šargarepe
  • peršun list
  • biber
  • so
  • ulje

Soja

Soja je dosta zastupljena u posnoj kuhinji. Koristi se često u ishrani kao zamena za meso.
Soja je počela da se gaji još pre 5000 godina. Prema jednom izvoru soja potiče sa područja izmedju Mandžurije i Indonezije, a prema drugom soju je prvi zasadio kineski car 2800 godine pre naše ere.
Soja je u Evropu preneta oko 1800 godine i doneo ju je nemački biolog Engelbert Kempfer iz Japana. Soja je prvo počela da se gaji u Austriji i Madjarskoj, a kasnije i u ostalim Evropskim zemljama. U Srbiji se soja gaji od 1953. Prvo se koristila za ishranu stoke, a danas sve više i u ishrani ljudi i to kao, sojino brašno, mleko, sir, klice. Od nje se pripremaju šnicle, hleb, sos, supe, čorbe, variva, peciva i poslastice.
Zrno soje sadrži mnogo belančevina, koje su lako svarljive. Smatra se da su to jedine belančevine biljnog porekla, koje sadrže sve esencijalne amino kiseline, neophodne za normalan rast i razvoj organizma.
Osim belančevina, soja je izvor gvoždja i vitamina B grupe. Sadržaj ugljenih hidrata i masti je mali.

Share Button

Integralna testenina sa prelivom od spanaća

Ovo je veoma ukusno dijetalno jelo. Zadovoljiće ukus i najvećih gurmana.

Priprema

Na maslinovom ulju propržiti raženo brašno, dodati pistaće, laneno seme i susam i  dobro izmešati.

Posebno obariti pa ocediti spanać, sitno ga iseckati, propržiti. Zatim naliti  mleko, mešati i kuvati preliv  dok se ne zgusne. Na kraju preliv posoliti.

U posoljenoj vodi skuvati integralnu testeninu, ocediti je i sastaviti sa prelivom od spanaća.

Sastojci

  •  100 g integralne testenine
  •  1 kašičica maslinovog ulja
  •  1 kašičica raženog brašna
  •  150 g spanaća
  •  1 kašičica lanenih semenki
  •  1 kašičica susama
  •  nekoliko nepečenih pistaća
  •  150 ml mleka sa 1% m.m.
  •  so
Share Button

Tunjevina sa heljdom dijetalno

Ako želite da pripremite pravi specijalitet za svoje goste, koji preferiraju hrono i dijetalnu ishranu, napravite im ovo ukusno jelo – tunjevina sa heljdom. Biće oduševljeni.Tunjevina sa heljdom dijetalnoPriprema

U slanoj vodi skuvati heljdu pa skloniti sa ringle i ostaviti poklopljenu dok ne upije svu vodu. Iseckati papričicu i luk, krupnije iseći paradajz, dodati tunjevinu i dobro izmešati. Zatim se dodaju  pripremljena heljda, so i kim. Sve se dobro izmeša.

Posluženje

Tunjevina sa heljdom  može se servirati topla, ali i ohlađena.

Sastojci

  • 1 šoljica heljde u zrnu
  • 1,5 šoljica vode
  • 1 konzerva nemasne tunjevine
  • 2 paradajza
  • 1 veći mladi crni luk
  • 1 ljuta zelena papričica
  • ½ kašičice kima

Tunjevina

Za upotrebu tunjevine u ishrani zna se od kada postoje ljudi.

Tunjevina je izuzetno popularna u priobalnim područjima u svetu. Tuna se nalazi u toplim vodama Pacifika, Atlantika i Sredozemnog mora. Nazivaju je i “Ružom mora“ zbog jedinstvene boje mesa, koja varira od ružičaste do intenzivno crvene, za razliku od uobičajene bele boje mesa drugih ribljih vrsta. Crvena obojenost potiče od mioglobina. Postoji preko 50 različitih vrsta ove ribe u različitim delovima sveta.

Tunjevina je malo zapostavljena u našoj ishrani, ali sportisti širom sveta oduševljeni su ovom izvrsnom, nemasnom ribom, koja je postala deo njihove redovne ishrane. Razlog je u kvalitetu tunjevine, jer sadrži 30 % proteina, najviše 1% ugljikohidrata i 1-5 % masti. Konzervirana tunjevina je dobar izvor omega-3 masnih kiselina. Ponekad sadrži preko 300 miligrama omega-3 masnih kiselina po obroku.

