VEGETERIJANSKA KUHINJA Archives - Страница 20 од 24

Posni slani pužići

Priprema

Oklagijom istanjiti lisnato testo na debljinu od pola centimetra. Za fil umutiti tunjevinu sa senfom, dodati biber, so, mleveni korijander i dobro izmešati. Pripremljeno lisnato testo premazati filom i urolati.

Rolat seći na šnjite debljine prsta. U pleh obložen papirom za pečenje poslagati pripremljene pužiće, posuti ih sa susamom i peći na 180°C 20 minuta.

Sastojci

1 pakovanje lisnatog testa
2 konzerve tunjevine
1 kašika senfa
30 g susama
½ kašike korijandera
biber
so

Tuna

Tuna je izvanredna riba, koja se u Mediteranu lovi duže od 2000 godina. Ova riba može da dostigne težinu i do 500 kg. U dalekoj prošlosti zalihe plave tune bile tako obilne da su mogle prehraniti rimske legije, Danas je ova kvalitetna riba na rubu istrebljenja, a u dalekoj prošlosti bilo je tune u izobilju.

Ugroženost tune je posledica prekomernog izlova i zagađenje mora.

Najukusnija među tunama je plava tuna. U Japanu na ribljoj pijci dostiže cenu i od 150 evra za 1 kg, dok se u njihovim restoranima cena porcije od 100 grama kreće oko 60 evra.

Posna proja recept

U danima posta posna proja može da se servira kao odlično predjelo.

Priprema

Pomešati u zdeli suve sastojke, obe vrste brašna, prašak za pecivo i so. U drugoj zdelici pomešati ulje i pivo pa mešavinu dodati brašnu i dobro umešati.

Smesu preneti u podmazanu tepsiju, koja je posuta sa semenkama suncokreta i susama. Proja se peče u rerni oko 20 minuta na 200°C.

Posluženje

Gotovu proju iseći na kocke i služiti toplu.

Sastojci

2 šolje piva
1 šolja ulja
1 šolja brašna
1 šolja kukuruznog brašna
1/2 kesice praška za pecivo
50 g semenki suncokreta
30 g susama
so

Gibanica bez jaja i sira sa kurkumom

Umesto boje jaja poslužiće žuta boja kurkume, a limun je zamena za blago nakiseo ukus sira. Gibanica bez jaja je veoma ukusna.

Priprema

U blender stavite očišćene sirove semenke suncokreta, limun, so, kurkumu i vodu. Sve usitniti do gustoće jogurta.

Posebno izgnječiti tofu i dodati ga gornjoj smesi kao i sodu bikarbonu. Sve dobro promešati.

Sa malo ulja namazati tepsiju i obložiti je sa 2 kore. U smesu od suncokreta i tofua umakati koru po koru, zgužvati ih i ređati po tepsiji. Jednom suvom korom prekriti sve zgužvane kore i nakvasiti je rastopljenim kokosovim uljem u malo vruće vode, pa staviti i drugu koru. Peći u zagrejanoj rerni na 220°C i nakon 15 minuta pečenja smanjiti temperaturu na 200°C. Peče se dok gibanica bez jaja ne porumeni.

Posluženje

Gibanica bez jaja i sira servira se topla, a uz nju prija sojin jogurt.

Sastojci

250 ml suncokreta
500 ml vode
1,5 limun
1/2 kašičice kurkume
400 g tofu sira
1 kašičica sode bikarbone
700 g debelih kora za gibanicu
1 kašičica soli
3 kašike kokosovog ulja
500 ml vode

Kurkuma (Curcuma longa L)

Kurkuma potiče iz Južne Indije i Indonezije. Od pre 4.000 godina kurkuma se koristila kao začin u Aziji. Zauzimala je značajno mesto i u verskim hinduističkim obredima. U biblijskim vremenima potrebljavala se i kao začin i kao miris. U srednjem veku su kurkumu nazvali “indijski šafran”, zbog lepe narandžaste boje, a zbog znatno niže cene “sirotinjski šafran”. Uspeva u Indiji, Kini, Australiji, na Karipskim ostrvima, Peruu i dr. Veoma je omiljen začin na Dalekom i Bliskom istoku.

Kurkuma ima primenu u proizvodnji prirodnih boja i parfema, u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji te u kulinartvu. Jedan je od najviše korišćenih začina u istočnjačkoj kuhinji. Najčešće se koristi za pripremu pirinča (pulao) kome daje predivnu, zlatnožutu boju i prefinjen miris i ukus, a istovremeno neutrališe sluzasta i slatka svojstva pirinča. Obavezan je sastojak u pripremi svih vrsta mahunarki, jer potpomaže varenje i usvajanje proteina i sprečava pojavu nadutosti. Ovaj začin je osnovni sastojak mešavine začina za kari; boja karija potiče upravo od kurkume. Koristi se za pripremu majoneza, senfa, raznih sosova, pilećih pečenja i dr. Ako se povrće kuva na ulju u kome je proprženo malo kurkume ili karija, njegova hranljiva i nutritivna vrednost značajno će porasti.

Varivo od soje

Soja je dosta zastupljena u posnoj kuhinji. Koristi se često u ishrani kao zamena za meso. Počela je da se gaji još pre 5000 godina.

Priprema

Naliti soju slanom vodom i ostaviti preko noći. Sutradan ocediti i oprati. Naliti vodu, posloliti i kuvati dok ne omekša.Zatim dodati sitno seckan krompir, šargarepu i papriku. Kuvati još 30 minuta. U medjuvremenu napraviti i dodati zapršku. Na kraju dodati sitno seckan peršunov list.

