Piletina u crnom vinu

Piletina se može  spremati   na razne načine. Ovaj put sam probala jedan novi recept i primenila neke moje modifikacije. Mada sam se pitala da li će se ovo jelo svideti  mojim ukućanima, mogu samo da kažem da su bili oduševljeni kao i ja.

Piletina u vinu

Priprema 

Slaninu iseći na kockice i propržiti pa izvaditi na tanjir.

slanina

šargarepa

 

 

 

Oprano pile iseći na komade, pobiberiti, posoliti i uvaljati u brašno. Zatim komade piletine propržiti s obe strane oko 3 minuta u masnoći od propržene slanine pa je izvaditi iz tiganja i staviti na tanjir.

šampinjoni

mladi luk

 

 

 

 

U masnoću u tiganju staviti očišćenu i na kockice iseckanu šargarepu, kao i koren peršuna pa kratko dinstati. Potom dodati  očišćene i iseckane šampinjone, iseckan zeleni deo mladog luka, lovorov list i muskatni oraščić pa preliti crnim vinom i pilećim bujonom. Poklopiti i kuvati oko 5 minuta pa dodati kratko pečene komade piletine i kuvati još oko 15 minuta.

 

pečena piletina

Gotovu piletinu u crnom vinu složiti na pladanj ili pojedinačno na tanjire, dodati prženu slaninu i začiniti sa sitno iseckanim listovima peršuna.

Sastojci

  • 1 manje pile
  • brašno
  • 200 g slanine
  • 1 veća šargarepa
  • 1 peršun
  • 150 g šampinjona
  • 3 struka mladog luka
  • 1 lovorov list
  • ½ kašičice muskatniog oraščića u prahu
  • 400 ml crnog vina
  • 250 ml pilećeg bujona
  • biber
  • so
Share Button

Kako se pravi vino

Mnogi od nas imaju male vinograde u domaćinstvu ili u vikend naseljima. Ako se celokupna količina grožđa ne iskoristi u svežem stanju, dobro je od njega napraviti domaće vino za lične potrebe prema ovom pojednostavljenom načinu prerade grožđa. Kako se pravi vino? Ovako!

Berba grožđa

Iako berba ne spada u tehnologiju vina, veoma je važna operacija kao priprema za preradu grožđa. Berba je važna kako zbog tehnološke vrednosti grožđa i tako i zbog pravilne organizacije prerade.

Grožđe treba da se bere u punoj tehnološkoj zrelosti kako bi se proizvelo kvalitetno vino. Tehnološka zrelost se može odrediti na dva načina:

  1. Koriščenjem naših čula
  2. Hemijskom analizom

U domaćinstvima se, najčešće, koristi prvi način utvrđivanja tehnološke zrelosti prema sledećim karakteristikama:

  • Bobica dobija punu boju svojstvenu za datu sortu;
  • Izražen je pepeljak na bobicama;
  • Meso bobice postaje mekano;
  • Bobice se lako otkidaju sa peteljke;
  • Ukus grožđa je maksimalno sladak;
  • Grožđani sok je lepljiv.

Priprema za preradu grožđa

U organizaciji i pripremi za preradu grožđa u domaćinstvima veoma je važno :

  • Priprema vinskim sudova;
  • Priprema pribora;
  • Priprema prostora u kome će se raditi;
  • Priprema vinskog (selekcionisanog kvasca);
  • Priprema šire.

Prerada grožđa u vino

Muljanje

Muljanje je prva operacija u preradi grožđa u vino. Osnovni cilj muljanja je da se iz bobica gnječenjem dobije sok – šira. Pri tome, ne sme da se zgnječe čvrsti delovi bobica i grožđa.

Muljanjem se omogućava direktan kontakt soka sa epifitnom mikroflorom grožđa, koja inicira fermentaciju šire, odnosno nastajanje alkohola iz šećera.

Da bi se dobilo kvalitetno vino, neophodno je odvojiti peteljke od bobica ručno, odnosno pomoću specijalnih mašina u industriji.

U domaćinstvima se grožđe mulja ručno ili pomoću malih muljača, dok se u industriji koriste moćne muljače velikog kapaciteta.

Ceđenje kljuka

Ceđenje kljuka se vrši:

  • Pre fermenatcije – za bela vina
  • Posle fermentacije – za roze i crna vina.

Za proizvodnju belih vina koristi se samo šira pa je stoga potrebno kljuk odvojiti od šire pre fermentacije.

