Glavna jela posna Archives - Страница 14 од 17

Pastrmke s bademima

U vreme posta pastrmke sa bademima su pravo carsko i gurmansko jelo.Priprema

Očiščene i oprane pastrmke dobro posušiti. U tiganju rastopiti maslac i na njemu pržiti pastrmke s jedne strane na srednjoj temperaturi oko 10 minuta. Povremeno protresti tiganj da se pastrmke ne zalepe. Po isteku navedenog vremena pastrmke pažljivo okrenuti i pržiti još oko 10 minuta. Kad je riba gotova, treba je posoliti, pobiberiti i na nju nakapati limunov sok.

Pastrmke staviti na zagrijani oval. U tiganju na preostalom maslacu ispržiti na listiće iseckane, oguljene bademe i njima posuti pastrmke.

Posluženje

Pastrmke s bademima je najbolje poslužiti sa kuvanim krompirom ili sa kroketima od pirinča.

Sastojci

4 pastrmke
50 g maslaca
40 g badema
2 limuna
biber
so

Pihtije od kečige

Jela sa sa ovom prvoklasnom rečnom ribom su veoma ukusan i lagana za probavu.

Priprema

Kečigu popariti vrelom vodom pa odstraniti kožu i glavu pa je iseći na manje komade. Pečurke obariti u slanoj vodi, ocediti i iseckati na rezance.

Sitno iseckani luk posoliti i pržiti na maslinovom ulju pa dodati pečurke i zajedno još malo pržiti da se ova smesa pretvori u kašu. Smedsi dodati ribu i dinstati 5 minuta. Dodati biber i alevu papriku, promešati, zaliti toplom vodom da komadi ribe ogreznu pa kuvati oko pola sata. Na kraju dodati sitno iseckan peršun i pustiti da ključa oko 10 minuta. Skuvanu smesu razliti u posude za pihtije i staviti u frižider da se ohladi istegne.

Sastojci

1,5 kg kečiga
1/2 kg crnog luka
300 g šampinjona
1 kašika aleve paprike
½ veze peršuna
1,5 kašičica bibera
so
200 ml maslinovog ulja

Kečiga dugonosa (Acipenser ruthenus)

Kečiga dugonosa pripada porodici jesetri.

Kečiga dugonosa naselajava reke, koje se ulivaju u Kaspijsko more, Crno more i Azovsko more, Ladoga jezero i Onega jezero i sve reke evropske Rusije i Sibira.

Ova se riba nalazi kod nas u rekama – Dunav, Sava, Tisa, i Velika Morava.

Kreće se na najdubljim mestima reka. Zimu preživljava u potpunom miru u većim dubinama nizinskih tokova reka. U proleće se seli uzvodno radi parenja. Od marta do juna, ženka položi od do 140.000 jajašaca u dno reka na dubini od 3 do 5 m.

Losos recept

Posle bogate trpeze i energetski jakih jela dobro će doći po ovom receptu pripremljen losos.Priprema

Filet svežeg norveškog lososa isecite na komade, složite u vatrostalnu posudu, dodajte par kašika maslinovog ulja i pola čaše belog vina. Najbolje da sve ovo prekrijete folijom i da losos odstoji ovako mariniran preko noći u frižideru.
Kada ste odlučili da pravite jelo, onda iseckajte krompir, šargarepu, praziluk i dodajte nekoliko crnih maslina. Posolite, dodajte začine (ruzmarin, beli luk, peršun) i sve dobro izmešajte u jednoj posudi. Potom dodajete povrće preko lososa u vatrostalnu posudu. Posudu prekrijte alu folijom i pecite u prethodno dobro zagrejanoj rerni na 250 °C 30 minuta. Probajte, da li je šargarepa mekana, ako jeste jelo je gotovo.Sastojci

1 kg fileta lososa
3 veća krompira
3 veće šargarepe
1 praziluk
crne masline
ruzmarin
beli luk
peršun
100 ml belog vina
so
2 kašike maslinovog ulja

Losos (Salmo salar)

Losos je riba koja je slična pastrmki. Veoma je cenjena zbog svog ukusnog mesa. Može da dostigne preko 1 metar dužine. Mladi lososi žive u reci, a kasnije u moru, da bi se u nekom periodu života ponovo vratili u reku radi mrešćenja. Polnu zrelost dostižu od 1 do 5 godine života. Losos živi duž obala Severno Atlanskog i Tihog okeana. Postoji više vrsta lososa, a u Atlnaskom okeanu živi samo Atlanski losos.

