Ознака: poslastice

Ledene kocke recept

Za ljubitelje kremastih i osvežavajućih poslastica … ledene kocke! Ledene-kocke1Priprema

Za ledene kocke istući  belanca sa šećerom da se dobije čvrst sneg. Dodati žumanca i  ostale sastojke. Sve dobro izmešati da  se dobije ujednačena smesa. Smesu preneti u pripremljenu tepsiju i peći je na 180 ° oko 25 minuta.  Izvaditi tepsiju sa biskvitom i još topao preliti vrućim šećernim sirupom pa ostaviti da se ohladi.

Skuvati šećer u vodi da se potpuno rastvori.

Pola litre mleka zakuvati, a drugom delu mleka dodati gustin, brašno i šečer, dobro sve izmešati (izmiksirati)  i sipati u kipuće mleko. Dok se fil kuva na blagoj temperaturi treba ga mešati da se spreči pojava grudvica. Kad se fil zgusne, ostaviti ga da se ohladi, ali je potrebno da se povremeno promeša da se na površini ne uhvati kožica.

Posebno umutiti margarin s pepermint bombonama smrvljenim u prah pa dodati gornjem filu. Ovu smesu treba dobro umutiti  (izmiksirati) da se dobije gladak fil s kojim se, potom,  premaže  biskvit. Na pari otopiti čokoladu u mleku i preliti preko fila.

Ledene kocke se serviraju dobro ohlađene i isečene na manje ili veće kocke po želji. Uz njih se može poslužiti mentol liker.

Sastojci

Biskvit

  •  5 jaja
  •  5 supenih kašika šećera
  •  5 supenih kašika brašna
  •  3 supenih kašika kakaa
  •  5 g praška za pecivo

Šećerni sirup

  •  100 g šećera
  •  250 ml vode

Fil

  •  7 supenih kašika gustina
  •  2 supene kašike oštrog brašna
  •  10 supenih kašika šećera
  •  750 ml mleka
  •  2 paketića pepermint bombona
  •  250 g margarina

Čokoladna glazura

ČOKOLADA

Istorija čokolade

Danas se predpostavlja da su pre 2.600 godina Olmeci, najstariji civilizirani narod iz Meksika, umeli da spremaju čokoladnu smesu. Maje su u čast boga kakaa Ek Chuaha svake godine priređivali velika slavlja. Smatra se da su Asteci pili čokoladni napitak bez slasti.

Kristofor Kolumbo je doneo u Španiju seme kakaovca, ali se pokazalo, da niko nije zainteresovan za njega.

Kasnije su španski sveštenici  prvi u Evropi pravili tečnu čokoladu, kojoj su dodavali šećer i cimet.

Čokolada u čvrstom stanju je novijeg datuma. Holanđanin  Conrad J. van Houten  je 1828. godine koristio  hidrauličnu presu za mrvljenje zrna kakaovca, a  Englez Joseph Fry je 1847. godine napravio čokoladu od kakao praha, šećera i rastopljenog kakao maslaca. Švajcarac Daniel Peter je u sastav čokolade uključio i mleko i dobio je prvu mlečnu čokoladu 1875. godine.

Godine 1879. Švajcarac Rudolf Lindt proizveo je „chocolat fondant“, najpoznatiju čokoladu, koja se topila u ustima.

Nutritivna vrednost čokolade

Čokolada sadrži ugljikohidrate, masti, dijetalna vlakna, belančevine, fenolna jedinjenja, stearinsku kiselinu, kofein i dr.

Zavisno od sastava i vrste čokolada je pravi izvor pojedinih nutritivno vrednih jedinjenja kao što su: folna kiselina, beta karoten, lecitin i vitamini B1, B2, B5, B6, E i PP, zatim magnezijum, fosfor, gvožđe, cink, kalijum, kalcijum, natrijum.

Lekovitost čokolade

Čokolada sa velikim udelom kakao mase  podstiče stvaranje serotonina u organizmu, zbog čega je pravi stimulator dobrog raspoloženja.

Pozitivni efekti konzumiranja tamne čokolade ili kakao praha na organizam su:

  •  Smiruju
  •  Deluju antidepsivno
  •  Povećavaju proizvodnju dobrog holesterola (HDL)
  •  Štite krvne sudove i srce
  •  Doprinose zdravlju kardiovaskularnog sistema
  •  Štite organizam od slobodnih radikala – antioksidant

Čokoladu ne treba konzumirati pre spavanja, jer može dovesti do pojave nesanice.

Preteranim konzumiranjem čokolade  mogu se  izazvati negativni efekti – razdražljivost ili potištenost.