Dokazano je da su osobe, koje su redovno konzumirale tunjevinu, u mnogo manjem procentu obolevale od srčanog udara, aritmija, povišenog krvnog pritiska i dr. od osoba,  koje na svom jelovniku nisu imali tunjevinu.

Share Button

Kako napraviti ćevape

Potrebno je znati pravi recept za pravljenje ćevapa. Probajte ga. Ćevapi će vam biti ukusniji od kupovnih.

Priprema

Meso izrezati u komadiće i samleti kroz srednju veličinu rupica. Sitno iseckati beli luk i potopiti ga u 150 ml vruće vode i držati ga poklopljenog 15 minuta. Potom ga treba procediti, vodu sačuvati, a beli luk odbaciti.

U odgovarajućoj posudi pomešati meso, mešavinu začina, biber i so pa doliti vodu u kojoj  je  bio beli luk, ulje, mineralnu vodu i sodu bikarbonu. Ovu smesu treba mesiti rukom oko 25  minuta. Sa mešenjem treba prestati kad smesa postane lepljiva. Ovako obrađenu smesu treba ostaviti da odstoji preko noći.

Ćevape je najbolje formirati pomoću šprice za ukrašavanje kolača. Mogu se peći odmah ili ih sačuvati u zamrzivaču do upotrebe.

Sastojci

  • 1 kg svinjetine od plećke
  • 400 g junetine
  • 150 ml ulja
  • 250 ml mineralne vode
  • 1 kašičica sode bikarbone
  • 3 česna belog luka
  • 1 kašika mešavine začina
  • biber
  • so
Share Button

Ječmena kaša sa pečurkama

Priprema

Ječam dobro isprati na metalnoj cediljci pa ga sa cediljkom staviti na lonac s ključalom vodom, poklopiti i pariti 20-25 minuta. Potom ječam prebaciti u drugu posudu sa zakuhanom i posoljenom  vodom i kuvati 20 -25 minuta pa procediti.

Posebno propržiti sitno iseckani luk. Očistiti i narezati pečurke, dodati kocku za supu, kim, biber, so i
vodu pa  kuvati  7 minuta. Posle kuvanja pečurke ocediti i staviti u proprženi luk. Sve dobro promešati, dodati  pripremljeni ječam i skloniti sa ringle pa preliti sa tečnošću od kuvanja pečurki, poklopiti i zapeći u rerni 1 sat na 130°C.

Posluživanje

Ječmenu kašu sa pečurkama polužiti kao glavno posno i dijetalno jelo.

 Sastojci

  •  2 šolje ječma
  •  700 g pečurki
  • 1 kocka za supu
  •  2 glavice crnog luka
  •  1 kašičica kima u zrnu
  •  1 kašičica soli
  •  1 kašičica bibera
  •  2 kašike ulja

Ječam (Hordeum sativum L)

Ječam je žitarica poreklom iz Etiopije i jugoistočne Azije. Uzgajao se pre 10 000 godina. Korišten je za ishranu ljudi i životinja. Od davnina se upotrebljavao  i za proizvodnju alkoholnih pića. Prvi recept za vino i pivo od ove žitarice potječe iz Babilona, 2800 godina pre Hrista. Kultiviran je u starom Egiptu i  Mesopotamiji. Sumerani su koristili ječam kao meru i novac.  U Vedskim tekstovima ječam i pirinač se nazivaju  “dva besmrtna nebeska sina”.

U antičkj Grčkoj ječam je bio veoma cenjena namirnica. Bio je osnovni sastojak hleba. Posebno su ga cenili sportisti i gladijatori, jer im je davao veliku snagu.

U drevnoj Kini ječam je bio simbol muške zrelosti.

Pšenica je u srednjem veku bila vrlo skupa pa su Europljani koristili ječam i raž za pripremu hleba. Danas se  smatra da je ječam jedna od najstarijih žitarica u Evropi.

Ječam su u Južnu Ameriku doneli Španci u XI veku, a Englezi su ga preneli u Severnu Ameriku.

Share Button