VEGETERIJANSKA KUHINJA Archives - Страница 22 од 24

Šnicle od soje u sosu od pečuraka

Priprema

Na ulju propržiti iseckani luk i pečurke iseckane na listiće. Dodati biber, đumbir, kurkumu i 50 ml vode. Smesu dinstati oko 10 minuta pa joj dodati pripremljene sojine šnicle, oljušteni i iseckani kikiriki i peršun i sojin sos. Sve ovo naliti sa preostalom vodom i kuhati još 3 minuta. Sojine šnicle u sosu ostavite poklopljene da odstoje još 10 minuta.

Posluživanje

Uz sojine odreske u sosu od pečuraka može da se posluži salata po želji.

Sastojci

100 g sojinih šnicli
120 g crnog luka
250 g pečurki
2 kašike listova peršuna
½ kašičice bibera
½ kašičice kurkume
½ kašičice đumbira u prahu
50 g kikirikija
3 kašike sojinog sosa
1 kašika gustina
4 kašike ulja
200 ml vode

Soja (Glycine max)

Soja je poreklom iz Azije, uzgaja se oko 5 000 godina u Kini, a u evropskim zemljama se pojavila tek1740. godine u Botanickoj bašti u Parizu. Pisani podaci o soji stari su preko 5 000 godina. Nazvana je anđeoskom hranom.

Nutritivna svojstva soje

Zrno soje sadrži proteine, ulje, ugljikohidrate, mineralne materije i znatan broj vitamina. Od vitamina, odličan je izvor tiamina, riboflavina i folne kiseline, vitamina B6, pantotenske kiseline i niacina. U manjim količinama sadrži i vitamine C, D, E i K. Izvor je omega-3 masnih kiselina i fitoestrogena.

Soja sadrži sve esencijalne aminokiseline i po tome je jedinstvena biljna namirnica. Ona sadrži više proteina od kravljeg mleka, ali bez zasićenih masnoća i holesterola.

U industriji i kulinarstvu koriste se njeni proizvodi kao: mleko, sir tofu, brašno, ulje, sos, briketi , šnicle i dr.

Farmakološka svojstva soje

Izoflavoni iz soje povoljno deluju na održavanje vitkog tela, značajno utiče na smanjenje povišenog pritiska i ukupnog holesterola, povećava nivo HDL-a (dobrog holesterola), snižava udeo triglicerida, eliminiše holesterol iz arterija i omogućava njegovo izlučivanje iz organizma.

Soja smanjuje agregaciju krvnih pločica, povoljno utiče na nivo šećera u krvi. Posebno je značajna u ishrani dijabetičara, jer je izvrstan izvor proteina i dijetetskih vlakana, koji nemaju negativan uticaj na njihov organizam kao životinjski proteini.

Soja pripada grupi alergenske hrane pa se ne sme konzumirati u svežem stanju, jer zbog prisustva oksalata, koji se mogu u krvi kristalizirati, može doći do sprečavanja apsorpcije kalcijuma.

Heljda i brokoli sa pečurkama

Ovo je sjajno jelo za gurmane, ali i za ljubitelje vegeterijanske i hrono kuhinje. Probajte, heljda i brokoli sa pečurkama su divno jelo!

Priprema

Heljdu oprati i ocediti pa ostaviti da se osuši. Na maslinovom ulju propržiti heljdu, dodati vodu (2:1) i poklopljeno kuvati na blagoj temperaturi 20 minuta.

Na malo ulja u drugoj posudi propržiti oko 10 minuta iseckani beli luk, na kocke izrezanu papriku i krompir i na režnjeve iseckane pečurke. Potom dodati očišćene brokoli i sve dinstati na umerenoj temperaturi sve dok brokoli i pečurke ne omekšaju. Prodinstanoj smesi na kraju dodati heljdu i ostavite još nekoliko minuta na ringli.

Posluženje

Heljdu sa brokulom i pečurkama servirati toplu.

Sastojci

200 g heljde u zrnu
300 g brokoli
150 g pečurki
1 zelena paprika
1 krompir
1 česno belog luka
maslinovo ulje
so

Heljda (Fagopyrum esculentum)

Heljda je poreklom iz Centralne Azije.

Nutritivna svojstva heljde

Naučnim istraživanjima je dokazano da je heljda prehrambena i lekovita biljka. Mada nije žitarica, svrstavaju je u tu grupu zbog sličng hemijskog sastava i načina kulinarske pripreme. Mnogi je nazivaju crnim žitom.

Heljda je bogata je ugljikohidratima, belančevinama, esencijalnom aminokiselinom (lizinom), mineralnim materijama (kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, gvožđe, natrijum, selen i dr) i vitaminima (vitamini B kompleksa, E, P). Nutritivno značajan sastojak heljde je i agrimin. Nutricionisti tvrde da su belančevine heljde kvalitetnije od belančevina drugih žitarica.

U ishrani se koriste oljušteno zrno i brašno. Koristi se kao kaša, kao dodatak jelima uz povrće i meso, od nje se prave mnoga druga dinstana jela, pite i dr.

Farmakološka svojstva heljde

Konzumiranjem heljde smanjuje se rizik od sterilnosti, jača organizam, podmlađuju se krvni sudovi, povećava se cirkulacija u rukama i nogama, otklanja se umor, zagreva se organizam, izgrađuje se krv, povećava se izlučivanje urina. Heljda pozitivno utiče na pamćenje i koncentraciju, snižava pritisak, potpomaže lečenje bolesti pluća i bubrega.

Iako je bogata ugljenim hidratima, lako je svarljiva. Ne podiže nivo glukoze u krvi. Pogodna je, kako za lica s poremećenom probavom, tako i za dijabetičare. Preporučuje se osobama, koje primenjuju isključivo vegetarijansku ishranu, zbog bogatstva u belančevinama.