Share Button

Tiramisu recept

Poznata i širom sveta popularna italijanska poslastica – tiramisu. Bajnog je  izgleda i još čarobnijeg ukusa.Priprema

Tiramisu je desert od nežnih piškota, kafe i maskarpone sira nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Danas postoji više od 90 recepata za tiramisu. Mogu da se svrstaju u:

  • Klasične recepte (osnovne)
  • Recepte sa voćem
  • Zdrave recepte (bez jaja, s minimalnom količinom masnoće, itd.)
  • Recepte za tiramisu torte.

Veoma bitan sastojak svih recepata za tiramisu je sir maskarpone. Originalni italijanski maskarpone je veoma kvalitetan, ekstra masni, sveži krem sir proizveden od mleka krava, koje se hrane s posebnim travama i cvećem tako da sir dobija veoma lep, specifičan ukus.

Umutiti žumanca sa šećerom da masa postane kremasta. Mikserom umutiti sneg od belanaca, malo posoliti pa postepeno mešajući dodavati maskarpone sir,  pavlaku i umućena žumanca. Piškote umakati u skuvanu gorku kafu pa ih složiti u jedan red na dno posude u kojoj će se služiti tiramisu. Preko piškota naliti i rasporediti pola krema, poredati drugi red namočenih piškota, pa preliti sa preostalom polovinom krema. Površinu tiramisua posuti sa čokoladnim mrvicama ili s kakaom.

Tiramisu se servira dobro rashlađen iz frižidera.

Sastojci

  • 300 g piškota
  •  3 jajeta
  • 300 g  slatke pavlake sa 20% mlečne masti
  • 150 g maskarpone sira
  •  6 kašika šećera
  •  kafa
  • čokoladne mrvice ili kakao
  • so

Poreklo deserta tiramisu

Tiramisu je izuzetan desert poznat širom sveta.

Legenda kaže da je poreklom iz Italije.  Ipak postoji određena rasprava o poreklu tiramisu i mnogi skeptici veruju da su legende o ovom desertu preuveličavane godinama. Oni smatraju da tiramisu nije nastao u dalekoj prošlosti.

Prema jednoj legendi ovaj desert je u početku nastao  u Sieni, u severozapadnoj italijanskoj pokrajini Toskani. Povod za nastanak tiramisua je bila poseta Kosimo de’Medičia III, velikog sladokusca, u čiju čast je napravljen, a nazvan je „zuppa del duca“ . Posle je desert prenesen  u Firencu. Desert „zuppa del duca“ je  stigao do Trevisa, pa do Venecije.

U XIX veku, desert je postao popularan među engleskim intelektualcima i umetnicima. Nazvali su ga “Zuppa Inglese”.

Ova  verzija porekla tiramisua sve je manje validna, jer se za njegovu pripremu koriste proizvodi, koji nisu postojali u prošlosti iz legendi. Espresso, piškote,  maskarpone sir su proizvodi novijeg datuma. Stoga  je i tvrdnja, da je sam tiramisu nastao nedavno, možda, tačna. Prvi put se u pisanoj formi  tiramisu pominje 1981. godine u časopisu Vin Veneto.

Tiramisu, najpopularniji italijanski desert ostaje zagonetka do kraja, kada je njegovo poreklo u pitanju. Istoričari gastronomije i kulinarski stručnjaci ne mogu usaglasiti mišljenje o poreklu ove  svetski omiljene poslastice; jedni su ubeđeni  da je tiramisu prvi put napravljena Toskani, a drugi veruju da je njeno poreklo iz Veneta.

Share Button

Desert od bundeve

Priprema

Pomešati očišćenu i izrendanu bundevu, anis, šećer i vodu i staviti na ringlu da smesa  zakuva. Posle toga treba da se doda izrendani đumbir i da se kuva na niskoj temperaturi dok se smesa ne zgusne.

Posluživanje

Desert od bundeve servirati u staklenim zdelicama, najbolje onim za sladoled, ohladiti ga i ukrasiti sa šlagom.

Sastojci

  •  1 kg žute bundeve
  •  220 g šećera
  •  100 g šlaga u prahu
  •  100 ml mleka
  •  1 kavena kašika anis a
  •  1 kašika đumbira
  •  50 ml vode

Bundeva (Cucurbita pepo L)

Bundeva  pripada grupi značajnih poljoprivrednih sirovina širom sveta.  Za uzgoj joj  odgovaraju različiti agroklimatski uslovi.

