Gibanica bez jaja i sira sa kurkumom

Umesto boje jaja poslužiće žuta boja kurkume, a limun je zamena za blago nakiseo ukus sira. Gibanica bez jaja je veoma ukusna.

Priprema

U blender stavite očišćene sirove semenke suncokreta, limun, so,  kurkumu i vodu. Sve usitniti do gustoće jogurta.

Posebno izgnječiti tofu i dodati ga gornjoj smesi kao i sodu bikarbonu. Sve dobro promešati.

Sa malo ulja namazati tepsiju i obložiti je sa 2 kore. U smesu od suncokreta i tofua umakati koru po koru, zgužvati ih  i ređati po tepsiji. Jednom suvom korom prekriti sve zgužvane kore i nakvasiti je rastopljenim kokosovim uljem u malo vruće vode, pa staviti i drugu koru. Peći u zagrejanoj rerni na  220°C i nakon 15 minuta pečenja smanjiti temperaturu na 200°C. Peče se dok gibanica bez jaja ne porumeni.

Posluženje

Gibanica bez jaja i sira servira se topla, a uz nju prija  sojin jogurt.

Sastojci

  • 250 ml suncokreta
  • 500 ml vode
  • 1,5 limun
  • 1/2 kašičice kurkume
  • 400 g tofu sira
  • 1 kašičica sode bikarbone
  • 700 g debelih kora za gibanicu
  • 1 kašičica soli
  • 3 kašike kokosovog ulja
  • 500 ml vode

 Kurkuma (Curcuma longa L)

Kurkuma potiče iz Južne Indije i Indonezije. Od pre 4.000 godina   kurkuma se koristila kao začin u Aziji. Zauzimala je značajno mesto i u verskim hinduističkim obredima. U biblijskim vremenima potrebljavala se i kao začin i kao miris. U srednjem veku su kurkumu nazvali “indijski šafran”, zbog lepe narandžaste boje, a zbog znatno niže cene “sirotinjski šafran”. Uspeva u Indiji, Kini, Australiji, na Karipskim ostrvima, Peruu i dr. Veoma je omiljen začin na Dalekom i Bliskom istoku.

Kurkuma ima  primenu u proizvodnji prirodnih boja i parfema, u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji te u kulinartvu. Jedan je od najviše korišćenih začina u istočnjačkoj kuhinji. Najčešće se koristi za pripremu pirinča (pulao) kome daje predivnu, zlatnožutu boju i prefinjen miris i ukus, a istovremeno neutrališe sluzasta i slatka svojstva pirinča. Obavezan je sastojak u pripremi svih vrsta mahunarki, jer potpomaže varenje i usvajanje proteina i sprečava pojavu nadutosti. Ovaj začin  je osnovni sastojak mešavine začina za kari; boja karija potiče upravo od kurkume. Koristi se za pripremu majoneza, senfa, raznih sosova, pilećih pečenja i dr. Ako se povrće kuva na ulju u kome je proprženo malo kurkume ili karija, njegova hranljiva i nutritivna vrednost značajno će porasti.

Share Button

Posne krofne

 

Priprema

Izmrvljen kvasac, kašičicu šećera i kašičicu brašna staviti u mlaku vodu da kvasac  nadođe.

Dobro izmešati margarin i 2 kašike šećera,  dodati pripremljen kvasac i brašno pa  zamesiti testo. Testo treba  da odstoji 25 minuta da bi naraslo. Čašom formirati krofne, malo ih rastanjiti i ostaviti da nadođu oko 7 minuta. Potom ih još malo pritisnuti oklagijom i pržiti ih u zagrejanom ulju. Pržene posne krofne posuti vaditi rešetkastom kašikom i stavljati na papirnati ubrus da se odstrani višak masnoče.

Pomoću poslastičarskog šprica ispuniti središte krofni sa džemom od kajsija. Na kraju posne krofne posuti sa šećerom  pomešanim s vanilin šećerom.

Sastojci

  • 40 g svežeg kvasca
  • 500 g brašna
  • 50 g biljnog  margarina
  • 5 kašika šećera
  • 2 vanilin šećera
  • 250 ml mlake vode
  • ulje

Punjenje

  • džem od kajsija

Krofne

Istorija krofni je sporna. Postoje različita mišljenja.

Jedna teorija tvrdi da su krofne prvi put napravili u Severnoj Americi belgijski doseljenici u XIX veku (belgijska reč doslovno znači „ulje kolač“).

Amerikanac Hanson Gregory je tvrdio da su krofnu u obliku prstena izmislili 1847. kad je imao samo šesnaest godina.

Prema antropologu Paul R. Mullins, prvi put se spominju krofne  1803.

Share Button