Ova egzotična salata je nesvakidašnjeg sastava, ali savršenog ukusa. Probajte nešto novo!
Priprema
U zdeli za salatu pomešati mango iseckan na kockice, banane iseckane na kolutove i iseckan, obaren kelj. Na salatu odozgo staviti iseckan kokos i sok od limete.
Sastojci
Salata sa narandžom i moračem je dobra kombinacija za kasnu zimu i rano proleće, jer je bogata vitaminima i mineralima. Nesvakidašnja kombinacija, ali osvežavajuća i veoma ukusna.
Priprema
Oprati i tanko narezati morač i staviti u zdelu za salatu. Dodati mu na komadiće iseckane kriške narandže i na tanke listiće izrezan crveni luk. Ovu originalnu salatu preliti sa mešavinom soka od narandže, ekstra devičanskog ulja i balzamiko sirćeta.
Sastojci
Preliv
Jednostavan recept za zdravu i ukusnu salatu, koja obiluje vitaminima i mineralima.
Priprema
Očišćen i oprani mladi spanać, odstranjenih peteljki iscepkati na sitnije deliće. Kukuruz šećerac kratko obariti, a šargarepu iseckati u tanke i kratke trakice. U zdeli za salatu ove sastojke pomešati, začiniti sa usitnjenim selenom i preliti s mešavinom soka od limuna, maslinovog ulja i soli.
Sastojci
Spanać (Spinacea oleracea L)
Spanać je lako probavljiva namirnica, sa velikom količinom lako probavljivih proteina, male energetske vrednosti.
Ovo povrće je bogato vitaminima (folna kiselina i ostali vitami B grupe, C, provitamin A, K, E), sadži minerale (kalijum, magnezijum, kalcijum, fosfor, mangan, bakar, cink i jod), dijetalna vlakna, antioksidante (lutein i zeaksantin – karotenoidi, flavonoidi), oksalate, nitrate, fitate, purin i dr.
Spanać u većim količinama nije preporučljiv osobama koje boluju od poremećaja štitne žlezde, gihta, reume i artritisa i koje imaju sklonost stvaranja kamena u bubrezima i žiči.
Preporučuje se da deca umereno konzumaciju spanać, jer veće količine oksalne kiseline mogu da izazovu nedostatak kalcijuma u organizmu.
Dugo se verovalo da je spanać najbolji izvor gvožđa, ali je tek 1973. godine otkriveno da je stvarna količina gvožđa u spanaću tek desetina od onog što se ranije tvrdilo.
Gvožđe se u spanaću nalazi u obliku, koji se slabije apsorbuje u organizmu od oblika gvožđa, koji se nalazi u namirnicama životinjskog porekla.
Šargarepa (Daucus carota L)
Smatra se da je šargarepa poreklom iz Avganistana. U Starom veku šargarepu su koristili kao lekovitu biljku.
Rod šargarepe obuhvaaa preko 60 vrsta. Napoznatija je narančasta ili žuta šargarepa, koja imaviše podvrsta i varijeteta. Postoje šargarepe raznih boja: bele, žute, crvene, ljubičaste…
Šargarepa je jedna od najzdravijih namirnica, jer sadrži korisne i lekovite sastojaka. U ishrani se koristi širom sveta.
Šargarepa sadrži znatne količine vitamina (A, B, i C, PP, H), minerale (gvožđe, kalijum, kalcijum,fosfor, cink), alkaloide, eterična ulja, masna ulja, organske kiseline, likopen, dijetalna vlakna i dr.
Istraživanja su pokazala da je šargarepa prirodni čistač organizma od štetnih materija. U Norveškoj se preporučuje deci u vidu „Oslo doručka“, jer se smatra da pomaže u otklanjanju umora, poboljšanju koncentracije, za bolje učenje i bolji uspeh u školi.
Šargarepa je korisna i pristupačna pa je treba što češće, skoro svakodnevno, koristiti u ishrani.
Mešana salata za večeru je pravi obrok u pravo vreme. Bićete siti i osveženi.
Priprema
Iseckati artičoku, masline, salamu i parmezan pa preliti sa mešavinom soka od limuna, kumina, biber, soli i ulja. Lagano promešati i servirati u zdeli za salatu.
Sastojci
Artičoka (Cynara cardunculus L)
Smatra se da je prapostojbina artičoke južna Evropa, Mediteran i Kanarska ostrva. Pronađena je još na slikama starih Egipćana u grobnicama njihovih faraona. Prvi pisani opis ove biljke napravio je Aristotelov učenik Teofrastus 371. godine pre Hrista. Artičoku su uzgajali još i stari Grci od kojih su Rimljani preuzeli tradiciju proizvodnje ove namirnice.Na Siciliji je uzgajan pod imenom kaktos. Postoje dokazi da se artičoka uzgajala u području Napulja u IX veku, a po legendi, u Francusku ju je uvela u dvorski jelovnik kraljica Katarina de Mediči.
Dana s se uzgaja i na jugu Afrike, u Australiji, Novom Zealandu, SAD Srednjoj i Južnoj Americi itd.
*
Od davnina je bila izuzetno cenjena hrana, skupocen specijalitet za bogate. Ova biljka može da naraste do 2 m. Na vrhu se formiraju bodljikave, cvetne glavice promera 10 cm, koje se beru pre cvatnje u kulinarske svrhe. U kulinarstvu se koristi cvet.
Lekovitost artičoke
Do početka XX veka smatralo se da je artičoka jak afrodizijak. Gorki, specifični sastojci lišća i korena artičoke imaju posebnu aromu i sadrže delotvorne sastojke, koji podstiču brži protok žuči. Artičoka pokreće oslobađanje žuči iz žučne kesice i na taj način pozitivno deluje na poremećaje varenja, smanjuje mučninu, nadutost i stomačne bolove. Osim toga, utiče na smanjenje ukupnog holesterola i LDL holesterola . Prema nekim istraživanjima artičoka bi mogla imati i zaštitno dejstvo na ćelije jetre.
Neke naučno potvrđene koristi artičoke: ima diuretičke sposobnosti, snažan je antioksidant, štiti jetru od toksina i infekcija, deluje zaštitno na stanice jetre, stimuliše regeneraciju jetre.
U terapijske svrhe koriste se listovi, koji se beru u prvoj godini posle cvetanja.
Ovo je salata od sezonskog povrća, koja će vas ovežiti posle duge i hladne zime
Priprema
Za prolećnu salatu vam je potrebna jedna dublja posuda. Dobro operite zelenu salatu, crvenu rotkvicu i mladi luk. Rotkvicu i mladi luk iseckajte na kolutove, a zelenu salatu iseckajte na trake. Sve sipajte u duboku posudu i dodajte malo maslinovog ulja, a zatim zakiselite sa malo limunovog soka. Pre nego što dobro izmešate, posolite. Možete dodati umesto soli slani feta sir, kao i mediteransku mešavinu začina.
Kada je salata gotova prekrijte je providnom folijom i smestite u frižider da se malo rashladi.
Sastojci