Tiramisu recept

Poznata i širom sveta popularna italijanska poslastica – tiramisu. Bajnog izgleda i još čarobnijeg ukusa ovaj desert od nežnih piškota, kafe i maskarpone sira nikoga ne ostavlja ravnodušnim.Priprema
Umutiti žumanca sa šećerom da masa postane kremasta. Mikserom umutiti sneg od belanaca, malo posoliti pa postepeno mešajući dodavati maskarpone sir,  pavlaku i umućena žumanca. Piškote umakati u skuvanu gorku kafu pa ih složiti u jedan red na dno posude u kojoj će se služiti tiramisu. Preko piškota naliti i rasporediti pola krema, poredati drugi red namočenih piškota, pa preliti sa preostalom polovinom krema. Površinu tiramisua posuti sa čokoladnim mrvicama ili s kakaom.Posluženje

Tiramisu se servira dobro rashlađen iz frižidera.

Sastojci

  • 300 g piškota
  •  3 jajeta
  • 300 g  slatke pavlake sa 20% mlečne masti
  • 150 g maskarpone sira
  •  6 kašika šećera
  •  kafa
  • čokoladne mrvice ili kakao
  • so

Poreklo deserta tiramisu

Tiramisu je izuzetan desert poznat širom sveta.

Legenda kaže da je poreklom iz Italije.  Ipak postoji određena rasprava o poreklu tiramisu i mnogi skeptici veruju da su legende o ovom desertu preuveličavane godinama. Oni smatraju da tiramisu nije nastao u dalekoj prošlosti.

Prema jednoj legendi ovaj desert je u početku nastao  u Sieni, u severozapadnoj italijanskoj pokrajini Toskani. Povod za nastanak tiramisua je bila poseta Kosimo de’Medičia III, velikog sladokusca, u čiju čast je napravljen, a nazvan je „zuppa del duca“ . Posle je desert prenesen  u Firencu. Desert „zuppa del duca“ je  stigao do Trevisa, pa do Venecije.

U XIX veku, desert je postao popularan među engleskim intelektualcima i umetnicima. Nazvali su ga “Zuppa Inglese”.

Ova  verzija porekla tiramisua sve je manje validna, jer se za njegovu pripremu koriste proizvodi, koji nisu postojali u prošlosti iz legendi. Espresso, piškote,  maskarpone sir su proizvodi novijeg datuma. Stoga  je i tvrdnja, da je sam tiramisu nastao nedavno, možda, tačna. Prvi put se u pisanoj formi  tiramisu pominje 1981. godine u časopisu Vin Veneto.

Tiramisu, najpopularniji italijanski desert ostaje zagonetka do kraja, kada je njegovo poreklo u pitanju. Istoričari gastronomije i kulinarski stručnjaci ne mogu usaglasiti mišljenje o poreklu ove  svetski omiljene poslastice; jedni su ubeđeni  da je tiramisu prvi put napravljena Toskani, a drugi veruju da je njeno poreklo iz Veneta.

Danas postoji više od 90 recepata za tiramisu. Mogu da se svrstaju u:

  • Klasične recepte (osnovne)
  • Recepte sa voćem
  • Zdrave recepte (bez jaja, s minimalnom količinom masnoće, itd.)
  • Recepte za tiramisu torte.

Veoma bitan sastojak svih recepata za tiramisu je sir maskarpone. Originalni italijanski maskarpone je veoma kvalitetan, ekstra masni, sveži krem sir proizveden od mleka krava, koje se hrane s posebnim travama i cvećem tako da sir dobija veoma lep, specifičan ukus.

Share Button

Desert od bundeve

Priprema

Pomešati očišćenu i izrendanu bundevu, anis, šećer i vodu i staviti na ringlu da smesa  zakuva. Posle toga treba da se doda izrendani đumbir i da se kuva na niskoj temperaturi dok se smesa ne zgusne.

Posluživanje

Desert od bundeve servirati u staklenim zdelicama, najbolje onim za sladoled, ohladiti ga i ukrasiti sa šlagom.

