Baklava Archives - Страница 7 од 7

Baklava sa pistaćima

Kad god jako poželimo da se zasladimo i uživamo u posebnom ukusu poslastice, napravim ovu izvrsnu balkavu sa pistaćima. Probajte, nije komplikovana priprema. Baklava sa pistaćima je potpuni užitak. Baklava s pistaćima

Priprema

Za fil umutiti sneg od belanaca pa dodati i promešati mlevene pistaće.

U pouljen pleh složiti dva lista kora i premazati ih otopljenim maslacem. Na drugu koru rasporediti jedan deo fila, pokriti s dva lista kora i premazati maslacem. Na ovaj način slagati fil i kore dok se sve ne potroši. Zatim oštrim noćem iseći baklavu o kocke, rombove ili po želji.

1 Baklava s pistaćima

Ugrejati ostatak maslaca toliko da zacvrči kad se prelije preko baklave. Kuhinjskom četkicom lagano premazati površinu kore . Na taj način neće se podići kora u toku pečenja i kada se zaleva sa sirupom.

Baklavu sa pistaćima peći na 180°C oko 40 minuta pa pojačati temperaturu na 210°C i peći još oko 10 minuta.

Šećer s limunom iseckanim na komadiće i sokom od narandži kuvati uz neprekidno mešanje dok se ne dobije gust sirup. Ispečena baklava sa pistaćima treba da se prelije sirupom i ostavi da odstoji i ohladi se za koje vreme će potpuno upiti šećerni sirup.

Sastojci

Baklava

500 g kora za baklavu
300 g maslaca

Fil

450 g pistaća
3 belanca

Sirup

700 g šećera
400 l vode
2 limuna
3 narandže

Baklava sa suvim šljivama i medom

Baklava je uvek cenjena poslastica, bez obzira po kom se receptu pravi, ali ovoj baklavi suve šljive daju posebnu notu.Priprema

Suve šljive operite i potopite u vodu. Treba da upiju vode i nabubre. Onda ih procedite i odstranite košticu, a ako su bez koštice još bolje, manje ćete imati posla. Zatim iseckajte sitno suve šljive.
Iseckajte orahe na krupnije komadiće.
Sipajte u šerpu šećer, vodu i limun isečen na kolutove. Stavite na umerenu temperaturu. Kada se istopi šećer, neka vri još par minuta, a onda sklonite da se hladi.

Pripremite podmazan pleh i slažite kore. Prvu koru malo pokapajte sa uljem. Stavite preko još 3 kore. Odozgo opet pokapajte uljem i stavite suvih šljiva, oraha i meda.

Ponavljati postupak dok imate materijala.
Kada ste završili zasecite odozgo na veličinu komada koje želite i malo pouljite odozgo.
Neka se peče na 200 stepeni oko 30 minuta.
Odmah pošto izvadite baklavu iz rerne zalijte je sa sirupom.

Sastojci

300 g suvih šljiva
300 g oraha
200 g meda
500 g kora za baklavu
ulje

Sirup

500 g šećera
1/2 l vode
1 limun

Baklava recept

Bbaklava

Priprema

Zagrejati i rastopiti maslac u ulju i s tim premazati kore. Treba složiti po tri kore s tim da svaku koru treba premazati smesom ulja i maslaca.

Za pripremu mrvica potrebno je u odgovarajuću posudu stavii brašno, zatim žumanca i istopljeni maslac i sve dobro izmešati da testo postane kompaktno i bez krudvica. Pošto je testo dovoljno čvrsto, može se usitnini sa rendom.

Na svaku treću koru stavljaju se mrvice i iseckani orasi. Postupak se ponavlja do i sve do utroška materijala. Smesom maslaca i ulja premaže se gornja kora i baklava se iseče. Peče se sat i po na 180° C. Kada se baklava ohladi, prelije se vrućim šećernim sirupom.

Posluženje

Baklava se servira hladna uz sok ili belo vino.

Sastojci

1 kg oraha
1 kg gotovih kora za baklavu
1 maslac
250 ml ulja

Mrvice

250 g maslaca
4 žumanca
1/2 kg brašna
1/2 kg oraha

Šećerni sirup

1,5 kg šećera
1,5 lvode
2 limuna

Baklava

Istorija baklave

Postoje različiti stavovi u vezi porekla baklave. Pojedini stručnjaci gastronomije smatraju da je baklava poreklom iz Armenije, drugi veruju da potiče iz Arabije, kao i iz Mesopotamije, Grčke i Turske. Nema verodostojne dokumentacije o njenom poreklu, ali neki istoričari gastronomije tvrde da postoje jaki dokazi da je baklava prvi put napravljena u Turskoj.

Među najstarijim poznatim receptima za baklavu nalazi se kineski pisani recept iz 1330. Godine, nastao u vreme mongolske dinastije Yuan.

Postoje brojni recepti za baklavu širom sveta. Različiti su u raznim zemljama. Pojedini narodi koriste raznovrsne dodatke baklavi, pored nezaobilaznih oraha, radi postizanja originalne arome i specifičnog ukusa. To mogu da budu: pistači (Turska), ružina voda (Iran), seckani bademi i kardamom (Bliski istok), cimet i klinčići (Armenija) i dr.