Ukusan grčki proizvod, koji se često služi u restoranima, lako se da napraviti i kod kuće.
Priprema
Za pripremu Grčke salate potrebno vam je sveže povrće i to: paradajz, krastavac i crveni luk.
Isecite paradajz i krastavac na krupnije komade, a luk na sitnije. Sve to pomešajte u jednoj posudi i dodajte crne masline, očišćene od koštice. Zatim iseckajte feta sir na kockice i dodajte u posudu. Na kraju prelijte salatu sa hladno cedjenim maslinovim uljem i izmešajte . Prekrijte posudu providnom folijom i ostavite salatu u frižider da se ohladi.
Sastojci
100 g Grčke fete
2 paradajza
2 krastavca
1 crveni luk ili 2 mlada luka
100 grama crnih maslina
3 kašike maslinovog ulja
Grčka feta
Feta se pravi od ovčijeg ili kozijeg mleka. To je punomasni, beli sir i tradicionalni grčki proizvod. Grčka je tek 2005. godine zaštitila fetu kao sopstveni brend. Imali su dosta problema, jer je postojala i Danska feta. Danas je zaštićeno ime i tehnologija pravljenja ovog sira. Grčka feta je omiljena i izvozi se širom sveta.
Prava Grčka feta nije toliko slana i gotovo je bez rupica. Uglavnom se prodaju komadi četvrtastog oblika u limenkama i kantama.
Salata od paradajza i mocarele – salata caprese se brzo i lako pravi, a može bili ukusan obrok za one koji znaju da uživaju u hrani.Priprema
Da bi salata od paradajza i mocarele – salata caprese dobila karaktesristican izgled, isecite paradajz i mocarelu na kolutove. Ako je potrebno, prethodno ocedite mocarelu da ne bude vlažna. Poredjajte naizmenicno kolutove paradajza i mocarele po tanjiru, a preko njih pospite seckane masline i mladi luk.
U tiganju zagrejte maslinovo ulje, dodajte seckani beli luk. Propržite ga 2 minuta da omekša. Sklonite tiganj sa vatre, te dodajte balzamiko sirće i bosiljak. Promešajte da se sve sjedini. Zatim sadržaj iz tiganja prelijte preko salate i salata od paradajza i mocarele – salata caprese je gotova.
Ova egzotična salata je nesvakidašnjeg sastava, ali savršenog ukusa. Probajte nešto novo!
Priprema
U zdeli za salatu pomešati mango iseckan na kockice, banane iseckane na kolutove i iseckan, obaren kelj. Na salatu odozgo staviti iseckan kokos i sok od limete.
Salata sa narandžom i moračem je dobra kombinacija za kasnu zimu i rano proleće, jer je bogata vitaminima i mineralima. Nesvakidašnja kombinacija, ali osvežavajuća i veoma ukusna.
Priprema
Oprati i tanko narezati morač i staviti u zdelu za salatu. Dodati mu na komadiće iseckane kriške narandže i na tanke listiće izrezan crveni luk. Ovu originalnu salatu preliti sa mešavinom soka od narandže, ekstra devičanskog ulja i balzamiko sirćeta.
Jednostavan recept za zdravu i ukusnu salatu, koja obiluje vitaminima i mineralima.Priprema
Očišćen i oprani mladi spanać, odstranjenih peteljki iscepkati na sitnije deliće. Kukuruz šećerac kratko obariti, a šargarepu iseckati u tanke i kratke trakice. U zdeli za salatu ove sastojke pomešati, začiniti sa usitnjenim selenom i preliti s mešavinom soka od limuna, maslinovog ulja i soli.
Sastojci
300 g spanaća
200 g kukuruza šećerca
2 šargarepe
2 limuna
½ kašike selena
so
1,5 kašika maslinovog ulja
Spanać (Spinacea oleracea L)
Spanać je lako probavljiva namirnica, sa velikom količinom lako probavljivih proteina, male energetske vrednosti.
Ovo povrće je bogato vitaminima (folna kiselina i ostali vitami B grupe, C, provitamin A, K, E), sadži minerale (kalijum, magnezijum, kalcijum, fosfor, mangan, bakar, cink i jod), dijetalna vlakna, antioksidante (lutein i zeaksantin – karotenoidi, flavonoidi), oksalate, nitrate, fitate, purin i dr.
Spanać u većim količinama nije preporučljiv osobama koje boluju od poremećaja štitne žlezde, gihta, reume i artritisa i koje imaju sklonost stvaranja kamena u bubrezima i žiči.
Preporučuje se da deca umereno konzumaciju spanać, jer veće količine oksalne kiseline mogu da izazovu nedostatak kalcijuma u organizmu.
Dugo se verovalo da je spanać najbolji izvor gvožđa, ali je tek 1973. godine otkriveno da je stvarna količina gvožđa u spanaću tek desetina od onog što se ranije tvrdilo.
Gvožđe se u spanaću nalazi u obliku, koji se slabije apsorbuje u organizmu od oblika gvožđa, koji se nalazi u namirnicama životinjskog porekla.
Šargarepa (Daucus carota L)
Smatra se da je šargarepa poreklom iz Avganistana. U Starom veku šargarepu su koristili kao lekovitu biljku.
Rod šargarepe obuhvaaa preko 60 vrsta. Napoznatija je narančasta ili žuta šargarepa, koja imaviše podvrsta i varijeteta. Postoje šargarepe raznih boja: bele, žute, crvene, ljubičaste…
Šargarepa je jedna od najzdravijih namirnica, jer sadrži korisne i lekovite sastojaka. U ishrani se koristi širom sveta.
Šargarepa sadrži znatne količine vitamina (A, B, i C, PP, H), minerale (gvožđe, kalijum, kalcijum,fosfor, cink), alkaloide, eterična ulja, masna ulja, organske kiseline, likopen, dijetalna vlakna i dr.
Istraživanja su pokazala da je šargarepa prirodni čistač organizma od štetnih materija. U Norveškoj se preporučuje deci u vidu „Oslo doručka“, jer se smatra da pomaže u otklanjanju umora, poboljšanju koncentracije, za bolje učenje i bolji uspeh u školi.
Šargarepa je korisna i pristupačna pa je treba što češće, skoro svakodnevno, koristiti u ishrani.
Priprema
Priprema