Sastojci

  •  1 kg žute bundeve
  •  220 g šećera
  •  100 g šlaga u prahu
  •  100 ml mleka
  •  1 kavena kašika anis a
  •  1 kašika đumbira
  •  50 ml vode

Bundeva (Cucurbita pepo L)

Bundeva  pripada grupi značajnih poljoprivrednih sirovina širom sveta.  Za uzgoj joj  odgovaraju različiti agroklimatski uslovi.

U svetu postoji veliki broj varijeteta kao što su; tikvica za jelo, uljana tikva, krivošije, cukini, patison, ukrasne tikve, strejtnek, stočna tikva itd. Najrasprostranjenija vrsta ove biljke je (Cucurbita pepo L).

Bundeva ima široku primenu u ishrani ljudi i životinja. Stručnjaci je često nazivaju i balkanskom bananom, jer  imaju sličnosti u sastavu.

U ishrani se koriste: mesnati deo, seme  i lepi žuti cvetovi.

Nutritivna svojstva bundeve

U mesnatom delu bundeve visok je sadržaj i provitamina A, (β-karoten) zatim su prisutni vitamini grupe B (B1, B2, B3 i B6), vitamin C, niacin i folna kiselina. Od brojnih mineralnih sastojaka količinski su najzastupljeniji: kalijum, fosfor, kalcijum igvožde. Posebno su značajni oligo- i mikroelementi, pektini, celuloza i druga biljna vlakna.

Energetska vrednost bindeve je relativno niska:  100 g mesnatog dela ima samo oko 126 kJ (30 kal). Stoga je ona izuzetno pogodna u ishrani dijabetičara i osoba, koje žele da smanje svoju telesnu težinu.

Seme i ulje bundeve je prava riznica nutritivno vrednih sastojaka značajnih za pravilnu ishranu, ali i za održavanje dobrog zdravstvenog stanja organizma.

Seme sadrži značajne količine proteina, ugljikohidrata i fenolnih jedinjenja. Pravi je izvor Vitamina E (oko 900 mg α-tokoferol/kg ulje).

Farmakološka svojstva bundeve

Bundeva se ubraja i u lekovite biljke, jer zbog velikog broja nutritivno vrednih sastojaka (provitamin A, vitamin E, fenolna jedinjenja i dr) povoljno deluje na saniranje niza zdravstvenih poremećaja organizma.

Plod bundeve se preporučuje kod oboljenja:

  • reume
  • gihta
  • zapaljenja bubrega
  • zapaljenja bešike
  • gojaznosti
  • dijabetisa
  • želuca
  • tankog creva
  • krvavih proliva
  • psorijaze
  • nakupljanja tečnosti.

Seme bundeve je vrlo efikasno kod lečenja od:

  • dečijih glista
  • pantljičare
  • prostate.

Seme  bundeve mogu konzumiratii deca od dve-tri godine, trudnice, dojilje i starije osobe, pa i osobe, koje imaju obolelu jetru.

Naročito je korisno seme bundeve za starije muškarce, koji imaju adenom (povećanja) prostate. Redovnom upotrebom semena bundeve nestaju  neprijatni problemi adenoma prostate, ali se oni vraćaju kada se prestane sa konzimiranjem semena.

Hladno presovano ulje bundeve se koristi:

  • kod opekotina
  • za zarastanje rana
  • saniranja ispucane kože na rukama.
Share Button

Posna torta sa medom i orasima

Posna, ali raskošna torta s odličnom  kombinacijom meda i oraha.

Priprema

Umesiti testo od vode, meda, ulja, sode bikarbone i brašna. Preneti ga u odgovorajuću posudu za pečenje torte i peći na umerenoj temperaturi dok ne porumeni, izvadite iz rerne i ostaviti da se ohladi. Šećer ušpinovati sa šoljom vode tako da bude gust kao za slatko, dodati mlevene orahe, rum, kakao i malo soka od limuna, izmešati i skloniti sa ringle i ostaviti da se smesa ohladi. Ispečenu koru raseći na dve jednake polovine i premazati ih nadevom.

