Junetina u sosu

Ovo jelo je sočno i ukusno. Zadovoljiće istančani ukus i najvećih gurmana.

Priprema

Juneće šnicle iseći nakockice i  posoliti i pobiberiti. U odgovrajućoj posudi sa uljem propržiti izrendani luk i šargarepu pa dodati junetinu. Sa obe strane kratko ih propržiti i dodati koncentrat paradajza, malo  vode i ostaviti na umerenoj temperaturi da se dinsta 2 sata. Kada je junetina dovoljno omekšala, povećati temperaturu i preliti sa šoljicom mleka u kojoj su razmućeni brašno i aleva paprika. Pažljivo izmešati da se jelo zgusne.

Posluženje

Junetina u sosu može da se posluži sa kuvanim pirinčom, kroketima od pirinča, kuvanom testeninom i sa krompir pireom.

Sastojci

  • 400 g junećih šnicli
  • 1 glavica crnog luka
  • 2 šargarepe
  • 5 kašika koncetrata paradajza
  • 1 šoljica mleka
  • 1 kašičica aleve paprike
  • 1 kašičica brašna
  • biber
  • so
  • 5 kašika ulja
Share Button

Fileti soma sa povrćem

Nadam se da će ovaj recept obradovati sve one, koji poste, a vole somovinu. Fileti soma sa povrćem su lagano, ali veoma izdašno glavno jelo.Priprema

Očiščene tikvice, šargarepu, praziluk  i papriku iseckati na kockice. Dodati im so, biber, mešavinu začina za ribu i maslinovo ulje.

U filete soma lepo rasporediti pripremljeno povrće i umotati ih u alufoliju, koja je premazana maslinovim uljem. Foliju dobro uviti da ne bi curili sokovi ribe i povrća u toku pečenja.

Filete soma sa povrćem peći u rerni zagrejanoj na 200°C  1 sat.  Zatim smanjiti temperaturu, odviti foliju i peći još oko 15 minuta. Kad su fileti pečeni, izvaditi ih iz rerne i kada se malo prohlade,  preliti ih sokom od limuna.

Sastojci

  • 4 fileta soma
  • 400 g očišćenih tikvica
  • 200 g praziluka
  • 200 g šargarepe
  • 2 limuna
  • 2 paprike
  • 1 kašika mešavine začina za ribu
  • biber
  • so
  • maslinovo ulje
Share Button

Varivo od soje

 Soja je dosta zastupljena u posnoj kuhinji. Koristi se često u ishrani kao zamena za meso. Počela je da se gaji još pre 5000 godina.

Priprema

Naliti soju slanom vodom i ostaviti preko noći. Sutradan ocediti i oprati. Naliti vodu, posloliti i kuvati dok ne omekša.Zatim dodati sitno seckan krompir, šargarepu i papriku. Kuvati još 30 minuta. U medjuvremenu napraviti i dodati zapršku. Na kraju dodati sitno seckan peršunov list.

Sastojci

  • pola šolje soje u zrnu
  • pola šolje seckane ili rendane šargarepe
  • 2 krompira
  • 1 šolja sitno seckane paprika
  • peršunov list
  • so

Varivo od soje sa graškom

Priprema

Ostaviti soju u slanoj vodi preko noći. Ujutro je ocedite i operite. Staviti u posoljenu vodu i kuvati soju dok ne omekša, a zatim dodati grašak i seckanu šargarepu. Kuvati sve 20 minuta, pa dodati iseckan paradajz. Dodati malo ulja i bibera. Kuvati još nekoliko minuta i na kraju dodati peršunov list sitno iseckan.

Sastojci

  • 200 g graška
  • 200 g soje
  • 2 veća paradajza
  • 2 šargarepe
  • peršunov list
  • biber
  • so
  •  ulje

Varivo od soje sa kupusom

Priprema
Soja se ostavi preko noći u slanoj vodi, a sutradan ocedi i opere, pa se kuva dok ne omekša u posoljenoj vodi. Potom joj se dodaju isečeni kupus, šargarepa i paradajz, koje ste prethodno malo prodinstali na ulju. Kada se sve to izmeša sa sojom, onda treba dodati još malo, soli, bibera i peršunovog lista. Kuvati još kratko i varivo je gotovo.

