Gibanica bez jaja i sira sa kurkumom

Umesto boje jaja poslužiće žuta boja kurkume, a limun je zamena za blago nakiseo ukus sira. Gibanica bez jaja je veoma ukusna.

Priprema

U blender stavite očišćene sirove semenke suncokreta, limun, so,  kurkumu i vodu. Sve usitniti do gustoće jogurta.

Posebno izgnječiti tofu i dodati ga gornjoj smesi kao i sodu bikarbonu. Sve dobro promešati.

Sa malo ulja namazati tepsiju i obložiti je sa 2 kore. U smesu od suncokreta i tofua umakati koru po koru, zgužvati ih  i ređati po tepsiji. Jednom suvom korom prekriti sve zgužvane kore i nakvasiti je rastopljenim kokosovim uljem u malo vruće vode, pa staviti i drugu koru. Peći u zagrejanoj rerni na  220°C i nakon 15 minuta pečenja smanjiti temperaturu na 200°C. Peče se dok gibanica bez jaja ne porumeni.

Posluženje

Gibanica bez jaja i sira servira se topla, a uz nju prija  sojin jogurt.

Sastojci

  • 250 ml suncokreta
  • 500 ml vode
  • 1,5 limun
  • 1/2 kašičice kurkume
  • 400 g tofu sira
  • 1 kašičica sode bikarbone
  • 700 g debelih kora za gibanicu
  • 1 kašičica soli
  • 3 kašike kokosovog ulja
  • 500 ml vode

 Kurkuma (Curcuma longa L)

Kurkuma potiče iz Južne Indije i Indonezije. Od pre 4.000 godina   kurkuma se koristila kao začin u Aziji. Zauzimala je značajno mesto i u verskim hinduističkim obredima. U biblijskim vremenima potrebljavala se i kao začin i kao miris. U srednjem veku su kurkumu nazvali “indijski šafran”, zbog lepe narandžaste boje, a zbog znatno niže cene “sirotinjski šafran”. Uspeva u Indiji, Kini, Australiji, na Karipskim ostrvima, Peruu i dr. Veoma je omiljen začin na Dalekom i Bliskom istoku.

Kurkuma ima  primenu u proizvodnji prirodnih boja i parfema, u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji te u kulinartvu. Jedan je od najviše korišćenih začina u istočnjačkoj kuhinji. Najčešće se koristi za pripremu pirinča (pulao) kome daje predivnu, zlatnožutu boju i prefinjen miris i ukus, a istovremeno neutrališe sluzasta i slatka svojstva pirinča. Obavezan je sastojak u pripremi svih vrsta mahunarki, jer potpomaže varenje i usvajanje proteina i sprečava pojavu nadutosti. Ovaj začin  je osnovni sastojak mešavine začina za kari; boja karija potiče upravo od kurkume. Koristi se za pripremu majoneza, senfa, raznih sosova, pilećih pečenja i dr. Ako se povrće kuva na ulju u kome je proprženo malo kurkume ili karija, njegova hranljiva i nutritivna vrednost značajno će porasti.

Share Button

Tunjevina sa heljdom dijetalno

Ako želite da pripremite pravi specijalitet za svoje goste, koji preferiraju hrono i dijetalnu ishranu, napravite im ovo ukusno jelo – tunjevina sa heljdom. Biće oduševljeni.Tunjevina sa heljdom dijetalnoPriprema

U slanoj vodi skuvati heljdu pa skloniti sa ringle i ostaviti poklopljenu dok ne upije svu vodu. Iseckati papričicu i luk, krupnije iseći paradajz, dodati tunjevinu i dobro izmešati. Zatim se dodaju  pripremljena heljda, so i kim. Sve se dobro izmeša.

Posluženje

Tunjevina sa heljdom  može se servirati topla, ali i ohlađena.