Posna sarma recept

Poznate su razne varijante posne sarme, ali ovaj moj recept rezultira najukusnijom. Isprobajte ga i uverićete se!

Priprema

Posna sarma recept- svako je priprema po svom receptu, a u mom domu se pravi na ovaj način. To je izvrsno posno jelo, koje je uobičajeno tokom posta, ali ga konzumiraju i dijetalci kao i poklonici hrono i vegeterijanske kuhinje.

Na ulju propržiti iseckani crni luk pa dodati pirinač i alevu papriku. Posudu skloniti sa ringle i dodati sojine pahuljice, izrendanu šargarepu, mleveno seme suncokreta, biber i so. Smesu dobro izmešati da se svi sastojci sjedine. Listove kiselog kupusa puniti sa ovom smesom i savijati. Na dno posude staviti nekoliko listova kupusa, poslagati sarme, prekriti ih listovima kupusa i dodati beli luk i lovorov list. Posna sarma recept se nalije s vodom da ogrezne i kada proključa, krčkati je na nižoj temperaturi.

Sastojci

2 glavice kiselog kupusa
150 g sojinih ljuspica
200 g pirinča
150 g semena suncokreta
1 kg glavica crnog luka
7 česana belog luka
2 šargarepe
3 supene kašike aleve paprike
1kavena kašičica bibera
3 lista lovora
so
0,5 l ulja.

Brzi rolat sa povrćem

Brzi rolat sa povrćem se može servirati kao doručak ili večera, ali i kao ukusno predjelo. Priprema

Povrće u ishrani ljudi predstavlja nezaobilaznu komponentu dnevnih obroka. Ono sadrži brojne hranljive i nutritivno vredne sastojke kao što su: mineralne materije (gvožđe, bakar, kalcijum, kalijum, selen, mangan i dr), vitamine (vitamin C, vitamine B kompleksa, A , E i dr), proste i složene ugljikohidrate, organske kiseline (jabučna, limunska i vinska), biljna vlakna, antioksidante i mnoge fitohemikalije. Posebna nutritivna vrednost svežeg povrća je prisutnost različitih fermenata, koji su neophodni za pravilan metabolizam organizma. Prisutnost šećera i organskih kiselina, kao i njihov odnos, predstavljaju osnovu ukusa povrća.

U ključalu vodu staviti zamrznuto povrće i kuvati 15 minuta. Skuvanom i oceđenom povrću dodati so, razmućeno jaje, parmezan, pavlaku, iseckan svež kapar, prezle i lagano promešati.

Polovinu tanko razvaljanog lisnatog testa premazati s polovinom pripremljene smese povrća. Isti postupak ponoviti s drugim delom razvaljanog lisnatog testa. Urolati oba nafilovana komada testa, premazati ih s razmućenim jajetom, posuti sa susamom. Rolat s povrćem peći u zagrejanoj rerni na 200°C oko 20 minuta.

Brzi rolat s povrćem se servira ohlađen i isečen s kiselim mlekom ili pavlakom.

Sastojci

500 g zamrznutog lisnatog testa
450 g zamrznutog povrća
3 kašike prezli
1 jaje
3 kašike parmezana
2 kašike kisele pavlake
3 kašika susama
2 kašika kapra
so

Povrće u ishrani

Povrće se odlikuje visokim stepenom svarljivosti. Na dužinu varenja povrća imaju uticaj: sirova vlakna u njemu i način pripreme. Poznato je da se sveže povrće mora duže variti od termički tretiranog. Zbog obilja visoko vrednih sastojaka povrća preporučuje se da se konzumira u svežem stanju. Ako je neophodna termička obrada, treba da bude vremenski što kraća.

Dve osnovne grupe povrća su:

Kultivirano
Samoniklo

U kultivirano povrće ubrajaju se sledeće grupe:

Lisnato i cvetno (kupus, kelj, spanać, blitva, karfiol, brokoli, artičoke,..)
Plodovito (paprika, bundeva, čajota, dinja, lubenica, paradajz, patlidžan…)
Korenasto povrće (celer, cvekla, keleraba, paštrnjak, peršun, rotkvica, šargarepa, špargla…)
Mahunasto povrće (pasulj, boranija, grašak, bob…)
Gomoljasto povrće (krompir, batat i čičoka)
Lukovičasto povrće (beli luk, crni luk, crveni luk i luk srebrnjak)
Začinsko bilje (peršun, celer, bosiljak, ren, selen…)

U samoniklo (divlje) povrće ubrajaju se:

Jestivo divlje bilje
Začinsko divlje bilje

Povrće ima malu energetsku vrednost, izuzev gomoljastog, pa je preporučljivo da se koristi u ishrani dijabetičara i osoba, koje treba da smanje svoju telesnu težinu.

Babure punjene pasuljem

Priprema

Pregledati i oprati pasulj i skuvati ga. Zrna pasulja ne smeju da se raspadnu. Iseckani crni luk propržiti na ulju, potom dodati alevu papriku, posoliti i pobiberiti. Skuvan pasulj procediti i dodati ga luku i sve zajedno promešati. Sačuvati oceđenu tečnost posle kuvanja pasulja.

Oprati paprike i odseći im peteljke, pa ih puniti dobijenom masom od luka i pasulja. Svaku papriku treba zatvoriti kolutom paradajza. Paprike poredati u podmazanu posudu, preliti ih oceđenom tečnošću posle kuvanja pasulja i zapeći u prethodno zagrejnoj rerni.

Sastojci

5 babura
250 grama pasulja
2 glavice crnog luka
1 paradajz
aleva paprika
so
biber
ulje