Tiramisu recept

Poznata i širom sveta popularna italijanska poslastica – tiramisu. Bajnog izgleda i još čarobnijeg ukusa ovaj desert od nežnih piškota, kafe i maskarpone sira nikoga ne ostavlja ravnodušnim.Priprema
Umutiti žumanca sa šećerom da masa postane kremasta. Mikserom umutiti sneg od belanaca, malo posoliti pa postepeno mešajući dodavati maskarpone sir,  pavlaku i umućena žumanca. Piškote umakati u skuvanu gorku kafu pa ih složiti u jedan red na dno posude u kojoj će se služiti tiramisu. Preko piškota naliti i rasporediti pola krema, poredati drugi red namočenih piškota, pa preliti sa preostalom polovinom krema. Površinu tiramisua posuti sa čokoladnim mrvicama ili s kakaom.Posluženje

Tiramisu se servira dobro rashlađen iz frižidera.

Sastojci

  • 300 g piškota
  •  3 jajeta
  • 300 g  slatke pavlake sa 20% mlečne masti
  • 150 g maskarpone sira
  •  6 kašika šećera
  •  kafa
  • čokoladne mrvice ili kakao
  • so

Poreklo deserta tiramisu

Tiramisu je izuzetan desert poznat širom sveta.

Legenda kaže da je poreklom iz Italije.  Ipak postoji određena rasprava o poreklu tiramisu i mnogi skeptici veruju da su legende o ovom desertu preuveličavane godinama. Oni smatraju da tiramisu nije nastao u dalekoj prošlosti.

Prema jednoj legendi ovaj desert je u početku nastao  u Sieni, u severozapadnoj italijanskoj pokrajini Toskani. Povod za nastanak tiramisua je bila poseta Kosimo de’Medičia III, velikog sladokusca, u čiju čast je napravljen, a nazvan je „zuppa del duca“ . Posle je desert prenesen  u Firencu. Desert „zuppa del duca“ je  stigao do Trevisa, pa do Venecije.

U XIX veku, desert je postao popularan među engleskim intelektualcima i umetnicima. Nazvali su ga “Zuppa Inglese”.

Ova  verzija porekla tiramisua sve je manje validna, jer se za njegovu pripremu koriste proizvodi, koji nisu postojali u prošlosti iz legendi. Espresso, piškote,  maskarpone sir su proizvodi novijeg datuma. Stoga  je i tvrdnja, da je sam tiramisu nastao nedavno, možda, tačna. Prvi put se u pisanoj formi  tiramisu pominje 1981. godine u časopisu Vin Veneto.

Tiramisu, najpopularniji italijanski desert ostaje zagonetka do kraja, kada je njegovo poreklo u pitanju. Istoričari gastronomije i kulinarski stručnjaci ne mogu usaglasiti mišljenje o poreklu ove  svetski omiljene poslastice; jedni su ubeđeni  da je tiramisu prvi put napravljena Toskani, a drugi veruju da je njeno poreklo iz Veneta.

Danas postoji više od 90 recepata za tiramisu. Mogu da se svrstaju u:

  • Klasične recepte (osnovne)
  • Recepte sa voćem
  • Zdrave recepte (bez jaja, s minimalnom količinom masnoće, itd.)
  • Recepte za tiramisu torte.

Veoma bitan sastojak svih recepata za tiramisu je sir maskarpone. Originalni italijanski maskarpone je veoma kvalitetan, ekstra masni, sveži krem sir proizveden od mleka krava, koje se hrane s posebnim travama i cvećem tako da sir dobija veoma lep, specifičan ukus.

Share Button

Švarcvald torta sa višnjama

 

Prelepa, preukusna, osvežavajuća Švarcvald torta sa višnjama je jedna od pet najlepših poslastica poznata širom sveta.
Priprema

Dobro izmešati žumanca i  celo jaje sa 100 g šećera i dodati  jednu kašku likera od višnje, mlevene bademe, mlevene piškote, kakao  i sneg od belanaca s 50 g šećera. Smesu dobro izmešati  i preneti  u dobro namazan kalup za tortu. Tortu treba da se peče  na 200°C oko 15 minuta, a potom  na 180°C dok se torta ne odvoji od kalupa. Izvaditi tortu iz kalupa i ostaviti da se ohladi. Filovati je sa dve vrste fila.

