Posne čokoladne kuglice sa orasima

Posne čokoladne kuglice sa orasima su vrhunska poslastica. Svojom prefinjenošću potpuno će osvojiti sve ljubitelje slatkih đakonija, a posebno one, koji su ušli u veliki post.posne čokoladne kuglice

Priprema

Priprema je veoma jednostavna.

Umesiti sve sastojke u kompaktnu smesu. Ostaviti smesu da odstoji u frižideru oko 60 minuta da se dobro stegne i ohladi. Od ove smese formirati posne čokoladne kuglice veličine oraha pa ih stavljati u papirnate zdelice. Na kraju ih posuti  s malo kokosovog brašna pa ih složiti na tacnu za posluživanje.

Sastojci

Share Button

Lenja pita sa jabukama

Lenja pita je najlepši kolač sa jabukama. Verujem da svi volite i često pravite ovu ukusnu, sočnu pitu s jabukama. Uz dodatak cimeta, ova poslastica je krasan, aromatičan zalogaj.
Lenja-pita-sa-jabukamaPriprema

Lenja pita sa jabukama se vrlo brzo i lako priprema. Pomešati  jaja, jogurt, šećer, ulje, brašno i  prašak za pecivo i dobro izmešati da nastane glatko testo.

Za fil ljuštiti i izrendati jabuke i izdinstati ih na ulju pa dodati griz, šećer i cimet.

U podmazanu tepsiju staviti i rasporediti polovinu testa i peći nekoliko minuta dok se ne uhvati korica. Na propečenu koru rasporediti fil, a preko njega staviti drugu polovinu testa. Peći u prethodno zagrejanoj rerni na 200 ºC  oko 40 minuta. Lenja pita sa jabukama treba da se ukrasi sa  šećerom u prahu i iseče na kocke.

Sastojci za testo

  • 3 jaja
  • 1 šolja šećera
  • 1 šolja ulja
  • 2 šolja brašna
  • 1 jogurt u čaši
  • 1 kesica prašaka za pecivo

Sastojci za fil

  • 1 kg jabuka
  • 1 šolja šećera
  • 2-3 kašike griza
  • 2 kašike ulja
  • 1,5 kašičica cimeta
Share Button

Koh od griza

Priprema

Umutiti cela jaja sa šećerom i vanilin šećerom pa polako dodavati griz i dobro izmešati. Smesu preneti u podmazanu tepsiju i peći na 200°C dok ne porumeni.

Posebno skuvati mleko sa 7 kašika šećera i 3 kesice vanilin šećera. Kad se pečeno izvadi iz rerne, prelije se polako skuvanim prelivom i ostavi da se ohladi.

Posluženje

Koh od griza se servira sečen na kocke uz čaj ili sveže isceđen sok.

Sastojci

  • 7 celih jaja
  • 19 kašika šećera
  • 5 vanilin šećera
  • 14 kašika griza
  • 1 l mleka
Share Button

Baklava recept

Bbaklava

Priprema

Zagrejati i rastopiti maslac u ulju i s tim premazati kore. Treba složiti po tri kore s tim da svaku koru treba  premazati smesom ulja i maslaca.

Za pripremu mrvica potrebno je u odgovarajuću posudu stavii brašno, zatim žumanca i istopljeni maslac i sve dobro izmešati da testo postane kompaktno i bez krudvica. Pošto je testo dovoljno čvrsto, može se usitnini sa rendom.

Na svaku treću koru stavljaju se mrvice i iseckani orasi. Postupak se ponavlja do  i sve do utroška materijala. Smesom maslaca i ulja premaže se gornja kora i baklava se iseče. Peče se sat i po na 180° C. Kada se baklava ohladi,  prelije se vrućim šećernim sirupom.

Posluženje

Baklava se servira hladna uz sok ili belo vino.

Sastojci

  • 1 kg oraha
  • 1 kg gotovih kora za baklavu
  • 1 maslac
  • 250 ml ulja

Mrvice

  • 250 g maslaca
  •  4 žumanca
  •  1/2 kg brašna
  • 1/2 kg oraha

Šećerni  sirup

  • 1,5 kg šećera
  • 1,5 lvode
  • 2 limuna

Baklava

Istorija baklave

Postoje različiti stavovi u vezi porekla baklave. Pojedini stručnjaci gastronomije smatraju da je baklava poreklom  iz Armenije, drugi veruju da potiče iz Arabije, kao i iz Mesopotamije, Grčke  i Turske. Nema verodostojne dokumentacije o njenom poreklu, ali neki istoričari gastronomije tvrde da postoje jaki dokazi da je baklava prvi put napravljena u Turskoj.

Među najstarijim poznatim receptima za baklavu nalazi se kineski pisani recept iz 1330. Godine, nastao u vreme mongolske dinastije Yuan.

