Posna suva punjena paprika recept

Posne punjene paprike su pravi specijalitet, ali se moraju majstorski napraviti da bi bile ukusne. Kao predjelo, glavno jelo ili prilog, tople ili hladne, uvek dobro dođu.Posna-suva-punjena-paprika-recept

Priprema

Paprike prvo treba potopiti u mlaku vodu, nekih 30 minuta, da nabubre. Izvaditi ih iz vode, ocediti i odstraniti semenke i peteljke ako ih ima.
Oprati pirinač i skuvati ga na pola. Crni luk iseckati sitno i propržite na ulju. Pirinač procediti i dodati mu luk, biber, so, peršun list, celerov list, iseckane masline i crvenu papriku u prahu. Dobro promešati da se masa sjedini i onda puniti paprike.  Kada su paprike napunjene, treba ih poređati na podmazan pleh i peći u rerni oko 30 minuta.

Sastojci

  • 10 suvih paprika
  • 250 gr pirinča
  • 3 glavice crnog luka
  • 10 crnih maslina
  • crvena paprika u prahu
  • peršun list
    celer list
  • biber
  • so
  • ulje

Paprika (Capsicum anum)

Paprika je povrće i začinska biljka. Poreklom je iz Južne i Centralne Amerike, odakle je i doneta u Evropu.

Biljka paprika je jednogodišnja biljka visine do 1 metar. Ima više sorti i boja ploda paprike. Najčešće su crvene, zelene i žute paprike. Ukus ploda može biti blag, sladak i papren, odnosno ljut. Paprike se, tekodjer, razlikuju i po obliku i po veličini ploda.

Paprika je poznata od davnina po svojoj lekovitosti. Plod sadrži vitamin C i kapsaicin, čija se lekovitost ogleda u tome što poboljšava varenje i apetit i deluje antiseptički. Paprika je, također,  i antidepresiv, afrodizijak, aromatik, diuretik, antireumatik.

Paprika se u ishrani koristi na razne načine. Jede se sveža u salatama, termički obrađena u različitim jelima, kisela i iz turšije, sušena i u prahu kao začinska paprika.

Share Button

Ječmena kaša sa pečurkama

Priprema

Ječam dobro isprati na metalnoj cediljci pa ga sa cediljkom staviti na lonac s ključalom vodom, poklopiti i pariti 20-25 minuta. Potom ječam prebaciti u drugu posudu sa zakuhanom i posoljenom  vodom i kuvati 20 -25 minuta pa procediti.

Posebno propržiti sitno iseckani luk. Očistiti i narezati pečurke, dodati kocku za supu, kim, biber, so i
vodu pa  kuvati  7 minuta. Posle kuvanja pečurke ocediti i staviti u proprženi luk. Sve dobro promešati, dodati  pripremljeni ječam i skloniti sa ringle pa preliti sa tečnošću od kuvanja pečurki, poklopiti i zapeći u rerni 1 sat na 130°C.

Posluživanje

Ječmenu kašu sa pečurkama polužiti kao glavno posno i dijetalno jelo.

 Sastojci

  •  2 šolje ječma
  •  700 g pečurki
  • 1 kocka za supu
  •  2 glavice crnog luka
  •  1 kašičica kima u zrnu
  •  1 kašičica soli
  •  1 kašičica bibera
  •  2 kašike ulja

Ječam (Hordeum sativum L)

Ječam je žitarica poreklom iz Etiopije i jugoistočne Azije. Uzgajao se pre 10 000 godina. Korišten je za ishranu ljudi i životinja. Od davnina se upotrebljavao  i za proizvodnju alkoholnih pića. Prvi recept za vino i pivo od ove žitarice potječe iz Babilona, 2800 godina pre Hrista. Kultiviran je u starom Egiptu i  Mesopotamiji. Sumerani su koristili ječam kao meru i novac.  U Vedskim tekstovima ječam i pirinač se nazivaju  “dva besmrtna nebeska sina”.

U antičkj Grčkoj ječam je bio veoma cenjena namirnica. Bio je osnovni sastojak hleba. Posebno su ga cenili sportisti i gladijatori, jer im je davao veliku snagu.

U drevnoj Kini ječam je bio simbol muške zrelosti.

Pšenica je u srednjem veku bila vrlo skupa pa su Europljani koristili ječam i raž za pripremu hleba. Danas se  smatra da je ječam jedna od najstarijih žitarica u Evropi.

Ječam su u Južnu Ameriku doneli Španci u XI veku, a Englezi su ga preneli u Severnu Ameriku.

