Koh od griza

Priprema

Umutiti cela jaja sa šećerom i vanilin šećerom pa polako dodavati griz i dobro izmešati. Smesu preneti u podmazanu tepsiju i peći na 200°C dok ne porumeni.

Posebno skuvati mleko sa 7 kašika šećera i 3 kesice vanilin šećera. Kad se pečeno izvadi iz rerne, prelije se polako skuvanim prelivom i ostavi da se ohladi.

Posluženje

Koh od griza se servira sečen na kocke uz čaj ili sveže isceđen sok.

Sastojci

  • 7 celih jaja
  • 19 kašika šećera
  • 5 vanilin šećera
  • 14 kašika griza
  • 1 l mleka
Share Button

Posni pilav sa prazilukom

Priprema
Očistiti i iseckati praziluk pa ga dinstati na ulju da se zastakli. Zatim dodati pirinač, sitno iseckanu žutu papriku, biber, so i vodu. Kada proključa, mešavinu preneti u vatrostalnu posudu i staviti u zagrejanu rernu na blagoj temperaturi da se sve krčka dok pirinač ne upije svu vodu. Kad je jelo gotovo ukrasiti ga  usitnjenim lešnikom i seckanim peršunom.

Sastojci

  • 500 g praziluka
  • 300 g pirinča
  • 2 sveže žute paprike
  • 50 g lešnika
  • peršun
  • biber
  • so
  • ulje
  • 0,5 l vode
Share Button

Posna musaka recept

Priprema

Sojine pahuljice treba držati neko vreme u toploj vodi da omekšaju. Za to vreme iseckati crveni luk i pečurke. Propržiti ih u tiganju i dodati biber, so i mešavinu začina po želji. Zatim svemu tome dodati  dobro oceđene sojine pahuljice.
Nakon toga treba dodati još i tucani beli luk i sitno seckan peršunov list. Na kraju u sve ovo treba sipati veliku kašiku sojinog brašna i dobro promešati.
U tepsiju ili vatrostalnu činiju se dodaje red tikvica, koje su isečene na kolutove i prethodno posoljene, pa preko njih pripremljeni nadev, pa opet red tikvica, pa pripremljeni nadev.
Na vrh se posipa sitno seckani peršunov list. Zatim treba sve naliti vodom i musaku zapeći u prethodno ugrejanoj rerni 30 minuta.

Sastojci

  • ½ kg tikvica
  • 100 g sojinih pahuljica
  • 200 g pečuraka
  • 1 glavica crvenog luka ili veza mladog luka
  • 2 čena belog luka
  • začini
  • 1 kašika sojinog brašna
  • vezica peršuna
  • biber
  • so
  • ulje
Share Button

Heljda i brokoli sa pečurkama

Ovo je sjajno jelo za gurmane, ali i za ljubitelje vegeterijanske i hrono kuhinje. Probajte, heljda i brokoli sa pečurkama su divno jelo!

Priprema

Heljdu oprati i ocediti pa ostaviti da se osuši. Na maslinovom ulju propržiti heljdu, dodati vodu (2:1) i poklopljeno kuvati na blagoj temperaturi 20 minuta.

Na malo ulja u drugoj posudi propržiti oko 10 minuta iseckani beli luk, na kocke izrezanu papriku i krompir i na režnjeve iseckane pečurke. Potom dodati očišćene brokoli i sve dinstati  na umerenoj temperaturi sve dok brokoli i pečurke ne omekšaju. Prodinstanoj smesi na kraju dodati heljdu i ostavite još nekoliko minuta na ringli.

Posluženje

Heljdu sa brokulom i pečurkama servirati toplu.

Sastojci

  • 200 g heljde u zrnu
  • 300 g brokoli
  • 150 g pečurki
  • 1 zelena paprika
  • 1 krompir
  • 1 česno belog luka
  • maslinovo ulje
  • so

Heljda (Fagopyrum esculentum)

Heljda je poreklom  iz Centralne Azije.

Nutritivna svojstva heljde

Naučnim istraživanjima je dokazano da  je heljda prehrambena i lekovita biljka. Mada nije žitarica,  svrstavaju je u tu grupu zbog sličng hemijskog sastava i načina kulinarske pripreme. Mnogi je nazivaju crnim žitom.