Sastojci

  • 250 g soje u zrnu
  • 500 g slatkog kupusa
  • 1 veliki paradajz
  • 2 šargarepe
  • peršun list
  • biber
  • so
  • ulje

Soja

Soja je dosta zastupljena u posnoj kuhinji. Koristi se često u ishrani kao zamena za meso.
Soja je počela da se gaji još pre 5000 godina. Prema jednom izvoru soja potiče sa područja izmedju Mandžurije i Indonezije, a prema drugom soju je prvi zasadio kineski car 2800 godine pre naše ere.
Soja je u Evropu preneta oko 1800 godine i doneo ju je nemački biolog Engelbert Kempfer iz Japana. Soja je prvo počela da se gaji u Austriji i Madjarskoj, a kasnije i u ostalim Evropskim zemljama. U Srbiji se soja gaji od 1953. Prvo se koristila za ishranu stoke, a danas sve više i u ishrani ljudi i to kao, sojino brašno, mleko, sir, klice. Od nje se pripremaju šnicle, hleb, sos, supe, čorbe, variva, peciva i poslastice.
Zrno soje sadrži mnogo belančevina, koje su lako svarljive. Smatra se da su to jedine belančevine biljnog porekla, koje sadrže sve esencijalne amino kiseline, neophodne za normalan rast i razvoj organizma.
Osim belančevina, soja je izvor gvoždja i vitamina B grupe. Sadržaj ugljenih hidrata i masti je mali.

Share Button

Integralna testenina sa prelivom od spanaća

Ovo je veoma ukusno dijetalno jelo. Zadovoljiće ukus i najvećih gurmana.

Priprema

Na maslinovom ulju propržiti raženo brašno, dodati pistaće, laneno seme i susam i  dobro izmešati.

Posebno obariti pa ocediti spanać, sitno ga iseckati, propržiti. Zatim naliti  mleko, mešati i kuvati preliv  dok se ne zgusne. Na kraju preliv posoliti.

U posoljenoj vodi skuvati integralnu testeninu, ocediti je i sastaviti sa prelivom od spanaća.

Sastojci

  •  100 g integralne testenine
  •  1 kašičica maslinovog ulja
  •  1 kašičica raženog brašna
  •  150 g spanaća
  •  1 kašičica lanenih semenki
  •  1 kašičica susama
  •  nekoliko nepečenih pistaća
  •  150 ml mleka sa 1% m.m.
  •  so
Share Button

Tunjevina sa heljdom dijetalno

Ako želite da pripremite pravi specijalitet za svoje goste, koji preferiraju hrono i dijetalnu ishranu, napravite im ovo ukusno jelo – tunjevina sa heljdom. Biće oduševljeni.Tunjevina sa heljdom dijetalnoPriprema

U slanoj vodi skuvati heljdu pa skloniti sa ringle i ostaviti poklopljenu dok ne upije svu vodu. Iseckati papričicu i luk, krupnije iseći paradajz, dodati tunjevinu i dobro izmešati. Zatim se dodaju  pripremljena heljda, so i kim. Sve se dobro izmeša.

Posluženje

Tunjevina sa heljdom  može se servirati topla, ali i ohlađena.

Sastojci

  • 1 šoljica heljde u zrnu
  • 1,5 šoljica vode
  • 1 konzerva nemasne tunjevine
  • 2 paradajza
  • 1 veći mladi crni luk
  • 1 ljuta zelena papričica
  • ½ kašičice kima

Tunjevina

Za upotrebu tunjevine u ishrani zna se od kada postoje ljudi.

Tunjevina je izuzetno popularna u priobalnim područjima u svetu. Tuna se nalazi u toplim vodama Pacifika, Atlantika i Sredozemnog mora. Nazivaju je i “Ružom mora“ zbog jedinstvene boje mesa, koja varira od ružičaste do intenzivno crvene, za razliku od uobičajene bele boje mesa drugih ribljih vrsta. Crvena obojenost potiče od mioglobina. Postoji preko 50 različitih vrsta ove ribe u različitim delovima sveta.

Tunjevina je malo zapostavljena u našoj ishrani, ali sportisti širom sveta oduševljeni su ovom izvrsnom, nemasnom ribom, koja je postala deo njihove redovne ishrane. Razlog je u kvalitetu tunjevine, jer sadrži 30 % proteina, najviše 1% ugljikohidrata i 1-5 % masti. Konzervirana tunjevina je dobar izvor omega-3 masnih kiselina. Ponekad sadrži preko 300 miligrama omega-3 masnih kiselina po obroku.

Dokazano je da su osobe, koje su redovno konzumirale tunjevinu, u mnogo manjem procentu obolevale od srčanog udara, aritmija, povišenog krvnog pritiska i dr. od osoba,  koje na svom jelovniku nisu imali tunjevinu.

Share Button