Jedno os svakako omiljenih jela su ćufte u paradajz sosu. Probajte!
Priprema
Dobro umesiti mleveno meso (dva puta mleveno), hleb natopljen u mleku, jaje, sitno iseckan crveni i i beli luk kao i peršun, so i biber. Od te mase praviti loptice. Formirane loptice treba da se uvaljaju u brašno i da se prže na dobro zagrejanom ulju dok se na njima ne uhvati žuta korica. Ćufte izvaditi i ostaviti sa strane dok se ne napravi sos u koji će se stavljati.
U ulje staviti dve kašike belog brašna i malo ga propržiti. U to dodati beli luk i paradajz sos. Promešati, upržiti i sipati vodu u meri koja obezbeđuje odgovarajuću gustoću smese. Potom se u dobijeni sos stavljaju ćufte i kuvaju dok se ćufte podignu na površinu.
Posluženje
Ćufte u paradajz sosu se poslužuju sa krompir pireom.
Sastojci
- 500 g junećeg mlevenog mesa
- 1 jaje
- paradajz sos
- 1 komada hleba natopljenog u mleku
- 2 supene kašike brašna
- 1 vezica lista peršuna
- 2 glavice crvenog luka
- 1 česno belog luka
- 2 supene kašike mleka
- voda
- so
- biber
- ulje
PARADAJZ (SOLANUM LYCOPERSICUM)
Poreklo paradajza
Pradomovina paradajza su Srednja i Južna Amerika. Paradajz je bio kultiviran još u vreme Asteka i Inka oko 200. prije nove ere. Njegove semenke su arheolozi pronašli južno od Meksiko City-ja. U Evropi se prvi put pojavio 1498. godine u Španiji i Portugaliji u periodu Kolumbovih putovanja. Veruje se da je paradajz u Evropu doneo istraživac Kortez, posle zauzimanja grada Tenoctitlana (današnji Meksiko) oko 1520. godine. Prve pisane podatke o paradajzu napravio je italijanski lekar i i botaničar Pjer Andre Matiolij 1544. godine. Nosio je i nazive: Zlatna jabuka (Pomi d’oro), Peruanska jabuka, jabuka ljubavi i dr.
Nutritivna svojstva paradajza
Paradajz je jednogodišnja biljka u područjima sa umereno kontinentalnom klimom, a u predelima Južne i Srednje Amerike je višegodišnja biljka.
U ishrani se koristi samo plod biljke. Lišće nije za upotrebu, jer sadrži toksični alkaloidi. Plod paradajza može da bude: crven, žut, narandžast, zelen, ljubičast ili braon boje.
Osnova nutritivne vrednosti paradajza su vitamini (C, B1, E, K) i mineralne materije (kalijum, natrijum, magnezijum, kalcijum, gvozđe, mangan, bakar i dr), a sadrži i belančevine, ugljikohidrate, likopen, karotenoid, organske kiseline, fnolna jedinjenja (hlorogenska kiselina, kofeinska kiselina i dr).
Lekovitost paradajza
Zbog sadržaja nutritivno visokovrednih sastojaka paradajz je delotvoran u održavanju dobrog zdravlja organizma i to:
- pruža zaštitu od nastanka arteroskleroze
- pruža zaštitu od nastanka infarkta srca
- sprečava trombozu
- smanjuje loš holesterol
- snižava krvni pritisak
- reguliše metabolizam
- izbacuje suvišnu tečnost iz organizma
- deluje protiv anemije
- reguliše probavu
- pozitivno deluje na bolesti jetre
- pozitivno deluje na bolesti pankreasa
- sprečava pojavu reume
- sprečava pojavu malignih bolesti
- okrepljuje i čisti organizam
- poboljšava celokupno stanje organizma.
U slučajevima kada se paradajz koristi u lekovite svrhe, preporučljivo je da se konzumira u vidu sveže napravljenog soka i to dnevno najmanje 200 ml.
Priprema
