Priprema
Umutiti cela jaja sa šećerom i vanilin šećerom pa polako dodavati griz i dobro izmešati. Smesu preneti u podmazanu tepsiju i peći na 200°C dok ne porumeni.
Posebno skuvati mleko sa 7 kašika šećera i 3 kesice vanilin šećera. Kad se pečeno izvadi iz rerne, prelije se polako skuvanim prelivom i ostavi da se ohladi.
Posluženje
Koh od griza se servira sečen na kocke uz čaj ili sveže isceđen sok.
Sastojci
Priprema
Zagrejati i rastopiti maslac u ulju i s tim premazati kore. Treba složiti po tri kore s tim da svaku koru treba premazati smesom ulja i maslaca.
Za pripremu mrvica potrebno je u odgovarajuću posudu stavii brašno, zatim žumanca i istopljeni maslac i sve dobro izmešati da testo postane kompaktno i bez krudvica. Pošto je testo dovoljno čvrsto, može se usitnini sa rendom.
Na svaku treću koru stavljaju se mrvice i iseckani orasi. Postupak se ponavlja do i sve do utroška materijala. Smesom maslaca i ulja premaže se gornja kora i baklava se iseče. Peče se sat i po na 180° C. Kada se baklava ohladi, prelije se vrućim šećernim sirupom.
Posluženje
Baklava se servira hladna uz sok ili belo vino.
Sastojci
Mrvice
Šećerni sirup
Baklava
Istorija baklave
Postoje različiti stavovi u vezi porekla baklave. Pojedini stručnjaci gastronomije smatraju da je baklava poreklom iz Armenije, drugi veruju da potiče iz Arabije, kao i iz Mesopotamije, Grčke i Turske. Nema verodostojne dokumentacije o njenom poreklu, ali neki istoričari gastronomije tvrde da postoje jaki dokazi da je baklava prvi put napravljena u Turskoj.
Među najstarijim poznatim receptima za baklavu nalazi se kineski pisani recept iz 1330. Godine, nastao u vreme mongolske dinastije Yuan.
Postoje brojni recepti za baklavu širom sveta. Različiti su u raznim zemljama. Pojedini narodi koriste raznovrsne dodatke baklavi, pored nezaobilaznih oraha, radi postizanja originalne arome i specifičnog ukusa. To mogu da budu: pistači (Turska), ružina voda (Iran), seckani bademi i kardamom (Bliski istok), cimet i klinčići (Armenija) i dr.
Za ljubitelje kremastih i osvežavajućih poslastica … ledene kocke! 
Priprema
Za ledene kocke istući belanca sa šećerom da se dobije čvrst sneg. Dodati žumanca i ostale sastojke. Sve dobro izmešati da se dobije ujednačena smesa. Smesu preneti u pripremljenu tepsiju i peći je na 180 ° oko 25 minuta. Izvaditi tepsiju sa biskvitom i još topao preliti vrućim šećernim sirupom pa ostaviti da se ohladi.
Skuvati šećer u vodi da se potpuno rastvori.
Pola litre mleka zakuvati, a drugom delu mleka dodati gustin, brašno i šečer, dobro sve izmešati (izmiksirati) i sipati u kipuće mleko. Dok se fil kuva na blagoj temperaturi treba ga mešati da se spreči pojava grudvica. Kad se fil zgusne, ostaviti ga da se ohladi, ali je potrebno da se povremeno promeša da se na površini ne uhvati kožica.
Posebno umutiti margarin s pepermint bombonama smrvljenim u prah pa dodati gornjem filu. Ovu smesu treba dobro umutiti (izmiksirati) da se dobije gladak fil s kojim se, potom, premaže biskvit. Na pari otopiti čokoladu u mleku i preliti preko fila.
Ledene kocke se serviraju dobro ohlađene i isečene na manje ili veće kocke po želji. Uz njih se može poslužiti mentol liker.
Sastojci
Biskvit
Šećerni sirup
Fil
Čokoladna glazura
ČOKOLADA
Istorija čokolade
Danas se predpostavlja da su pre 2.600 godina Olmeci, najstariji civilizirani narod iz Meksika, umeli da spremaju čokoladnu smesu. Maje su u čast boga kakaa Ek Chuaha svake godine priređivali velika slavlja. Smatra se da su Asteci pili čokoladni napitak bez slasti.
Kristofor Kolumbo je doneo u Španiju seme kakaovca, ali se pokazalo, da niko nije zainteresovan za njega.
Kasnije su španski sveštenici prvi u Evropi pravili tečnu čokoladu, kojoj su dodavali šećer i cimet.
Čokolada u čvrstom stanju je novijeg datuma. Holanđanin Conrad J. van Houten je 1828. godine koristio hidrauličnu presu za mrvljenje zrna kakaovca, a Englez Joseph Fry je 1847. godine napravio čokoladu od kakao praha, šećera i rastopljenog kakao maslaca. Švajcarac Daniel Peter je u sastav čokolade uključio i mleko i dobio je prvu mlečnu čokoladu 1875. godine.
Godine 1879. Švajcarac Rudolf Lindt proizveo je „chocolat fondant“, najpoznatiju čokoladu, koja se topila u ustima.
Nutritivna vrednost čokolade
Čokolada sadrži ugljikohidrate, masti, dijetalna vlakna, belančevine, fenolna jedinjenja, stearinsku kiselinu, kofein i dr.
Zavisno od sastava i vrste čokolada je pravi izvor pojedinih nutritivno vrednih jedinjenja kao što su: folna kiselina, beta karoten, lecitin i vitamini B1, B2, B5, B6, E i PP, zatim magnezijum, fosfor, gvožđe, cink, kalijum, kalcijum, natrijum.
Lekovitost čokolade
Čokolada sa velikim udelom kakao mase podstiče stvaranje serotonina u organizmu, zbog čega je pravi stimulator dobrog raspoloženja.
Pozitivni efekti konzumiranja tamne čokolade ili kakao praha na organizam su:
Čokoladu ne treba konzumirati pre spavanja, jer može dovesti do pojave nesanice.
Preteranim konzumiranjem čokolade mogu se izazvati negativni efekti – razdražljivost ili potištenost.
Priprema
Umešati samlevene orahe sa šećerom u prahu i rumom tako da se dobije ujednačena smesa. Od ove smese formirati kuglice, preliti rastopljenim kakao-kremom i uvaljati ih u seckani lešnik. Kuglice složiti na tacnu za serviranje.
Sastojci
Priprema
Pomešati i promešati brašno, suvi kvasac i vanilin šećer, dodati mleko, šećer, žumanca, umućena jaja i maslac. Umesiti glatko testo. Ostaviti da naraste 2 do 3 puta. Potom u testo iscediti narandžu, dodati i umešati kandirano voće, suvo grožđe i so i ponovo ostaviti da naraste. U okrugli kalup premazan maslacem staviti testo i ostaviti kratko da odstoji. Božični italijanski kolač Panetone se peče prekriven pek papirom na 200°C 75 minuta. Gotov kolač posuti šećerom u prahu.Posluženje
Kolač Panetone može da se posluži uz kafu, čaj i voćni sok.
Sastojci