Sastojci

  • 1 šoljica heljde u zrnu
  • 1,5 šoljica vode
  • 1 konzerva nemasne tunjevine
  • 2 paradajza
  • 1 veći mladi crni luk
  • 1 ljuta zelena papričica
  • ½ kašičice kima

Tunjevina

Za upotrebu tunjevine u ishrani zna se od kada postoje ljudi.

Tunjevina je izuzetno popularna u priobalnim područjima u svetu. Tuna se nalazi u toplim vodama Pacifika, Atlantika i Sredozemnog mora. Nazivaju je i “Ružom mora“ zbog jedinstvene boje mesa, koja varira od ružičaste do intenzivno crvene, za razliku od uobičajene bele boje mesa drugih ribljih vrsta. Crvena obojenost potiče od mioglobina. Postoji preko 50 različitih vrsta ove ribe u različitim delovima sveta.

Tunjevina je malo zapostavljena u našoj ishrani, ali sportisti širom sveta oduševljeni su ovom izvrsnom, nemasnom ribom, koja je postala deo njihove redovne ishrane. Razlog je u kvalitetu tunjevine, jer sadrži 30 % proteina, najviše 1% ugljikohidrata i 1-5 % masti. Konzervirana tunjevina je dobar izvor omega-3 masnih kiselina. Ponekad sadrži preko 300 miligrama omega-3 masnih kiselina po obroku.

Dokazano je da su osobe, koje su redovno konzumirale tunjevinu, u mnogo manjem procentu obolevale od srčanog udara, aritmija, povišenog krvnog pritiska i dr. od osoba,  koje na svom jelovniku nisu imali tunjevinu.

Share Button

Posne kuglice sa maslinama i susamom

Odlično predjelo za posne slave, ali i za druge svečane prilike. Posne kuglice sa maslinama i susamom su toliko  ukusne da nestaju  sa stola za tili čas. Priprema

Skuvati krompir u ljusci, ohladiti ga, oguliti i potom ispasirati zajedno sa biljnom masnoćom. Smesi dodati biber i so po vlastitom ukusu. Pre finalne pripreme smesa treba da odstoji 5-7 sati u frižideru. Nakod toga, formirati kuglice u čiju sredinu treba prethodno staviti maslinu bez koštice.

Kuglice  uvaljati u susam propržen na blagoj temperaturi bez masnoće.

Posluženje

Posne kuglice sa maslinama i susamom servirati ohlađene.

Sastojci 

  • 500 g krompira
  • 100 g biljne masti
  • 100 g crnih i zelenih maslina
  • 100 g susama
  • biber
  • so

Maslina (Olea europaea L)

Maslina je jedna od najstarijih namirnica u ljudskoj ishrani.Smatra se da je poreklom  sa Krita, odakle je preneta u Egipat, Grčku, Palestinu i Malu Aziju. Maslina se preko 1000 puta spominje  u Bibliji, a opisali su je i u starim delima  egipatske civilizacije. Hipokrat je maslinovo ulje preporučivao bolesnicima za više od 60 raznih bolesti. Predstavljala  je, a i da predstvalja simbol mudrosti, snage i  mira.

Osim po veličini i obliku, masline se razlikuju i po ukusu, a on može da bude kiselkasto-gorak, pikantan ili sladak.

Maslina se koristi  za proizvodnju maslinovog ulja,  u kulinarstvu za pripremu različitih predjela, salata, sosova i preliva za ribu, meso i testeninu.

Nutritivna i farmakološka svojstva masline

Plod masline sadrži belančevine, vitamine  A, D, K . Dobar su izvor vitamina E. Masline su važan izvor mononezasićenih masnih kiselina, oleinske kiseline, hidroksitirozola i dr.

Masline smanjuju nivo holesterola, imaju zaštitno delovanje na ćelije, sprečavaju upalne procese, prikupljaju i neutrališu slobodne radikale, sprečavaju srčani ili moždani udar, odlažu negativne posledice starosti.