Prvi fil:  Višnje očistiti od koštica i pomešati ih sa 150 g šećera. Kada puste sok, uzeti deo soka s malom šoljicom, dodati mu gustin i dobro promešati. Višnje sa šećerom staviti da prokuvaju. Kada proključaju, dodati pripremljen gustin i kuvati da se smesa zgusne uz neprekidno  mešanje. Nadev treba da se ohladi. Filovati je

Drugi fil: Dobro istući slatku pavlaku. Po potrebi može da joj se doda 2-3 kašike šećera u prahu.

Ohlađenu tortu prerezati na tri kore i svaku poprskati s mešavinom vode, šećera i likera od višnje. Na prvu koru namazati prvi fil, a preko njega drugi fil, pa staviti drugu koru i nafilovati je kao i prvu. Isto ponoviti sa trećom korom s tim da se odozgo namaže pripremljena slatka pavlaka i  poredaju kandirane višnje.

Švarcvald torta s višnjama se može poslužiti uz belo vino ili voćni sok.

Sastojci

  •  9 žumanaca
  •  1 celo jaje
  •  300 g šećera
  •  1 kašika likera od višanja
  •  50 g kakaa
  •  60 g  badema
  •  10  piškota
  •  9 belanjaka
  •  600 g očišćenih višanja
  •  15 kandiranih višanja
  •  3 žlice gustina
  •  750 g slatke pavlake
  •  150 g čokolade za kuvanje

Višnja (Prunus cerasus L)

Drvo višnje  može da naraste do 10 m. U svetu postoje razne sorte višnje, a međusobno se  razlikuju u veličini ploda (sitnije i krupnije), u vremenu sazrevanja (rane i kasne), u obojenosti ploda (svijetlije i tamnije) i dr. Plod višnje je kiselkast i veoma aromatičan.

Nutritivna svojstva višnje

Plod višnje sadrži nutritivno visokovredne sastojke. Plod  sadrži: oko 22% suve materije, oko 14% šećera, oko 2,4% organskih kiselina, oko 0,4% pektinskih materija, oko 0,2% taninskih materija,  do 2,0% belančevina, oko 0,6% mineralnih materija. Sadržaj vitamina C se kreće od 21 do 60 mg%. Značajan je i sadržaj vitamina B kompleksa. Višnja je poznata kao riznica antioksidanata – bojenih pigmenata, antocijana.

Plod višnje ima začajnu tehnološku vrednost i predstavlja izuzetno pogodnu sirovinu za  preradu u sokove, kompote, slatka, za zamrzavanje, sušenje i konditorske proizvode. Često se višnja koristi za proizvodnju  likera i drugih alkoholnaih pića, ali osušena i za pripremu voćnih čajeva. Neke sorte višnje imaju veoma povoljan odnos šećera i kiselina tako da se njeni plodovi koriste kao stono voće.

Farmakološka svojstva višnje

Plod višnje pripada grupi najcenjenijeg voća, kako zbog izuzetnog, aromatičnog ukusa, tako i zbog njegove lekovitosti, koja je u narodnoj medicini poznato odavno. Naučna istraživanja su dala potvrdu o lekovitosti ovoga voća.

Višnja je uspešna u:

  • smanjenju upalnih procesa
  • ublažavanju bola od gihta
  • ublažavanju bola kod artritisa
  • ublažavanju bola u zglobovima
  • smanjenju količine mokraćne kiseline
  • eliminaciji suvišne vode iz tela
  • zaštiti  srca
  • zaštiti  krvnhi sudova
  • zaštiti vida
  • prevenciji anemije
  • prevenciji nekih vrsta raka
  • prevenciji pojave dijabetesa
  • prevenciji pojave tumora
  • odstranjivanju kamenca iz mokraćnih puteva (peteljka)
  • prevenciji i lečenju diareje (peteljka).