Heljda je bogata je ugljikohidratima, belančevinama, esencijalnom aminokiselinom (lizinom), mineralnim materijama (kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, gvožđe, natrijum, selen i dr)  i vitaminima (vitamini B kompleksa, E, P). Nutritivno značajan sastojak  heljde je i agrimin. Nutricionisti tvrde da su belančevine heljde  kvalitetnije od belančevina drugih žitarica.

U ishrani se koriste oljušteno zrno i brašno. Koristi se kao kaša, kao dodatak jelima uz povrće i meso, od nje se prave mnoga druga dinstana jela, pite i dr.

Farmakološka svojstva heljde

Konzumiranjem heljde smanjuje se rizik od sterilnosti, jača organizam, podmlađuju se krvni sudovi, povećava se cirkulacija u rukama i nogama, otklanja se umor, zagreva se organizam, izgrađuje se krv, povećava se izlučivanje urina. Heljda pozitivno utiče na  pamćenje i koncentraciju, snižava pritisak, potpomaže lečenje bolesti pluća i bubrega.

Iako je bogata ugljenim hidratima, lako je svarljiva. Ne podiže nivo glukoze u krvi. Pogodna je, kako za lica s poremećenom probavom, tako i za dijabetičare. Preporučuje se osobama, koje primenjuju isključivo vegetarijansku ishranu, zbog bogatstva u belančevinama.

Share Button

Pita od jabuka

pita od jabuka

Priprema

Za fil jabuke oprati i izrendati pa dinstati oko 5 minuta. Kad su omekšale, skinuti ih sa ringle da se prohlade pa dodati šećer i cimet, promešati.
U tepsiju podmazanu maslacem staviti koru, premazati istopljenim maslacem, rasporediti po kori pola kašike šećera i tako pripremiti i složiti trećinu kora. Na zadnju koru pored maslaca staviti iseckane orahe i vanilin šećer pa ih prekriti sa drugom trećinom na gornji način pripremljenih kora. Kada je složena i druga trećina kora,  staviti fil od jabuka i preko njega treću trećinu na isti način pripremljenih kora. Gornja kora se  samo premaže maslacem. Pre pečenja dobro je pitu iseći kako bi svaki komad posle pečenja zadržao lep oblik. Pitu peći 45 minuta na 200°C.

Sastojci

  • 1,5 kg jabuka
  • 150 g oraha
  • 500 g tankih kora
  • 150 g maslaca
  • 250 g šećera
  • 1 vanilin šećer
  • ½ kesice cimeta

Jabuka (Malus domestica Borkh)

Istorija jabuke

Smatra se da je domaća jabuka,  hibridnog porekla, nastala  u Centralnoj  Aziji. Prvi podaci o kultivaciji jabuke pominju Anadoliju i severnu Mesopotamiju u drugom milenijumu p.n.e. Do 500. god. p.n.e. uzgajana je u Persijkom carstvu.  U vreme Aleksandra Makedonskog, koji je osvojio Persiju oko 300. god. p.n.e., uzgoj ovoga voća se preneo  na današnju Grčku.

Danas se razne sorte jabuka uzgajaju širom sveta.

Nutritivna i farmakološka svojstva jabuke

Prava je riznica brojnih sastojaka, koji pozitivno deluju na organizam. Ona sadrži ugljikohidrate (fruktozu, glukozu), dijetalna vlakna, serotonin, vitamine C, A, E, B1, B2, B6. Bogata je i u mineralnim materijeama: kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe i dr.

Svakodnevnim konzumiranjem jabuke preventivno se deluje na pojavu mnogih zdravstvenih poteškoća i obolenja. Ona obezbeđuje deo potrebne energije organizmu, održava  imunološki sistem, delotvorna je u borbi protive karcinoma debelog creva, reguliše probavu, stabilizuje crevnu floru.

Poseban značaj redovnog konzumiranja ovoga voća je u sprečavanju nakupljanja štetnih materija u krvi, sprečavanju pojave tromboze i ateroskleroze. Osim toga, pozitivno utiče i na funkciju bubrega, jetre i žuči.

Zbog prisustva serotonina jabuka vidno popravlja raspoloženje.

Jabuka  je, prema verovanju, na naš jelovnik stigla ravno iz raja.

Share Button