Share Button

Posna čorba od brokolija i praziluka

Fina čorba u kombinaciji od brokolija i praziluka. Posna čorba od brokolija i praziluka se  brzo priprema, ali i brzo nestaje iz tanjira.A0001062_ 4308

Izdinstati  sitno iseckan praziluk, dodati iseckani brokoli  i krompir pa opet prodinstati. Zatim dodati 200 ml vode i kratko prokuvati. Iz čorbe izvaditi nekoliko brokolija i ostaviti ih sa strane. Izmiksirati ručnim mikserom čorbu sa povrćem pa je ponovo staviti na ringlu. U čorbu dodati  gustin razmućen u malo hladne vode, na isti način pripremljeno brašno s vodom, ostatak  vode i prokuvati.  Na kraju u čorbu vratiti prethodno izvađeni brokoli pa dodati  biber, so i vlasac. Posna čorba od brokolija i praziluka spremna je za serviranje.

Sastojci

  • 300 g brokolija
  • 100 g praziluka
  • 2 manja krompira
  • biber
  • vlasac
  • so
  • 2 kašičice gustina
  • 1/2 kašike brašna
  •  3 kašike maslinovog ulja
  •  600 ml vode
Share Button

Heljda i brokoli sa pečurkama

Ovo je sjajno jelo za gurmane, ali i za ljubitelje vegeterijanske i hrono kuhinje. Probajte, heljda i brokoli sa pečurkama su divno jelo!

Priprema

Heljdu oprati i ocediti pa ostaviti da se osuši. Na maslinovom ulju propržiti heljdu, dodati vodu (2:1) i poklopljeno kuvati na blagoj temperaturi 20 minuta.

Na malo ulja u drugoj posudi propržiti oko 10 minuta iseckani beli luk, na kocke izrezanu papriku i krompir i na režnjeve iseckane pečurke. Potom dodati očišćene brokoli i sve dinstati  na umerenoj temperaturi sve dok brokoli i pečurke ne omekšaju. Prodinstanoj smesi na kraju dodati heljdu i ostavite još nekoliko minuta na ringli.

Posluženje

Heljdu sa brokulom i pečurkama servirati toplu.

Sastojci

  • 200 g heljde u zrnu
  • 300 g brokoli
  • 150 g pečurki
  • 1 zelena paprika
  • 1 krompir
  • 1 česno belog luka
  • maslinovo ulje
  • so

Heljda (Fagopyrum esculentum)

Heljda je poreklom  iz Centralne Azije.

Nutritivna svojstva heljde

Naučnim istraživanjima je dokazano da  je heljda prehrambena i lekovita biljka. Mada nije žitarica,  svrstavaju je u tu grupu zbog sličng hemijskog sastava i načina kulinarske pripreme. Mnogi je nazivaju crnim žitom.

Heljda je bogata je ugljikohidratima, belančevinama, esencijalnom aminokiselinom (lizinom), mineralnim materijama (kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, gvožđe, natrijum, selen i dr)  i vitaminima (vitamini B kompleksa, E, P). Nutritivno značajan sastojak  heljde je i agrimin. Nutricionisti tvrde da su belančevine heljde  kvalitetnije od belančevina drugih žitarica.

U ishrani se koriste oljušteno zrno i brašno. Koristi se kao kaša, kao dodatak jelima uz povrće i meso, od nje se prave mnoga druga dinstana jela, pite i dr.

Farmakološka svojstva heljde

Konzumiranjem heljde smanjuje se rizik od sterilnosti, jača organizam, podmlađuju se krvni sudovi, povećava se cirkulacija u rukama i nogama, otklanja se umor, zagreva se organizam, izgrađuje se krv, povećava se izlučivanje urina. Heljda pozitivno utiče na  pamćenje i koncentraciju, snižava pritisak, potpomaže lečenje bolesti pluća i bubrega.

Iako je bogata ugljenim hidratima, lako je svarljiva. Ne podiže nivo glukoze u krvi. Pogodna je, kako za lica s poremećenom probavom, tako i za dijabetičare. Preporučuje se osobama, koje primenjuju isključivo vegetarijansku ishranu, zbog bogatstva u belančevinama.

Share Button