DIJETALNA KUHINJA Archives - Страница 114 од 117

Integralna testenina sa prelivom od spanaća

Ovo je veoma ukusno dijetalno jelo. Zadovoljiće ukus i najvećih gurmana.

Priprema

Na maslinovom ulju propržiti raženo brašno, dodati pistaće, laneno seme i susam i dobro izmešati.

Posebno obariti pa ocediti spanać, sitno ga iseckati, propržiti. Zatim naliti mleko, mešati i kuvati preliv dok se ne zgusne. Na kraju preliv posoliti.

U posoljenoj vodi skuvati integralnu testeninu, ocediti je i sastaviti sa prelivom od spanaća.

Sastojci

100 g integralne testenine
1 kašičica maslinovog ulja
1 kašičica raženog brašna
150 g spanaća
1 kašičica lanenih semenki
1 kašičica susama
nekoliko nepečenih pistaća
150 ml mleka sa 1% m.m.
so

Posna ruska salata

Posna ruska salata s oslićem i raznovrsnim povrćem zadovoljiće kriterijume najstrožijih gastrokritičara. Veoma je ukusna i osvežavajuća. Priprema

Posna ruska salata je jedna od najpoznatijih svetskih salata. U većini domova se priprema za novogodišnje praznike. Omiljena je i dečici, ali i odraslima, jer je lepog izgleda i prvoklasnog ukusa.

Ova salata se jednostavno priprema. Skuvati ribu pa odvojiti meso od kostiju i izmrviti. Posebno obariti iseckanu šargarepu kao i krompir, celer, peršun i grašak. Potom usitnjenom osliću dodati obareno povrće i iseckane kisele krastavce pa sve pažljivo kašikom promešati.

Majonez se priprema tako što se u ključalu vodu dodaje brašno i prethodno napravljen pire od krompira pa se dobro izmeša uz polagano dodavanje ulja. Zatim se ovoj smesi dodaju i umešaju ostali navedeni sastojci: senf, sok od limuna, so i biber.

Majonezom preliti ribu s povrćem i dobro izmešati i posna ruska salata je spremna za posluženje. Prethodno se može lepo ohladiti u frižideru.

Posluženje

Ova se salata servira dobro ohlađena na tacni obloženoj listovima zelene salate. Može se ukrasiti i kriškama limuna.

Sastojci

1 kg oslića
3 šargarepe
1 šolja graška
1 manja glavica celera
1 koren peršuna
3 krompira
7 kiselih krastavaca

Za majonez

3 krompira
2 kašike brašna
200 ml ulja
1 kašičica senfa
1 limun
200 ml vode
biber
so

Posna čorba od brokolija i praziluka

Fina čorba u kombinaciji od brokolija i praziluka. Posna čorba od brokolija i praziluka se brzo priprema, ali i brzo nestaje iz tanjira. A0001062_ 4308

Izdinstati sitno iseckan praziluk, dodati iseckani brokoli i krompir pa opet prodinstati. Zatim dodati 200 ml vode i kratko prokuvati. Iz čorbe izvaditi nekoliko brokolija i ostaviti ih sa strane. Izmiksirati ručnim mikserom čorbu sa povrćem pa je ponovo staviti na ringlu. U čorbu dodati gustin razmućen u malo hladne vode, na isti način pripremljeno brašno s vodom, ostatak vode i prokuvati. Na kraju u čorbu vratiti prethodno izvađeni brokoli pa dodati biber, so i vlasac. Posna čorba od brokolija i praziluka spremna je za serviranje.

Sastojci

300 g brokolija
100 g praziluka
2 manja krompira
biber
vlasac
so
2 kašičice gustina
1/2 kašike brašna
3 kašike maslinovog ulja
600 ml vode

Ječmena kaša sa pečurkama

Priprema

Ječam dobro isprati na metalnoj cediljci pa ga sa cediljkom staviti na lonac s ključalom vodom, poklopiti i pariti 20-25 minuta. Potom ječam prebaciti u drugu posudu sa zakuhanom i posoljenom vodom i kuvati 20 -25 minuta pa procediti.

Posebno propržiti sitno iseckani luk. Očistiti i narezati pečurke, dodati kocku za supu, kim, biber, so i
vodu pa kuvati 7 minuta. Posle kuvanja pečurke ocediti i staviti u proprženi luk. Sve dobro promešati, dodati pripremljeni ječam i skloniti sa ringle pa preliti sa tečnošću od kuvanja pečurki, poklopiti i zapeći u rerni 1 sat na 130°C.

