prilozi recepti Archives - Страница 9 од 12

Ruska salata recept

Ruska salata je dobro poznato predjelo, a može da se posluži i kao prilog i zaseban obrok. Verujem da ste svi bar jednom probali ovu osvežavajuću salatu, koja je nezaobilazna u danima praznika.

Priprema

Šunku ili šunkaricu iseći na sitnije komadiće.

Krompir oguliti i skuvati u slanoj vodi pa ga ohladiti i iseckati na kockice. Posebno skuvati šargarepu i jaja. Ohlađenu šargarepu iseckati na kockice, a jaja usitniti ručno. Kisele krastavce, također, iseckati na kockice. Grašak staviti na cediljku da se ocedi.

Grašak, krompir i šargarepa

U većoj zdeli pažljivo pomešati šunku, krompir, šargarepu, grašak, jaja i kisele krastavce pa dodati majonez i senf. Sve dobro još jednom promešati i staviti u frižider da se dobro ohladi.

Sastojci

400 g šunke ili šunkarice
500 g krompira
500 g šargarepe
6 jaja
400 g graška iz konzerve
300 g kiselih krastavaca
700 ml majoneza
2 kašičice senfa
so

Mladi kupus sa pečenim krmenadlama

Ovo je recept moje majke, koja ga je majstorski spremala. Mladi kupus spremljen na ovaj način rado jedu i oni, koji ga baš ne vole mnogo. Zaista je veoma ukusno jelo, koje se može ponuditi kao prilog pečenom mesu i kao glavno jelo.

Priprema

Na ulju propržiti luk pa mu dodati krupnije sećen kupus i so. Dinstati oko 10 minuta pa dodati na kockice iseckan krompir i paradajz, koji je prethodno oguljen, biber i na kraju vodu. Sve zajedno treba da kuva oko 20 minuta. Zatim dodati u malo vode umešano brašno i kuvati još oko 10 minuta.

Posluženje

Uz kuvani mladi kupus najbolje je poslužiti pečene krmenadle.

Sastojci

1 kg mladog kupusa
1 veća glavica crnog luka
2 krompira
2 paradajza
1 kašika brašna
biber
so
ulje

Pohovane tikvice sa đumbirom i kurkumom

Ovo je poseban recept za pohovane tikvice sa đumbirom i kurkumom. Đumbir im daje pikantnost, a kurkuma lepu zlatnu boju.

Priprema

Tikvice očistiti, oljuštiti i iseći na duguljaste kriške debljine 1 cm pa ih posoliti i i ostaviti oko 15 minuta da puste sok. Zatim ih valjati u brašno pomešano sa đumbirom pa u razmućena jaja, pa u prezle. Ovako pripremljene tikvice pržiti u tiganju na zagrejanom ulju kome je dodata kurkuma. Pohovane tikvice su gotove kad dobiju lepu zlatnu boju sa obe strane.

Pržene tikvice vaditi rešetkastom kašikom i staviti ih na papirnatu salvetu da se odstrani višak ulja.

Posluženje

Uz pohovane tikvice sa đumbirom i kurkumom poslužiti kiselu pavlaku, jogurt ili mladi sir.

Sastojci

800 g mladih tikvica
100 g brašna
100 g prezli
4 jaja
1 kašičica đumbira u prahu
2 kašičice kurkume u prahu
so
ulje

Spanać sa mlekom recept

Spanać je kod mnogih nepravedno zapostavljen u ishrani. Ovo je recept za spanać sa mlekom, koji se kao prilog može koristiti uz razna jela.
Priprema

Preporuka je da za ovaj recept koristite mlad spanać. Očistite spanać od peteljki i operite ga dobro u ledenoj vodi. Čist spanać potopite na nekoliko minuta u ključalu vodu, a onda ga procedite i rashladite ga hladnom vodom, da bi odmah mogli da ga seckate. Sitno ga iseckajte.
U tiganju rastopite maslac, a onda dodajte sitno seckani beli luk i brašno. Nakon par minuta sipajte pripremljeni spanać u tiganj. Potom uz mešanje treba postepeno dodavati mleko. Zatim dodati so i biber po želji. Nastavite sa mešanjem sve dok spanać ne omekša i bude u formi krema. U slučaju da ispadne previše gusto uvek možete dosuti malo mleka. Na kraju kad je spanać gotov, sačekajte nekoliko minuta da se prohladi i servirajte.