Energetska vrednost višnje je mala oko 336 kJ (oko 80 kcal) u 100 grama svežih plodova pa je pogodna u ishrani dijabetičara.

Share Button

Desert od bundeve

Priprema

Pomešati očišćenu i izrendanu bundevu, anis, šećer i vodu i staviti na ringlu da smesa  zakuva. Posle toga treba da se doda izrendani đumbir i da se kuva na niskoj temperaturi dok se smesa ne zgusne.

Posluživanje

Desert od bundeve servirati u staklenim zdelicama, najbolje onim za sladoled, ohladiti ga i ukrasiti sa šlagom.

Sastojci

  •  1 kg žute bundeve
  •  220 g šećera
  •  100 g šlaga u prahu
  •  100 ml mleka
  •  1 kavena kašika anis a
  •  1 kašika đumbira
  •  50 ml vode

Bundeva (Cucurbita pepo L)

Bundeva  pripada grupi značajnih poljoprivrednih sirovina širom sveta.  Za uzgoj joj  odgovaraju različiti agroklimatski uslovi.

U svetu postoji veliki broj varijeteta kao što su; tikvica za jelo, uljana tikva, krivošije, cukini, patison, ukrasne tikve, strejtnek, stočna tikva itd. Najrasprostranjenija vrsta ove biljke je (Cucurbita pepo L).

Bundeva ima široku primenu u ishrani ljudi i životinja. Stručnjaci je često nazivaju i balkanskom bananom, jer  imaju sličnosti u sastavu.

U ishrani se koriste: mesnati deo, seme  i lepi žuti cvetovi.

Nutritivna svojstva bundeve

U mesnatom delu bundeve visok je sadržaj i provitamina A, (β-karoten) zatim su prisutni vitamini grupe B (B1, B2, B3 i B6), vitamin C, niacin i folna kiselina. Od brojnih mineralnih sastojaka količinski su najzastupljeniji: kalijum, fosfor, kalcijum igvožde. Posebno su značajni oligo- i mikroelementi, pektini, celuloza i druga biljna vlakna.

Energetska vrednost bindeve je relativno niska:  100 g mesnatog dela ima samo oko 126 kJ (30 kal). Stoga je ona izuzetno pogodna u ishrani dijabetičara i osoba, koje žele da smanje svoju telesnu težinu.

Seme i ulje bundeve je prava riznica nutritivno vrednih sastojaka značajnih za pravilnu ishranu, ali i za održavanje dobrog zdravstvenog stanja organizma.

Seme sadrži značajne količine proteina, ugljikohidrata i fenolnih jedinjenja. Pravi je izvor Vitamina E (oko 900 mg α-tokoferol/kg ulje).

Farmakološka svojstva bundeve

Bundeva se ubraja i u lekovite biljke, jer zbog velikog broja nutritivno vrednih sastojaka (provitamin A, vitamin E, fenolna jedinjenja i dr) povoljno deluje na saniranje niza zdravstvenih poremećaja organizma.

Plod bundeve se preporučuje kod oboljenja:

  • reume
  • gihta
  • zapaljenja bubrega
  • zapaljenja bešike
  • gojaznosti
  • dijabetisa
  • želuca
  • tankog creva
  • krvavih proliva
  • psorijaze
  • nakupljanja tečnosti.

Seme bundeve je vrlo efikasno kod lečenja od:

  • dečijih glista
  • pantljičare
  • prostate.

Seme  bundeve mogu konzumiratii deca od dve-tri godine, trudnice, dojilje i starije osobe, pa i osobe, koje imaju obolelu jetru.

Naročito je korisno seme bundeve za starije muškarce, koji imaju adenom (povećanja) prostate. Redovnom upotrebom semena bundeve nestaju  neprijatni problemi adenoma prostate, ali se oni vraćaju kada se prestane sa konzimiranjem semena.

Hladno presovano ulje bundeve se koristi:

  • kod opekotina
  • za zarastanje rana
  • saniranja ispucane kože na rukama.
Share Button