Share Button

Posni pilav sa prazilukom

Priprema
Očistiti i iseckati praziluk pa ga dinstati na ulju da se zastakli. Zatim dodati pirinač, sitno iseckanu žutu papriku, biber, so i vodu. Kada proključa, mešavinu preneti u vatrostalnu posudu i staviti u zagrejanu rernu na blagoj temperaturi da se sve krčka dok pirinač ne upije svu vodu. Kad je jelo gotovo ukrasiti ga  usitnjenim lešnikom i seckanim peršunom.

Sastojci

  • 500 g praziluka
  • 300 g pirinča
  • 2 sveže žute paprike
  • 50 g lešnika
  • peršun
  • biber
  • so
  • ulje
  • 0,5 l vode
Share Button

Posna musaka recept

Priprema

Sojine pahuljice treba držati neko vreme u toploj vodi da omekšaju. Za to vreme iseckati crveni luk i pečurke. Propržiti ih u tiganju i dodati biber, so i mešavinu začina po želji. Zatim svemu tome dodati  dobro oceđene sojine pahuljice.
Nakon toga treba dodati još i tucani beli luk i sitno seckan peršunov list. Na kraju u sve ovo treba sipati veliku kašiku sojinog brašna i dobro promešati.
U tepsiju ili vatrostalnu činiju se dodaje red tikvica, koje su isečene na kolutove i prethodno posoljene, pa preko njih pripremljeni nadev, pa opet red tikvica, pa pripremljeni nadev.
Na vrh se posipa sitno seckani peršunov list. Zatim treba sve naliti vodom i musaku zapeći u prethodno ugrejanoj rerni 30 minuta.

Sastojci

  • ½ kg tikvica
  • 100 g sojinih pahuljica
  • 200 g pečuraka
  • 1 glavica crvenog luka ili veza mladog luka
  • 2 čena belog luka
  • začini
  • 1 kašika sojinog brašna
  • vezica peršuna
  • biber
  • so
  • ulje
Share Button

Heljda i brokoli sa pečurkama

Ovo je sjajno jelo za gurmane, ali i za ljubitelje vegeterijanske i hrono kuhinje. Probajte, heljda i brokoli sa pečurkama su divno jelo!

Priprema

Heljdu oprati i ocediti pa ostaviti da se osuši. Na maslinovom ulju propržiti heljdu, dodati vodu (2:1) i poklopljeno kuvati na blagoj temperaturi 20 minuta.

Na malo ulja u drugoj posudi propržiti oko 10 minuta iseckani beli luk, na kocke izrezanu papriku i krompir i na režnjeve iseckane pečurke. Potom dodati očišćene brokoli i sve dinstati  na umerenoj temperaturi sve dok brokoli i pečurke ne omekšaju. Prodinstanoj smesi na kraju dodati heljdu i ostavite još nekoliko minuta na ringli.

Posluženje

Heljdu sa brokulom i pečurkama servirati toplu.

Sastojci

  • 200 g heljde u zrnu
  • 300 g brokoli
  • 150 g pečurki
  • 1 zelena paprika
  • 1 krompir
  • 1 česno belog luka
  • maslinovo ulje
  • so

Heljda (Fagopyrum esculentum)

Heljda je poreklom  iz Centralne Azije.

Nutritivna svojstva heljde

Naučnim istraživanjima je dokazano da  je heljda prehrambena i lekovita biljka. Mada nije žitarica,  svrstavaju je u tu grupu zbog sličng hemijskog sastava i načina kulinarske pripreme. Mnogi je nazivaju crnim žitom.

Heljda je bogata je ugljikohidratima, belančevinama, esencijalnom aminokiselinom (lizinom), mineralnim materijama (kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, gvožđe, natrijum, selen i dr)  i vitaminima (vitamini B kompleksa, E, P). Nutritivno značajan sastojak  heljde je i agrimin. Nutricionisti tvrde da su belančevine heljde  kvalitetnije od belančevina drugih žitarica.

U ishrani se koriste oljušteno zrno i brašno. Koristi se kao kaša, kao dodatak jelima uz povrće i meso, od nje se prave mnoga druga dinstana jela, pite i dr.

Farmakološka svojstva heljde

Konzumiranjem heljde smanjuje se rizik od sterilnosti, jača organizam, podmlađuju se krvni sudovi, povećava se cirkulacija u rukama i nogama, otklanja se umor, zagreva se organizam, izgrađuje se krv, povećava se izlučivanje urina. Heljda pozitivno utiče na  pamćenje i koncentraciju, snižava pritisak, potpomaže lečenje bolesti pluća i bubrega.

Iako je bogata ugljenim hidratima, lako je svarljiva. Ne podiže nivo glukoze u krvi. Pogodna je, kako za lica s poremećenom probavom, tako i za dijabetičare. Preporučuje se osobama, koje primenjuju isključivo vegetarijansku ishranu, zbog bogatstva u belančevinama.

Share Button