Za ljubitelje kremastih i osvežavajućih poslastica … ledene kocke! 
Priprema
Za ledene kocke istući belanca sa šećerom da se dobije čvrst sneg. Dodati žumanca i ostale sastojke. Sve dobro izmešati da se dobije ujednačena smesa. Smesu preneti u pripremljenu tepsiju i peći je na 180 ° oko 25 minuta. Izvaditi tepsiju sa biskvitom i još topao preliti vrućim šećernim sirupom pa ostaviti da se ohladi.
Skuvati šećer u vodi da se potpuno rastvori.
Pola litre mleka zakuvati, a drugom delu mleka dodati gustin, brašno i šečer, dobro sve izmešati (izmiksirati) i sipati u kipuće mleko. Dok se fil kuva na blagoj temperaturi treba ga mešati da se spreči pojava grudvica. Kad se fil zgusne, ostaviti ga da se ohladi, ali je potrebno da se povremeno promeša da se na površini ne uhvati kožica.
Posebno umutiti margarin s pepermint bombonama smrvljenim u prah pa dodati gornjem filu. Ovu smesu treba dobro umutiti (izmiksirati) da se dobije gladak fil s kojim se, potom, premaže biskvit. Na pari otopiti čokoladu u mleku i preliti preko fila.
Ledene kocke se serviraju dobro ohlađene i isečene na manje ili veće kocke po želji. Uz njih se može poslužiti mentol liker.
Sastojci
Biskvit
- 5 jaja
- 5 supenih kašika šećera
- 5 supenih kašika brašna
- 3 supenih kašika kakaa
- 5 g praška za pecivo
Šećerni sirup
- 100 g šećera
- 250 ml vode
Fil
- 7 supenih kašika gustina
- 2 supene kašike oštrog brašna
- 10 supenih kašika šećera
- 750 ml mleka
- 2 paketića pepermint bombona
- 250 g margarina
Čokoladna glazura
- 100 g čokolade za kuvanje
- 5 supenih kašika mleka
ČOKOLADA
Istorija čokolade
Danas se predpostavlja da su pre 2.600 godina Olmeci, najstariji civilizirani narod iz Meksika, umeli da spremaju čokoladnu smesu. Maje su u čast boga kakaa Ek Chuaha svake godine priređivali velika slavlja. Smatra se da su Asteci pili čokoladni napitak bez slasti.
Kristofor Kolumbo je doneo u Španiju seme kakaovca, ali se pokazalo, da niko nije zainteresovan za njega.
Kasnije su španski sveštenici prvi u Evropi pravili tečnu čokoladu, kojoj su dodavali šećer i cimet.
Čokolada u čvrstom stanju je novijeg datuma. Holanđanin Conrad J. van Houten je 1828. godine koristio hidrauličnu presu za mrvljenje zrna kakaovca, a Englez Joseph Fry je 1847. godine napravio čokoladu od kakao praha, šećera i rastopljenog kakao maslaca. Švajcarac Daniel Peter je u sastav čokolade uključio i mleko i dobio je prvu mlečnu čokoladu 1875. godine.
Godine 1879. Švajcarac Rudolf Lindt proizveo je „chocolat fondant“, najpoznatiju čokoladu, koja se topila u ustima.
Nutritivna vrednost čokolade
Čokolada sadrži ugljikohidrate, masti, dijetalna vlakna, belančevine, fenolna jedinjenja, stearinsku kiselinu, kofein i dr.
Zavisno od sastava i vrste čokolada je pravi izvor pojedinih nutritivno vrednih jedinjenja kao što su: folna kiselina, beta karoten, lecitin i vitamini B1, B2, B5, B6, E i PP, zatim magnezijum, fosfor, gvožđe, cink, kalijum, kalcijum, natrijum.
Lekovitost čokolade
Čokolada sa velikim udelom kakao mase podstiče stvaranje serotonina u organizmu, zbog čega je pravi stimulator dobrog raspoloženja.
Pozitivni efekti konzumiranja tamne čokolade ili kakao praha na organizam su:
- Smiruju
- Deluju antidepsivno
- Povećavaju proizvodnju dobrog holesterola (HDL)
- Štite krvne sudove i srce
- Doprinose zdravlju kardiovaskularnog sistema
- Štite organizam od slobodnih radikala – antioksidant
Čokoladu ne treba konzumirati pre spavanja, jer može dovesti do pojave nesanice.
Preteranim konzumiranjem čokolade mogu se izazvati negativni efekti – razdražljivost ili potištenost.
