Kiflice sa sirom

Postoje brojni recepti za kiflice sa sirom. Ovo je jedan od njih, koji će vas oduševiti.Priprema

U dublju posudu sipati brašno, dodati jedno jaje, izmrvljen  kvasac, ulje, so, sećer i mleko i dobro umesiti i ostaviti na toplo mesto da bi se podiglo.

Za to vreme napraviti fil za kiflice; u posebnoj zdeli  izmrviti sir i dodati mu kiselu pavlaku. Dobro izmešati.

Pripremljeno testo razvući oklagijom na podlozi posutoj brašnom i iseći na trouglove. Na trouglove stavljali odgovarajuću količinu fila i formirati kiflice, koje se zatim stavljaju u podmazenu tepsiju. Kiflice premazati žumancetom, na svaku staviti  malo  maslaca i posuti sa susamom. Kiflice se peku na 200°C 30 minuta.

Posluživanje

Uz kiflice sa sirom mogu da se  posluže pavlaka, kiselo mleko ili jogurt.

Sastojci

  • 500 g brašna
  • 2  jaja
  • 1 pakovanje svežeg kvasca
  • 300 ml mleka
  • 200 g  mladog sira
  • 200 ml kisele pavlake
  • 2 kašičice soli
  • 1 kašičica šećera
  • 50 g susama
  • 100 ml ulja

Sir

Sir je jedan od najstarijih oblika “konzerviranja“ mleka. To je sveži ili zreli proizvod koji se dobija zgrušavanjem belančevina u mleku uz izdvajanje surutke i predstavlja jednu od osnovnih prehrambenih namirnica. Oko trećine proizvedenog mleka u svetu prerađuje se u sir, kojih postoji više desetina vrsta.

Klasifikacija sireva može se vršiti prema vrsti mleka od koga se proizvode, prema sadržaju mlečne masti u suvoj materiji, konzistenciji, građi sirnog testa tj. teksturi, na osnovu tehnologije proizvodnje i na druge načine.

Tako prema količini mlečne masti sireve možemo podeliti na: ekstra masne (sa više od 60% mlečne masti), punomasne (45 – 50% mlečne masti), polumasne (25 – 45% mlečne masti), malomasne (10 – 25% mlečne masti) i posne sireve koji sadrže manje od 10% mlečne masti.

U pogledu zrelosti postoje mladi sirevi sa 4 do 6 nedelja zrelosti i zreli ili stari kada je zrelost preko tri meseca. Mogu se održati vrlo dugo u stanju nepromenjenog kvaliteta, a mogu se proizvoditi za dugoročno zrenje i lagerovanje.

Prema konzistenciji, građi sirnog testa, količini vode i načinu proizvodnje sirevi mogu biti ekstra tvrdi, tvrdi, polutvrdi, polumeki, meki sveži sir i sirni namaz.

Share Button

Kiflice recept

Kiflice

Priprema

U malo mleka ostaviti kvasac da se rastvori. Umesiti brašno, kvasac, jaje, ulje, šećer i so sa mlekom tako dobro da se testo odvaja od ruku. Od testa formirati kiflice, namazati ih žumancem i na svaku staviti po malo maslaca pa ih poređati na pek papir u tepsiji i peći na 200°C dok ne porumene.

Posluženje

Kiflice se serviraju tople, a uz njih kiselo mleko ili jogurt.

Sastojci

  • 1 kg brašna
  • ½ l mleka
  • 1 kašika šećera
  • 3 kašičice soli
  • 1 pakovanje kvasca
  • 1 jaje
  • 1 žumance
  • malo maslaca
  • 8-9 kašika ulja
Share Button

Pita od jabuka

pita od jabuka

Priprema

Za fil jabuke oprati i izrendati pa dinstati oko 5 minuta. Kad su omekšale, skinuti ih sa ringle da se prohlade pa dodati šećer i cimet, promešati.
U tepsiju podmazanu maslacem staviti koru, premazati istopljenim maslacem, rasporediti po kori pola kašike šećera i tako pripremiti i složiti trećinu kora. Na zadnju koru pored maslaca staviti iseckane orahe i vanilin šećer pa ih prekriti sa drugom trećinom na gornji način pripremljenih kora. Kada je složena i druga trećina kora,  staviti fil od jabuka i preko njega treću trećinu na isti način pripremljenih kora. Gornja kora se  samo premaže maslacem. Pre pečenja dobro je pitu iseći kako bi svaki komad posle pečenja zadržao lep oblik. Pitu peći 45 minuta na 200°C.

Sastojci

  • 1,5 kg jabuka
  • 150 g oraha
  • 500 g tankih kora
  • 150 g maslaca
  • 250 g šećera
  • 1 vanilin šećer
  • ½ kesice cimeta

Jabuka (Malus domestica Borkh)

Istorija jabuke

Smatra se da je domaća jabuka,  hibridnog porekla, nastala  u Centralnoj  Aziji. Prvi podaci o kultivaciji jabuke pominju Anadoliju i severnu Mesopotamiju u drugom milenijumu p.n.e. Do 500. god. p.n.e. uzgajana je u Persijkom carstvu.  U vreme Aleksandra Makedonskog, koji je osvojio Persiju oko 300. god. p.n.e., uzgoj ovoga voća se preneo  na današnju Grčku.

Danas se razne sorte jabuka uzgajaju širom sveta.

Nutritivna i farmakološka svojstva jabuke

Prava je riznica brojnih sastojaka, koji pozitivno deluju na organizam. Ona sadrži ugljikohidrate (fruktozu, glukozu), dijetalna vlakna, serotonin, vitamine C, A, E, B1, B2, B6. Bogata je i u mineralnim materijeama: kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe i dr.

Svakodnevnim konzumiranjem jabuke preventivno se deluje na pojavu mnogih zdravstvenih poteškoća i obolenja. Ona obezbeđuje deo potrebne energije organizmu, održava  imunološki sistem, delotvorna je u borbi protive karcinoma debelog creva, reguliše probavu, stabilizuje crevnu floru.

Poseban značaj redovnog konzumiranja ovoga voća je u sprečavanju nakupljanja štetnih materija u krvi, sprečavanju pojave tromboze i ateroskleroze. Osim toga, pozitivno utiče i na funkciju bubrega, jetre i žuči.

Zbog prisustva serotonina jabuka vidno popravlja raspoloženje.

Jabuka  je, prema verovanju, na naš jelovnik stigla ravno iz raja.

Share Button