Posluženje

Ovako pripremljen spanać je odličan prilog raznim jelima. Izuzetno lepo ide uz pire krompir i jaje na oko.

Sastojci

1 kg mladog spanaća
3 dl mleka
50 g maslaca
2 kašike brašna
3 čena belog luka
biber
so

Spanać (Spinacia oleracea)

Smatra se da je spanać poreklom iz Persije. Uzgaja se od davnina. Spanać uspeva od ranog povrća pa do jeseni. Postoji više vrsta spanaća. Razlikuju se po obliku lista i veličini. Listovi spanaća su izrazito zelene boje, jer sadrže mnogo hlorofila. Spanać ima malu energetsku vrednost.

Vrednost spanaća je to što je bogat mineralnim materijama i vitaminima. Od minerala sadrži kalijum, kalcijum, magnezijum, natrijum, fosfor, sumpor, gvoždje. Sadrži i mikroelemente fluor, jod, kobalt, mangan, cink, bakar. Od vitamina sadrži vitamin C, A i gotovo sve vitamine B grupe, među kojima je i značajna folna kiselina.

Spanać jača organizam, setite se samo crtanog filma ”Mornar Popaj”. Ranije se smatralo da spanać popravlja krvnu sliku zbog sadržaja gvoždja, ali u novije vreme je utvrdjeno da folna kiselina igra važnu ulogu kod anemije. Ipak, spanać nije dobar za sve. Zbog višeg sadržaja oksalne kiseline, nije dobar za bubrežne bolesnike.

Važan savet je da spanać uvek pojedete sveže pripremljen, a ako nešto preostane, onda bacite. Ne ostavljajte u frižideru za sutra. Nitrati iz spanaća se stajanjem mogu pretvoriti u opasne nitrate, te može doći do trovanja.

Grašak sa pirinčem

Grašak s pirinčem je ukusan prilog s primamljivim mirisom mirođije.

Priprema

Na ulju uz dosipanje po malo vode izdinstati grašak. Kada grašak omekša, dodati biber i so.

Posebno skuvati pirinač u slanoj vodi i dodati ga pripremljenom grašku pa promešati. Na kraju grašak s pirinčem začiniti sitno iseckanim listićima mirođije.

Posluženje

Grašak s pirinčem je izvrstan prilog svinjskom kareu, ali i drugim vrstama pečenog mesa.

Sastojci

500 g graška
100 g pirinča
1 glavica crnog luka
½ veze sveže mirođije
biber
so
ulje

Grašak (Pisum sativum)

Grašak je poreklom s Orijenta. Najstarija nalazišta graška javljaju u neolitu. Grašak je pronađen u starogrčkim grobovima 6000 godina pre Hrista, a u južnoj Rusiji u 5000 godina starim arheološkim nalazištima. Početkom srednjeg veka grašak je prenet i u Evropu sa Istoka u vreme velikih seoba naroda.

Grašak se danas uzgaja u širom sveta, a najviše u Rusiji, Kini, Indiji i SAD.

Grašak je jednogodišnja kulturna biljka iz porodice mahunarki.

Komponente hemijskog sastava graška su: proteini, lipidi, ugljikohidrati, vitamini (C, A, B1 i B2, niacin).

Pirinač (Oryza sativa)

Pirinač je jednogodišnja biljka. Ujedno je i jedna od najstarijih uzgajanih biljki. Poreklom je iz tropskih i suptropskih krajeva Afrike i Azije, a danas se gaji i u Evropi i Americi.

Pirinač je glavna hrana azijskih naroda. Njena potrošnja raste i u drugim delovima sveta.

Ova namirnica ima veoma veliku prehrambenu vrednost zahvaljujući svom hemijskom sastavu. Pirinač sadrži: ugljikohidrate, proteine (bogate esencijalnim aminokiselinama), lipide, masne kiseline,vitamine (B1,B2, B6, E, PP), minerale (natijum, kaliju,, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, cink, selen i mangan i dr) i dr.

Preporučuje se naizmenično konzumirajte raznih vrsta pirinča (beli, crveni , braon) kako bi se iskoristili svi sastojci i kontrolisala ravnoteža vlakana.