Priprema
Zagrejati i rastopiti maslac u ulju i s tim premazati kore. Treba složiti po tri kore s tim da svaku koru treba premazati smesom ulja i maslaca.
Za pripremu mrvica potrebno je u odgovarajuću posudu stavii brašno, zatim žumanca i istopljeni maslac i sve dobro izmešati da testo postane kompaktno i bez krudvica. Pošto je testo dovoljno čvrsto, može se usitnini sa rendom.
Na svaku treću koru stavljaju se mrvice i iseckani orasi. Postupak se ponavlja do i sve do utroška materijala. Smesom maslaca i ulja premaže se gornja kora i baklava se iseče. Peče se sat i po na 180° C. Kada se baklava ohladi, prelije se vrućim šećernim sirupom.
Posluženje
Baklava se servira hladna uz sok ili belo vino.
Sastojci
- 1 kg oraha
- 1 kg gotovih kora za baklavu
- 1 maslac
- 250 ml ulja
Mrvice
- 250 g maslaca
- 4 žumanca
- 1/2 kg brašna
- 1/2 kg oraha
Šećerni sirup
- 1,5 kg šećera
- 1,5 lvode
- 2 limuna
Baklava
Istorija baklave
Postoje različiti stavovi u vezi porekla baklave. Pojedini stručnjaci gastronomije smatraju da je baklava poreklom iz Armenije, drugi veruju da potiče iz Arabije, kao i iz Mesopotamije, Grčke i Turske. Nema verodostojne dokumentacije o njenom poreklu, ali neki istoričari gastronomije tvrde da postoje jaki dokazi da je baklava prvi put napravljena u Turskoj.
Među najstarijim poznatim receptima za baklavu nalazi se kineski pisani recept iz 1330. Godine, nastao u vreme mongolske dinastije Yuan.
Postoje brojni recepti za baklavu širom sveta. Različiti su u raznim zemljama. Pojedini narodi koriste raznovrsne dodatke baklavi, pored nezaobilaznih oraha, radi postizanja originalne arome i specifičnog ukusa. To mogu da budu: pistači (Turska), ružina voda (Iran), seckani bademi i kardamom (Bliski istok), cimet i klinčići (Armenija) i dr.