Ovaj kolač je najlakše seći u štanglice, koje uz pomoć jednostavne dekoracije čokoladnom glazurom postaju prava mala remek-dela i neodoljivo nas mame svojim izgledom i mirisom.
Priprema
Penasto umutiti maslac sa šećerom pa mu dodati žumanca, istopljenu čokoladu i brašno pomešano s praškom za pecivo i sve dobro umutiti s mikserom. Posebno ulupati čvrst sneg od belanaca pa ih pažljivo umešati u testo. Ovako dobihno testo preneti u podmazan i brašnom posut pleh pa po njemu ravnomerno posuti iseckane bademe. Peći u zagrejanoj rerni na 180°C oko 35 minuta. Pečen biskvit izvaditi iz rerne i kada se ohladi, izvaditi ga iz pleha pa ga iseći na šire štanglice.
Za čokoladnu glazuru zagrejati vodu i šećer da se šećer sasvim otopi pa dodati usitnjenu čokoladu i rum i mešati dok se čokolada ne otopi. Skloniti s ringle, dodati maslac i mešati da se sve lepo sjedini.
Dobro ohlađene štanglice pažljivo preneti na rešetkastu podlogu, razvojiti ih i preliti sa čokoladnom glazurom. Ostaviti ih u frižideru da se dobo stegnu pa ih potom sevirati na odgovarajući tanjir.
Sastojci
Biskvit
- 4 jaja
- 200 g šećera
- 150 g čokolade za kuvanje
- 200 g maslaca
- 2 kašike brašna
- 1 kesica praška za pecivo
Glazura
- 250 g čokolade za kuvanje
- 3 kašike vode
- 5 kašika šećera
- 3 kašike ruma
- 50 g maslaca
Čokolada
Čokolada je poslastica koja se dobija mešanjem kakaove mase sa šećeraom,kakao madslaca (gorka čokolada)i mleka (mlečne čokolade).
Veruje se da su Olmeci pre 2.600 godina kuvali čokoladnu smesu. U kulturi Maja i Meksika zrna kakaovca bila su sredstvo plaćanja.
Kristofor Kolumbo je bio doneo na španski dvor seme kakaovca, ali se nisu zainteresovali za njega. Španki konkvistador Hernán Cortés je prvi probao Xocolatl, topal kakaov napitak, koji su mu ponudili Asteci. Danas se zna da su Evropljani prvi napravili čokoladu i to španski sveštenici.
“Čokolada kakvu poznajemo danas je novijeg datuma i to zahvaljujući Holanđaninu Conradu J. van Houtenu, koji je 1828. g. patentirao hidrauličnu presu, koja je mrvila zrna kakaovca iz kojeg je nastao kakao prah. Englezi (Joseph Fry) su 1847. g. otkrili kako taj prah mešati sa šećerom i rastopljenim kakao maslacem te je takva nova čokolada postala ubrzo omiljena i bila je to prva čokolada za jelo. Švicarac Daniel Peter je eksperimentisao s mlekom kao sastojkom u čokoladi i uspeo je proizvesti prvu mlečnu čokoladu 1875. G. Dalje su Švicarci usavršavali proizvodnju čokolade i godine 1879. Rudolf Lindt (Lindt je danas jedna od najpoznatijih tvornica čokolade) napravio je čokoladu, koja se topila u ustima (poznata i po nazivu „chocolat fondant“) .” (http://en.wikipedia.org/wiki/Chocolate).
Vrste čokolade
Bela čokolada sadrži:
- kakao maslac
- mleko u prahu
- šećer
Mlečna čokolada sadrži:
- kakao
- kakao maslac
- mleko u prahu
- šećer
Gorka čokolada sadrži:
- kakao
- kakao maslac
- šećer
Čokolada je sinonim za fino i ukusno. Smatra se da svaki drugi čovek uživa u toj izvanrednoj poslastici.
