Deserti dijetalni Archives - Страница 17 од 17

Dijabet torta

Dijabet torta je fina poslastica za ljude, koji u svojoj ishrani ne smeju upotrebljavati šećer (saharozu). U deserte za dijabetičare ne sme se dodavati šećer, izuzev fruktoze. Fruktoza je 60% slađa od običnog šećera pa ako je propisana količina šećera u receptu 100g, fruktoze treba staviti 40 g. Preporučuje se da se ne prekorači doza od 50 g fruktoze dnevno.

Priprema

Za tamni biskvit mikserom umutiti belanca u čvrst sneg pa im postepeno uz mešanje dodavati fruktozu, žumanca, kakao i heljdino brašno pomešano s praškom za pecivo. Smesu preneti u pouljen pleh posut brašnom i peći u zagrejanoj rerni na 180ºC oko 20 minuta.

Za svetli biskvit mikserom umutiti u čvrst sneg od belanaca pa postepeno uz stalno miksiranje dodavati fruktozu, heljdino brašno pomešano s praškom za pecivo, sok i narendanu koricu od limuna. Smesu preneti u pouljen pleh posut brašnom i peći u zagrejanoj rerni na 170ºC oko 30 minuta.

Ispečene biskvite preseći na dva dela da se dobiju četiri kore.

Za krem puding razmutiti i otopiti u malo mleka pa ga skuvati s fruktozom u preostalom mleku i ostaviti da se ohladi. Ohlađenom pudingu dodaju se i umute mikserom omekšali light margarin, rum, rum aroma i mleveni pečeni bademi.

Šlag umutiti s mlekom u čvrst krem.

Tortu formirati sledećim rasporedom: tamni biskvit, krem, svetli biskvit, krem, tamni biskvit, krem, svetli biskvit, šlag, kojim se premaže dijet torta i sa strane.

Sastojci

Tamni biskvit

6 jaja
70 g fruktoze
¼ kesice praška za pecivo
1 kašika kakaa
5 kašika heljdinog brašna

Svetli biskvit

6 belanaca
70 g fruktoze
6 kašika heljdinog brašna
1 limun

Krem

2 kesice pudinga od vanile
4 kašike fruktoze
500 ml mleka
250g light margarina
4 kašike pečenih badema
3 kašike ruma
5 kapi rum arome

Ukrašavanje

3 kesice posnog šlaga
150 ml mleka

Štanglice sa susamom i kikirikijem

Štanglice sa susamom i kikirikijem su omiljena poslastica moje porodice. Probajte ih napraviti i uživaćete u njihovoj hrskavosti i slasti.

Priprema

Umutiti jaja sa šećerom i vanilin šećerom i mešati na niskoj temperaturi dok se šećer ne istopi. Potom dodati margarin i čokoladu i pa kad se sve otopi, skloniti sa ringle i dobro izmiksirati.

Zatim dodati izmrvljeni keks, prženi susam i samleveni pečeni kikiriki, dobro promešati i sipati u folijom obložen pleh. Ostaviti da se dobro ohladi pa iseći na štanglice širine i dužine po želji.

Sastojci

4 јаја
300 g šećera
2 kesice vanilin šećera
250 g margarina
100 g čokolade za kuvanje
400 g posnog mlevenog keksa
50 g prženog susama
50 g pečenog kikirikija

Posne bundevice

Priprema

Bundevu iseći na 7 komada i peći u rerni 1 sat na 170-180 stepeni. Omekšale komade bundeve ispasirati, dodati šećer i margarin i dobro izmešati pa dodati mleveni korn fleks i mleveni keks. Smesu mešati dok se ne dobije tako kompaktna masa od koje se mogu formirati kuglice. Zavisno od vlažnosti bundeve može se upotrebiti manje ili više mlevenog keksa.

Jedan manji deo ove smese odvojiti i umešati nekoliko kapi prehrambene boje za peteljke. Ostatak smese staviti u frižider da se ohladi. Zatim oblikovati kuglice veličine oraha ili malo veće, po želji, stavljati ih u papirne korpice i pažljivo praviti žlebove. U kuglicu utisnuti malu rupicu u koju se stavljaju od obojene mase napravljene peteljke. Tako ovaj desert podseća na bundeve sa vrežom. Bundevice treba držati do serviranja u frižideru.

Sastojci

1 kg očišćene bundeve
oko 600 g mlevenog posnog keksa
200 grama šećera u prahu
100 grama margarina
50 grama mlevenog korn fleksa

Bundeva (Cucurbita pepo L)

Bundeva pripada grupi značajnih poljoprivrednih sirovina širom sveta. Za uzgoj joj odgovaraju različiti agroklimatski uslovi.

U svetu postoji veliki broj varijeteta kao što su; tikvica za jelo, uljana tikva, krivošije, cukini, patison, ukrasne tikve, strejtnek, stočna tikva itd. Najrasprostranjenija vrsta ove biljke je (Cucurbita pepo L).

Bundeva ima široku primenu u ishrani ljudi i životinja. Stručnjaci je često nazivaju i balkanskom bananom, jer imaju sličnosti u sastavu.

U ishrani se koriste: mesnati deo, seme i lepi žuti cvetovi.

Nutritivna svojstva bundeve

U mesnatom delu bundeve visok je sadržaj i provitamina A, (β-karoten) zatim su prisutni vitamini grupe B (B1, B2, B3 i B6), vitamin C, niacin i folna kiselina. Od brojnih mineralnih sastojaka količinski su najzastupljeniji: kalijum, fosfor, kalcijum igvožde. Posebno su značajni oligo- i mikroelementi, pektini, celuloza i druga biljna vlakna.

Energetska vrednost bindeve je relativno niska: 100 g mesnatog dela ima samo oko 126 kJ (30 kal). Stoga je ona izuzetno pogodna u ishrani dijabetičara i osoba, koje žele da smanje svoju telesnu težinu.

Seme i ulje bundeve je prava riznica nutritivno vrednih sastojaka značajnih za pravilnu ishranu, ali i za održavanje dobrog zdravstvenog stanja organizma.

Seme sadrži značajne količine proteina, ugljikohidrata i fenolnih jedinjenja. Pravi je izvor Vitamina E (oko 900 mg α-tokoferol/kg ulje).