Posluživanje

Ječmenu kašu sa pečurkama polužiti kao glavno posno i dijetalno jelo.

Sastojci

2 šolje ječma
700 g pečurki
1 kocka za supu
2 glavice crnog luka
1 kašičica kima u zrnu
1 kašičica soli
1 kašičica bibera
2 kašike ulja

Ječam (Hordeum sativum L)

Ječam je žitarica poreklom iz Etiopije i jugoistočne Azije. Uzgajao se pre 10 000 godina. Korišten je za ishranu ljudi i životinja. Od davnina se upotrebljavao i za proizvodnju alkoholnih pića. Prvi recept za vino i pivo od ove žitarice potječe iz Babilona, 2800 godina pre Hrista. Kultiviran je u starom Egiptu i Mesopotamiji. Sumerani su koristili ječam kao meru i novac. U Vedskim tekstovima ječam i pirinač se nazivaju “dva besmrtna nebeska sina”.

U antičkj Grčkoj ječam je bio veoma cenjena namirnica. Bio je osnovni sastojak hleba. Posebno su ga cenili sportisti i gladijatori, jer im je davao veliku snagu.

U drevnoj Kini ječam je bio simbol muške zrelosti.

Pšenica je u srednjem veku bila vrlo skupa pa su Europljani koristili ječam i raž za pripremu hleba. Danas se smatra da je ječam jedna od najstarijih žitarica u Evropi.

Ječam su u Južnu Ameriku doneli Španci u XI veku, a Englezi su ga preneli u Severnu Ameriku.

Šnicle od soje u sosu od pečuraka

Priprema

Na ulju propržiti iseckani luk i pečurke iseckane na listiće. Dodati biber, đumbir, kurkumu i 50 ml vode. Smesu dinstati oko 10 minuta pa joj dodati pripremljene sojine šnicle, oljušteni i iseckani kikiriki i peršun i sojin sos. Sve ovo naliti sa preostalom vodom i kuhati još 3 minuta. Sojine šnicle u sosu ostavite poklopljene da odstoje još 10 minuta.

Posluživanje

Uz sojine odreske u sosu od pečuraka može da se posluži salata po želji.

Sastojci

100 g sojinih šnicli
120 g crnog luka
250 g pečurki
2 kašike listova peršuna
½ kašičice bibera
½ kašičice kurkume
½ kašičice đumbira u prahu
50 g kikirikija
3 kašike sojinog sosa
1 kašika gustina
4 kašike ulja
200 ml vode

Soja (Glycine max)

Soja je poreklom iz Azije, uzgaja se oko 5 000 godina u Kini, a u evropskim zemljama se pojavila tek1740. godine u Botanickoj bašti u Parizu. Pisani podaci o soji stari su preko 5 000 godina. Nazvana je anđeoskom hranom.

Nutritivna svojstva soje

Zrno soje sadrži proteine, ulje, ugljikohidrate, mineralne materije i znatan broj vitamina. Od vitamina, odličan je izvor tiamina, riboflavina i folne kiseline, vitamina B6, pantotenske kiseline i niacina. U manjim količinama sadrži i vitamine C, D, E i K. Izvor je omega-3 masnih kiselina i fitoestrogena.

Soja sadrži sve esencijalne aminokiseline i po tome je jedinstvena biljna namirnica. Ona sadrži više proteina od kravljeg mleka, ali bez zasićenih masnoća i holesterola.

U industriji i kulinarstvu koriste se njeni proizvodi kao: mleko, sir tofu, brašno, ulje, sos, briketi , šnicle i dr.

Farmakološka svojstva soje

Izoflavoni iz soje povoljno deluju na održavanje vitkog tela, značajno utiče na smanjenje povišenog pritiska i ukupnog holesterola, povećava nivo HDL-a (dobrog holesterola), snižava udeo triglicerida, eliminiše holesterol iz arterija i omogućava njegovo izlučivanje iz organizma.

Soja smanjuje agregaciju krvnih pločica, povoljno utiče na nivo šećera u krvi. Posebno je značajna u ishrani dijabetičara, jer je izvrstan izvor proteina i dijetetskih vlakana, koji nemaju negativan uticaj na njihov organizam kao životinjski proteini.

Soja pripada grupi alergenske hrane pa se ne sme konzumirati u svežem stanju, jer zbog prisustva oksalata, koji se mogu u krvi kristalizirati, može doći do sprečavanja apsorpcije kalcijuma.