Postoje brojni recepti za baklavu širom sveta. Različiti su u raznim zemljama. Pojedini narodi koriste raznovrsne dodatke baklavi, pored nezaobilaznih oraha, radi postizanja originalne arome i specifičnog ukusa. To mogu da budu: pistači (Turska), ružina voda (Iran), seckani bademi i kardamom (Bliski istok), cimet i klinčići (Armenija) i dr.

Share Button

Ledene kocke recept

Za ljubitelje kremastih i osvežavajućih poslastica … ledene kocke! Ledene-kocke1Priprema

Za ledene kocke istući  belanca sa šećerom da se dobije čvrst sneg. Dodati žumanca i  ostale sastojke. Sve dobro izmešati da  se dobije ujednačena smesa. Smesu preneti u pripremljenu tepsiju i peći je na 180 ° oko 25 minuta.  Izvaditi tepsiju sa biskvitom i još topao preliti vrućim šećernim sirupom pa ostaviti da se ohladi.

Skuvati šećer u vodi da se potpuno rastvori.

Pola litre mleka zakuvati, a drugom delu mleka dodati gustin, brašno i šečer, dobro sve izmešati (izmiksirati)  i sipati u kipuće mleko. Dok se fil kuva na blagoj temperaturi treba ga mešati da se spreči pojava grudvica. Kad se fil zgusne, ostaviti ga da se ohladi, ali je potrebno da se povremeno promeša da se na površini ne uhvati kožica.

Posebno umutiti margarin s pepermint bombonama smrvljenim u prah pa dodati gornjem filu. Ovu smesu treba dobro umutiti  (izmiksirati) da se dobije gladak fil s kojim se, potom,  premaže  biskvit. Na pari otopiti čokoladu u mleku i preliti preko fila.

Ledene kocke se serviraju dobro ohlađene i isečene na manje ili veće kocke po želji. Uz njih se može poslužiti mentol liker.

Sastojci

Biskvit

  •  5 jaja
  •  5 supenih kašika šećera
  •  5 supenih kašika brašna
  •  3 supenih kašika kakaa
  •  5 g praška za pecivo

Šećerni sirup

  •  100 g šećera
  •  250 ml vode

Fil

  •  7 supenih kašika gustina
  •  2 supene kašike oštrog brašna
  •  10 supenih kašika šećera
  •  750 ml mleka
  •  2 paketića pepermint bombona
  •  250 g margarina

Čokoladna glazura

ČOKOLADA

Istorija čokolade

Danas se predpostavlja da su pre 2.600 godina Olmeci, najstariji civilizirani narod iz Meksika, umeli da spremaju čokoladnu smesu. Maje su u čast boga kakaa Ek Chuaha svake godine priređivali velika slavlja. Smatra se da su Asteci pili čokoladni napitak bez slasti.

Kristofor Kolumbo je doneo u Španiju seme kakaovca, ali se pokazalo, da niko nije zainteresovan za njega.

Kasnije su španski sveštenici  prvi u Evropi pravili tečnu čokoladu, kojoj su dodavali šećer i cimet.

Čokolada u čvrstom stanju je novijeg datuma. Holanđanin  Conrad J. van Houten  je 1828. godine koristio  hidrauličnu presu za mrvljenje zrna kakaovca, a  Englez Joseph Fry je 1847. godine napravio čokoladu od kakao praha, šećera i rastopljenog kakao maslaca. Švajcarac Daniel Peter je u sastav čokolade uključio i mleko i dobio je prvu mlečnu čokoladu 1875. godine.

Godine 1879. Švajcarac Rudolf Lindt proizveo je „chocolat fondant“, najpoznatiju čokoladu, koja se topila u ustima.

Nutritivna vrednost čokolade

Čokolada sadrži ugljikohidrate, masti, dijetalna vlakna, belančevine, fenolna jedinjenja, stearinsku kiselinu, kofein i dr.

Zavisno od sastava i vrste čokolada je pravi izvor pojedinih nutritivno vrednih jedinjenja kao što su: folna kiselina, beta karoten, lecitin i vitamini B1, B2, B5, B6, E i PP, zatim magnezijum, fosfor, gvožđe, cink, kalijum, kalcijum, natrijum.

Lekovitost čokolade

Čokolada sa velikim udelom kakao mase  podstiče stvaranje serotonina u organizmu, zbog čega je pravi stimulator dobrog raspoloženja.

Pozitivni efekti konzumiranja tamne čokolade ili kakao praha na organizam su:

  •  Smiruju
  •  Deluju antidepsivno
  •  Povećavaju proizvodnju dobrog holesterola (HDL)
  •  Štite krvne sudove i srce
  •  Doprinose zdravlju kardiovaskularnog sistema
  •  Štite organizam od slobodnih radikala – antioksidant

Čokoladu ne treba konzumirati pre spavanja, jer može dovesti do pojave nesanice.

Preteranim konzumiranjem čokolade  mogu se  izazvati negativni efekti – razdražljivost ili potištenost.

Share Button