Sastojci

pola šolje soje u zrnu
pola šolje seckane ili rendane šargarepe
2 krompira
1 šolja sitno seckane paprika
peršunov list
so

Varivo od soje sa graškom

Priprema

Ostaviti soju u slanoj vodi preko noći. Ujutro je ocedite i operite. Staviti u posoljenu vodu i kuvati soju dok ne omekša, a zatim dodati grašak i seckanu šargarepu. Kuvati sve 20 minuta, pa dodati iseckan paradajz. Dodati malo ulja i bibera. Kuvati još nekoliko minuta i na kraju dodati peršunov list sitno iseckan.

Sastojci

200 g graška
200 g soje
2 veća paradajza
2 šargarepe
peršunov list
biber
so
ulje

Varivo od soje sa kupusom

Priprema
Soja se ostavi preko noći u slanoj vodi, a sutradan ocedi i opere, pa se kuva dok ne omekša u posoljenoj vodi. Potom joj se dodaju isečeni kupus, šargarepa i paradajz, koje ste prethodno malo prodinstali na ulju. Kada se sve to izmeša sa sojom, onda treba dodati još malo, soli, bibera i peršunovog lista. Kuvati još kratko i varivo je gotovo.

Sastojci

250 g soje u zrnu
500 g slatkog kupusa
1 veliki paradajz
2 šargarepe
peršun list
biber
so
ulje

Soja

Soja je dosta zastupljena u posnoj kuhinji. Koristi se često u ishrani kao zamena za meso.
Soja je počela da se gaji još pre 5000 godina. Prema jednom izvoru soja potiče sa područja izmedju Mandžurije i Indonezije, a prema drugom soju je prvi zasadio kineski car 2800 godine pre naše ere.
Soja je u Evropu preneta oko 1800 godine i doneo ju je nemački biolog Engelbert Kempfer iz Japana. Soja je prvo počela da se gaji u Austriji i Madjarskoj, a kasnije i u ostalim Evropskim zemljama. U Srbiji se soja gaji od 1953. Prvo se koristila za ishranu stoke, a danas sve više i u ishrani ljudi i to kao, sojino brašno, mleko, sir, klice. Od nje se pripremaju šnicle, hleb, sos, supe, čorbe, variva, peciva i poslastice.
Zrno soje sadrži mnogo belančevina, koje su lako svarljive. Smatra se da su to jedine belančevine biljnog porekla, koje sadrže sve esencijalne amino kiseline, neophodne za normalan rast i razvoj organizma.
Osim belančevina, soja je izvor gvoždja i vitamina B grupe. Sadržaj ugljenih hidrata i masti je mali.

Posna čorba sa šampinjonima

Veoma ukusna posna čorba sa šampinjonima u periodu posta. Šampinjoni joj daju specifičan, veoma privlačan ukus.

Priprema

Na ulju propržiti, na niskoj temperaturi, sitno iseckani luk i šargarepu dok luk ne porumeni pa dodati sitno iseckane šampinjone, malo vode i dinstati 30-40 minuta. Zatim naliti vodu i dodati brašno razmućeno u malo vode. Čorbu ostaviti da provri pa joj dodati iseckane listove peršuna, biber i so. Posna čorba sa šampinjonima treba da kuva još 5 minuta.

Sastojci

500 gr šampinjona
3 glavice crnog luka
3 srednje šargarepe
½ veze peršunovog lista
biber
so
1,5 l vode
2 kašike ulja

Šampinjoni (Agaricus sp.)

Šampinjoni se uzgajaju širom sveta, a njihova primena je veoma raznovrsna. Sve više su zastupljeni u svakodnevnoj ishrani. Oni su jedna od najpoznatijih vrsta jestivih pečurki, svojstvenog mirisa i ukusa.

Razlikuju se sledeće vrste šampinjona:

Zatvoreni šampinjoni najmlađa su vrsta šampinjona, mlečno bele boje;
Poluotvoreni šampinjoni mogu imati otvorene ili zatvorene klobuke;
Otvoreni šampinjonisu najzreliji među šampinjonima i intenzivnijeg su, potpuno razvijenog ukusa;
Smeđi šampinjoni je vrsta šampinjona sa slobodnim klobukom, imaju vrlo prijatan ukus.

Nutritivna i farmakološka svojstva šampinjona

Sveži šampinjoni sadrže: visokokvalitetne proteine, masti, ugljikohidrate (glukan, inulin i pektinske materije), vitamine (riboflavin i niacin), organske kiseline (oksalna, fosforna kiselina i dr), a od mineralnih materija značajne su količine kalijuma i fosfora. Dobar su izvor i dijetetskih vlakana. Sadrže i veoma moćan antioskidant L-ergotionein.

Šampinjoni ne sadrže ni saharozu niti skrob, stoga su vrlo pogodni za ishranu dijabetičara.

Pošto su šampinjoni bogati proteinima, posebno su značajni u ishrani osoba, koje ne konzumiraju meso.

Konzimiranjem šampinjona smanjuje se nivo negativnog i ukupnog holesterola u krvi, čuva se zdravlje kardiovaskularnog sistema, pomaže se u sprečavanju razvoja kancera, održava se zdrava koža, pravilna funkcija nervnog sistema i probavnog trakta, osim toga, osigurava se zaštita od razvoja Alzheimerove bolesti i starosne demencije.