Brzi rolat sa povrćem se može servirati kao doručak ili večera, ali i kao ukusno predjelo. 
Priprema
Povrće u ishrani ljudi predstavlja nezaobilaznu komponentu dnevnih obroka. Ono sadrži brojne hranljive i nutritivno vredne sastojke kao što su: mineralne materije (gvožđe, bakar, kalcijum, kalijum, selen, mangan i dr), vitamine (vitamin C, vitamine B kompleksa, A , E i dr), proste i složene ugljikohidrate, organske kiseline (jabučna, limunska i vinska), biljna vlakna, antioksidante i mnoge fitohemikalije. Posebna nutritivna vrednost svežeg povrća je prisutnost različitih fermenata, koji su neophodni za pravilan metabolizam organizma. Prisutnost šećera i organskih kiselina, kao i njihov odnos, predstavljaju osnovu ukusa povrća.
U ključalu vodu staviti zamrznuto povrće i kuvati 15 minuta. Skuvanom i oceđenom povrću dodati so, razmućeno jaje, parmezan, pavlaku, iseckan svež kapar, prezle i lagano promešati.
Polovinu tanko razvaljanog lisnatog testa premazati s polovinom pripremljene smese povrća. Isti postupak ponoviti s drugim delom razvaljanog lisnatog testa. Urolati oba nafilovana komada testa, premazati ih s razmućenim jajetom, posuti sa susamom. Rolat s povrćem peći u zagrejanoj rerni na 200°C oko 20 minuta.
Brzi rolat s povrćem se servira ohlađen i isečen s kiselim mlekom ili pavlakom.
Sastojci
- 500 g zamrznutog lisnatog testa
- 450 g zamrznutog povrća
- 3 kašike prezli
- 1 jaje
- 3 kašike parmezana
- 2 kašike kisele pavlake
- 3 kašika susama
- 2 kašika kapra
- so
Povrće u ishrani
Povrće se odlikuje visokim stepenom svarljivosti. Na dužinu varenja povrća imaju uticaj: sirova vlakna u njemu i način pripreme. Poznato je da se sveže povrće mora duže variti od termički tretiranog. Zbog obilja visoko vrednih sastojaka povrća preporučuje se da se konzumira u svežem stanju. Ako je neophodna termička obrada, treba da bude vremenski što kraća.
Dve osnovne grupe povrća su:
- Kultivirano
- Samoniklo
U kultivirano povrće ubrajaju se sledeće grupe:
- Lisnato i cvetno (kupus, kelj, spanać, blitva, karfiol, brokoli, artičoke,..)
- Plodovito (paprika, bundeva, čajota, dinja, lubenica, paradajz, patlidžan…)
- Korenasto povrće (celer, cvekla, keleraba, paštrnjak, peršun, rotkvica, šargarepa, špargla…)
- Mahunasto povrće (pasulj, boranija, grašak, bob…)
- Gomoljasto povrće (krompir, batat i čičoka)
- Lukovičasto povrće (beli luk, crni luk, crveni luk i luk srebrnjak)
- Začinsko bilje (peršun, celer, bosiljak, ren, selen…)
U samoniklo (divlje) povrće ubrajaju se:
- Jestivo divlje bilje
- Začinsko divlje bilje
Povrće ima malu energetsku vrednost, izuzev gomoljastog, pa je preporučljivo da se koristi u ishrani dijabetičara i osoba, koje treba da smanje svoju telesnu težinu.
