Turske kofte s krompirom, paradajzom i papričicama

U Turskoj kofte, a kod nas ćufte. Tvrdi se da ih samo u Turskoj postoji oko 300 vrsta. U Bangladešu, Pakistanu, Turskoj i Iranu, kofte se pripremaju  od jagnjetine, govedine, ovčetine ili piletine, a u Grčkoj, Kipru…od svinjetine, govedine, teletine ili njihove kombinacije.Turske kofte s krompirom, paradajzom i papričicamaPriprema

Sve sastojke za kofte dobro izgnječiti rukama.   Od ove smese formirati  male kuglice,  malo veće od oraha.

Krumpir oguliti i isjeći na polutke pa složiti u pouljenu tepsiju i pobiberiti. Kofte složiti na krompir, pa preliti  s pireom od rajčica pomešanim s vodom. Oko kofti lepo rasporediti na kolutove isječene rajčice. Između kofti udjenuti uske, zelene papričice, slatke ili ljute po ukusu. Peći u rerni zagrijanoj na 220ºC oko 40  minuta.

Sastojci

Kofte

  • 300 g mljevenog mesa
  • 1 glavica crnog luka
  • veza peršina
  • 1 jaje
  • 1 šalicu mrvica kruha
  • so
  • papar
  • mješani začin

Ostalo

  • 500 g krumpira
  • 5 rajčica
  • 12 tankih zelenih papričica
  • 250 ml pirea od rajčica
  • 3 šalice vode

Autor: Lidija Joševska

Share Button

Mesne ćufte sa čilijem

Pikantne mesne ćufte sa čilijem pravi su specijalitet. Lako ih je napraviti na ovaj malo egzotiča način. Probajte i uverite se!Mesne ćufte sa čilijem

Priprema

U većoj zdeli promešati mleveno meso, jaja, prezle sa sitno iseckanim crvenim i belim lukom, narendanim svežim đumbirom, biberom i sa solju. Formirati malene loptice pouljenim dlanovima, složiti na tacnu, prekriti prozirnom folijom i ostaviti  u frižideru oko 30 minuta da se mirisi i ukusi prožmu.

Zagrejati ulje u tiganju i pržiti ćufte 5 minuta na umerenoj temperaturi. Treba da dobiju zlatnosmeđu boju.

Za paradajz sos u odgovarajućoj pouljenoj posudi kratko propržiti brašno pa mu dodati ispasirani paradajz i vodu, promešati i zagrejati do ključanja pa smanjiti temperaturu. Dodati šećer, čili prah, sitno narendan svež đumbir, listove lovora, bosiljak, biber i so. Sve kratko prokuvati.

Ćufte staviti u paradajz sos i kuvati ih poklopljene na niskoj temperaturi oko 25 minuta. Ako prilikom kuvanja paradjz sos postane previše gust, treba da se doda mala količina vode. Pre serviranja izvaditi listove lovora i bosiljak.

Posluženje

Mesne ćufte sa čilijem poslužiti uz pire krompir i salatu po izboru. Čaša dobrog vina doprineće potpunom ugođaju.

Sastojci

Ćufte

  • 250 g mlevene junetine
  • 250 g mlevene svinjetine
  • 2 jaja
  • 70 g prezli
  • 2 crvena luka
  • 3 česna belog luka
  • sveži đumbir
  • biber
  • so
  • ulje

Sos

  • 450 ml ispasiranog paradajza
  • 2 kašike brašna
  • 1 l vode
  • 3 kašičice šećera
  • 1 kašičica čilija u prahu
  • 2 lista lovora
  • 2 struka svežeg bosiljka
  • biber
  • so
  • ulje
Share Button

Ćufte u paradajz sosu

Jedno os svakako omiljenih jela su ćufte u paradajz sosu. Probajte!

Priprema

Dobro umesiti mleveno meso (dva puta mleveno), hleb natopljen u mleku, jaje, sitno iseckan crveni  i i beli luk kao i peršun, so i biber. Od te mase praviti loptice. Formirane loptice treba da se uvaljaju u brašno i da se prže na dobro zagrejanom ulju dok se na njima ne uhvati žuta korica. Ćufte izvaditi i ostaviti sa strane dok se ne napravi sos u koji će se stavljati.

U  ulje staviti dve kašike belog brašna i malo ga propržiti. U to dodati beli luk i paradajz sos. Promešati, upržiti i sipati vodu u meri koja obezbeđuje odgovarajuću gustoću smese. Potom se u dobijeni sos stavljaju ćufte i kuvaju dok se ćufte podignu na površinu.

Posluženje

Ćufte u paradajz sosu se poslužuju sa krompir pireom.

Sastojci

  • 500 g junećeg mlevenog mesa
  • 1 jaje
  • paradajz sos
  • 1 komada hleba natopljenog u mleku
  • 2 supene kašike brašna
  • 1 vezica lista peršuna
  • 2 glavice crvenog luka
  • 1 česno belog luka
  • 2 supene kašike mleka
  • voda
  • so
  • biber
  • ulje

PARADAJZ (SOLANUM LYCOPERSICUM)

Poreklo paradajza

Pradomovina paradajza su Srednja i Južna Amerika. Paradajz je bio kultiviran još u vreme Asteka i Inka oko 200. prije nove ere. Njegove semenke su arheolozi pronašli južno od Meksiko City-ja. U Evropi se prvi put pojavio 1498. godine u Španiji i Portugaliji u periodu Kolumbovih putovanja.  Veruje se da je paradajz  u Evropu doneo istraživac Kortez, posle zauzimanja grada Tenoctitlana (današnji Meksiko) oko 1520. godine. Prve pisane podatke o paradajzu napravio je italijanski lekar i i botaničar Pjer Andre Matiolij 1544. godine. Nosio je i nazive: Zlatna jabuka (Pomi d’oro), Peruanska jabuka,  jabuka ljubavi  i dr.

Nutritivna svojstva paradajza

Paradajz je jednogodišnja biljka u područjima sa umereno kontinentalnom klimom, a u predelima Južne i Srednje Amerike je višegodišnja biljka.

U ishrani se koristi samo plod biljke. Lišće  nije za upotrebu, jer sadrži  toksični alkaloidi. Plod  paradajza može da bude:  crven, žut, narandžast, zelen, ljubičast ili braon boje.

Osnova nutritivne vrednosti paradajza su vitamini (C, B1, E, K) i mineralne materije (kalijum, natrijum, magnezijum, kalcijum, gvozđe, mangan, bakar i dr), a sadrži i belančevine, ugljikohidrate,  likopen, karotenoid, organske kiseline, fnolna jedinjenja (hlorogenska kiselina, kofeinska kiselina i dr).

Lekovitost paradajza

Zbog sadržaja nutritivno visokovrednih sastojaka paradajz je delotvoran u održavanju dobrog zdravlja organizma i to:

  • pruža zaštitu od nastanka arteroskleroze
  • pruža zaštitu od nastanka infarkta srca
  • sprečava trombozu
  • smanjuje loš holesterol
  • snižava krvni pritisak
  • reguliše metabolizam
  • izbacuje suvišnu tečnost iz organizma
  • deluje protiv anemije
  • reguliše probavu
  • pozitivno deluje na bolesti jetre
  • pozitivno deluje na bolesti pankreasa
  • sprečava pojavu reume
  • sprečava pojavu malignih bolesti
  • okrepljuje i čisti organizam
  • poboljšava celokupno stanje organizma.

U slučajevima kada se paradajz koristi u lekovite svrhe, preporučljivo je da se konzumira u vidu sveže napravljenog soka i to dnevno najmanje 200 ml.

Share Button