Fileti soma sa povrćem

Nadam se da će ovaj recept obradovati sve one, koji poste, a vole somovinu. Fileti soma sa povrćem su lagano, ali veoma izdašno glavno jelo.Priprema

Očiščene tikvice, šargarepu, praziluk i papriku iseckati na kockice. Dodati im so, biber, mešavinu začina za ribu i maslinovo ulje.

U filete soma lepo rasporediti pripremljeno povrće i umotati ih u alufoliju, koja je premazana maslinovim uljem. Foliju dobro uviti da ne bi curili sokovi ribe i povrća u toku pečenja.

Filete soma sa povrćem peći u rerni zagrejanoj na 200°C 1 sat. Zatim smanjiti temperaturu, odviti foliju i peći još oko 15 minuta. Kad su fileti pečeni, izvaditi ih iz rerne i kada se malo prohlade, preliti ih sokom od limuna.

Sastojci

4 fileta soma
400 g očišćenih tikvica
200 g praziluka
200 g šargarepe
2 limuna
2 paprike
1 kašika mešavine začina za ribu
biber
so
maslinovo ulje

Varivo od soje

Soja je dosta zastupljena u posnoj kuhinji. Koristi se često u ishrani kao zamena za meso. Počela je da se gaji još pre 5000 godina.

Priprema

Naliti soju slanom vodom i ostaviti preko noći. Sutradan ocediti i oprati. Naliti vodu, posloliti i kuvati dok ne omekša.Zatim dodati sitno seckan krompir, šargarepu i papriku. Kuvati još 30 minuta. U medjuvremenu napraviti i dodati zapršku. Na kraju dodati sitno seckan peršunov list.

Sastojci

pola šolje soje u zrnu
pola šolje seckane ili rendane šargarepe
2 krompira
1 šolja sitno seckane paprika
peršunov list
so

Varivo od soje sa graškom

Priprema

Ostaviti soju u slanoj vodi preko noći. Ujutro je ocedite i operite. Staviti u posoljenu vodu i kuvati soju dok ne omekša, a zatim dodati grašak i seckanu šargarepu. Kuvati sve 20 minuta, pa dodati iseckan paradajz. Dodati malo ulja i bibera. Kuvati još nekoliko minuta i na kraju dodati peršunov list sitno iseckan.

Sastojci

200 g graška
200 g soje
2 veća paradajza
2 šargarepe
peršunov list
biber
so
ulje

Varivo od soje sa kupusom

Priprema
Soja se ostavi preko noći u slanoj vodi, a sutradan ocedi i opere, pa se kuva dok ne omekša u posoljenoj vodi. Potom joj se dodaju isečeni kupus, šargarepa i paradajz, koje ste prethodno malo prodinstali na ulju. Kada se sve to izmeša sa sojom, onda treba dodati još malo, soli, bibera i peršunovog lista. Kuvati još kratko i varivo je gotovo.

Sastojci

250 g soje u zrnu
500 g slatkog kupusa
1 veliki paradajz
2 šargarepe
peršun list
biber
so
ulje

Soja

Soja je dosta zastupljena u posnoj kuhinji. Koristi se često u ishrani kao zamena za meso.
Soja je počela da se gaji još pre 5000 godina. Prema jednom izvoru soja potiče sa područja izmedju Mandžurije i Indonezije, a prema drugom soju je prvi zasadio kineski car 2800 godine pre naše ere.
Soja je u Evropu preneta oko 1800 godine i doneo ju je nemački biolog Engelbert Kempfer iz Japana. Soja je prvo počela da se gaji u Austriji i Madjarskoj, a kasnije i u ostalim Evropskim zemljama. U Srbiji se soja gaji od 1953. Prvo se koristila za ishranu stoke, a danas sve više i u ishrani ljudi i to kao, sojino brašno, mleko, sir, klice. Od nje se pripremaju šnicle, hleb, sos, supe, čorbe, variva, peciva i poslastice.
Zrno soje sadrži mnogo belančevina, koje su lako svarljive. Smatra se da su to jedine belančevine biljnog porekla, koje sadrže sve esencijalne amino kiseline, neophodne za normalan rast i razvoj organizma.
Osim belančevina, soja je izvor gvoždja i vitamina B grupe. Sadržaj ugljenih hidrata i masti je mali.