Odvajanje šire i vina od kljuka  vrši se ceđenjem.

Odvajanje samotoka

Značajna količina šire može da se odvoji od kljuka bez primene pritiska pod uslovom da se kljuk stavi na odgovarajuće mesto sa koga šira može da ističe usled slobodnog pada.  Taj deo šire je samotok od koga se dobija najkvalitetnije vino.

Slično je i sa ceđenjem kljuka nakon fermentacije roze i crnih vina.

Za ostatak kljuka primenjuje se pritisak da bi se dobila veća količina vina na kraju.

Bela vina

Zaštita šire sumporisanjem

Sastojci šire se brzo i lako vezuju za kiseonik iz vazduha pa dolazi do oksidacije, koja je nepoželjna. Zato se primenjuje sumporisanje šire, koje ima još jedan važan efekat, a to je selekcija vinskog kvasca tokom fermentacije.

Postoje različite preporuke, a jedna od njih je i ova za  količine sumpordioksida za sumporisanje šire  (g  SO2 / hl šire):

  • Normalno zrelo grožđe              7,5 – 10
  • Slabo natrulo grožđe                   15 – 20
  • Jako natrulo grožđe                     20 – 25

Sumporisanje u proizvodnji belih vina je važno i radi toga da vina ostanu svetla, odnosno da ne dobiju mrku boju.

Taloženje šire

Šira se ostavi da se istaloži pa se odvoji od taloga.

Dodavanje bentonita

Širi u sudu za fermentaciju dodaje se bentonit (specijalne glina), koji vezuje proteine, pesticide i neke oksidativne enzime, dakle jedinjenja, koja bi negativno uticala na kvalitet vina. Pošto bentonit ima veću specifičnu masu od šire, istaložiće se zajedno sa nepoželjnim sastojcima.

Dodavanje selekcionisanog kvasca

Da bi se dobilo kvalitetno vino, potrebno je širi odmah dodati pripremljen selekcionisani vinski kvasac, koji doprinosi kontrolisanom toku fermentacije.

Alkoholna fermenatacija

Sud za fermentaciju ne sme se napuniti do vrha sa širom. Oko 30% zapremine suda mora da bude prazno.

Fermentacija se odvija kao:

  • Burno vrenje
  • Tiho vrenje

Burno vrenje počinje za 2 -3 dana, a traje, zavisno od temperature, 2 – 6 dana. Šira se zamuti, pojavljuju se mehurići ugljendioksida, na površini se stvara pena  i  izgleda kao da šira ključa.

Sledi tiho vrenje; talože se odumrli kvasci, smanjuje se pojava ugljendioksida i pena nestaje.

Fermentacija traje od 7 do 14 dana, što zavisi od temperature okoline.

Posle završene fermentacije vino se mora negovati u okviru sledećih operacija.

Dolivanje

Otpražnjen prostor u sudu sa vinom treba doliti vinom da se spreči oksidacija i aktivnost štetnih mikroorganizama. Vino se spontano bistri i na dnu suda se javlja talog (odumrli kvasvi, proteini, soli vinske kiseline).

Pretakanje

Pretakanje se obavlja 2 – 4 nedelje posle  dolivanja vina. Prvo pretakanje vina je veoma važno za formiranje njegovog kvaliteta. Prvo pretakanje vina se vrši početkom decembra, a drugo pretakanje polovinom februara.

Koliko puta ćemo pretakati  vino zavisi od karaktera i sastava vina,od tehnologije i dužine vremena čuvanja. Najviše pretakanja je  u prvoj godini  (2 – 3),  u drugoj godini  do dva, a u trećoj jedno.

Sumporisanje

Odmah nakon prvog pretakanja mlado vino je potrebno sumporisati, jer je došlo u kontakt sa kiseonikom iz vazduha pa bi bez ove zaštite došlo do procesa nepoželjne oksidacije.

Bistrenje

Vino se može bistriti spontano ili uz primenu sredstava za bistrenje. Najčešće su to kombinacija želatina i tanina ili bentonit.

Preporučuje se  40 – 100 g bentonita na 100 l vina.

Filtriranje

Da bi se dobilo kristalno bistro vino, ono se mora i filtrirati. Za manje količine vina u domaćinstvu može se za filtriranje primeniti vata ili filter-papir.

Razlivanje vina u boce

Gotovo, izbistreno i filtrirano vino, razliva se u odgovarajuće, čiste boce i zatvara tako da vino ne može da bude u kontaktu sa vazduhom.

Share Button