U svetu postoji veliki broj varijeteta kao što su; tikvica za jelo, uljana tikva, krivošije, cukini, patison, ukrasne tikve, strejtnek, stočna tikva itd. Najrasprostranjenija vrsta ove biljke je (Cucurbita pepo L).

Bundeva ima široku primenu u ishrani ljudi i životinja. Stručnjaci je često nazivaju i balkanskom bananom, jer  imaju sličnosti u sastavu.

U ishrani se koriste: mesnati deo, seme  i lepi žuti cvetovi.

Nutritivna svojstva bundeve

U mesnatom delu bundeve visok je sadržaj i provitamina A, (β-karoten) zatim su prisutni vitamini grupe B (B1, B2, B3 i B6), vitamin C, niacin i folna kiselina. Od brojnih mineralnih sastojaka količinski su najzastupljeniji: kalijum, fosfor, kalcijum igvožde. Posebno su značajni oligo- i mikroelementi, pektini, celuloza i druga biljna vlakna.

Energetska vrednost bindeve je relativno niska:  100 g mesnatog dela ima samo oko 126 kJ (30 kal). Stoga je ona izuzetno pogodna u ishrani dijabetičara i osoba, koje žele da smanje svoju telesnu težinu.

Seme i ulje bundeve je prava riznica nutritivno vrednih sastojaka značajnih za pravilnu ishranu, ali i za održavanje dobrog zdravstvenog stanja organizma.

Seme sadrži značajne količine proteina, ugljikohidrata i fenolnih jedinjenja. Pravi je izvor Vitamina E (oko 900 mg α-tokoferol/kg ulje).

Farmakološka svojstva bundeve

Bundeva se ubraja i u lekovite biljke, jer zbog velikog broja nutritivno vrednih sastojaka (provitamin A, vitamin E, fenolna jedinjenja i dr) povoljno deluje na saniranje niza zdravstvenih poremećaja organizma.

Plod bundeve se preporučuje kod oboljenja:

  • reume
  • gihta
  • zapaljenja bubrega
  • zapaljenja bešike
  • gojaznosti
  • dijabetisa
  • želuca
  • tankog creva
  • krvavih proliva
  • psorijaze
  • nakupljanja tečnosti.

Seme bundeve je vrlo efikasno kod lečenja od:

  • dečijih glista
  • pantljičare
  • prostate.

Seme  bundeve mogu konzumiratii deca od dve-tri godine, trudnice, dojilje i starije osobe, pa i osobe, koje imaju obolelu jetru.

Naročito je korisno seme bundeve za starije muškarce, koji imaju adenom (povećanja) prostate. Redovnom upotrebom semena bundeve nestaju  neprijatni problemi adenoma prostate, ali se oni vraćaju kada se prestane sa konzimiranjem semena.

Hladno presovano ulje bundeve se koristi:

  • kod opekotina
  • za zarastanje rana
  • saniranja ispucane kože na rukama.
Share Button

Posna torta sa medom i orasima

Posna, ali raskošna torta s odličnom  kombinacijom meda i oraha.

Priprema

Umesiti testo od vode, meda, ulja, sode bikarbone i brašna. Preneti ga u odgovorajuću posudu za pečenje torte i peći na umerenoj temperaturi dok ne porumeni, izvadite iz rerne i ostaviti da se ohladi. Šećer ušpinovati sa šoljom vode tako da bude gust kao za slatko, dodati mlevene orahe, rum, kakao i malo soka od limuna, izmešati i skloniti sa ringle i ostaviti da se smesa ohladi. Ispečenu koru raseći na dve jednake polovine i premazati ih nadevom.

Šećer u prahu dugo mešati s rumom u porculanskoj posudi i tortu preliti šećernom glazurom. Ova posna torta se može seći na komade kada se glazura osuši.

Sastojci

  • 1 šolja meda
  • 1 kašičica sode bikarbone
  • brašno prema potrebi
  • 2 šolje šećera
  • 3 šolje oraha
  • 2 kašike ruma
  • 2 kašike kakao praha
  • 150 grama šećera u prahu
  • 1 šolja mlevenih oraha
  • sok od limuna
  • 1 šolja vode
  • 3 kašike ulja
Share Button

Posne bombice s lešnicima

Priprema 

Umešati samlevene orahe sa šećerom u prahu i rumom tako da se dobije ujednačena smesa. Od ove smese formirati  kuglice, preliti rastopljenim kakao-kremom i uvaljati ih u seckani lešnik. Kuglice složiti na tacnu za serviranje.

Sastojci

  • 300 g oraha
  • 200 g šećera u prahu
  • rum
  • 300 g kakao-krema
  • 100 g lešnika
Share Button
error: Content is protected !!