Šećer u prahu dugo mešati s rumom u porculanskoj posudi i tortu preliti šećernom glazurom. Ova posna torta se može seći na komade kada se glazura osuši.

Sastojci

  • 1 šolja meda
  • 1 kašičica sode bikarbone
  • brašno prema potrebi
  • 2 šolje šećera
  • 3 šolje oraha
  • 2 kašike ruma
  • 2 kašike kakao praha
  • 150 grama šećera u prahu
  • 1 šolja mlevenih oraha
  • sok od limuna
  • 1 šolja vode
  • 3 kašike ulja
Share Button

Posne bombice s lešnicima

Priprema 

Umešati samlevene orahe sa šećerom u prahu i rumom tako da se dobije ujednačena smesa. Od ove smese formirati  kuglice, preliti rastopljenim kakao-kremom i uvaljati ih u seckani lešnik. Kuglice složiti na tacnu za serviranje.

Sastojci

  • 300 g oraha
  • 200 g šećera u prahu
  • rum
  • 300 g kakao-krema
  • 100 g lešnika
Share Button

Posne bundevice

bundeva

Bundevu iseći na 7 komada i peći u rerni 1 sat na 170-180 stepeni. Omekšale komade bundeve ispasirati, dodati šećer i margarin i dobro izmešati pa dodati mleveni korn fleks i mleveni keks. Smesu mešati dok se ne dobije tako kompaktna masa od koje se mogu formirati  kuglice. Zavisno od vlažnosti bundeve može se upotrebiti manje ili više mlevenog keksa.

Jedan manji deo ove smese  odvojiti i umešati nekoliko kapi prehrambene zelene boje za peteljke. Ostatak smese staviti u frižider da se ohladi. Zatim oblikovati kuglice veličine oraha i stavljati ih u papirne korpice. U kuglicu utisnuti malu rupicu u koju od zelene mase stav napravljene  male niti. Tako ovaj desert  podseća na bundeve sa vrežom. Bundevice treba držati do serviranja u frižideru.

Sastojci

  • 1 kg očišćene bundeve
  • oko 600 g mlevenog posnog keksa
  • 200 grama  šećera u prahu
  • 100 grama margarina
  • 50 grama mlevenog korn fleksa

Bundeva (Cucurbita pepo L)

Bundeva pripada grupi značajnih poljoprivrednih sirovina širom sveta.  Za uzgoj joj  odgovaraju različiti agroklimatski uslovi.

U svetu postoji veliki broj varijeteta kao što su; tikvica za jelo, uljana tikva, krivošije, cukini, patison, ukrasne tikve, strejtnek, stočna tikva itd. Najrasprostranjenija vrsta ove biljke je (Cucurbita pepo L).

Bundeva ima široku primenu u ishrani ljudi i životinja. Stručnjaci je često nazivaju i balkanskom bananom, jer  imaju sličnosti u sastavu.

U ishrani se koriste: mesnati deo, seme  i lepi žuti cvetovi.

Nutritivna svojstva bundeve

U mesnatom delu bundeve visok je sadržaj i provitamina A, (β-karoten) zatim su prisutni vitamini grupe B (B1, B2, B3 i B6), vitamin C, niacin i folna kiselina. Od brojnih mineralnih sastojaka količinski su najzastupljeniji: kalijum, fosfor, kalcijum igvožde. Posebno su značajni oligo- i mikroelementi, pektini, celuloza i druga biljna vlakna.

Energetska vrednost bindeve je relativno niska:  100 g mesnatog dela ima samo oko 126 kJ (30 kal). Stoga je ona izuzetno pogodna u ishrani dijabetičara i osoba, koje žele da smanje svoju telesnu težinu.

Seme i ulje bundeve je prava riznica nutritivno vrednih sastojaka značajnih za pravilnu ishranu, ali i za održavanje dobrog zdravstvenog stanja organizma.

Seme sadrži značajne količine proteina, ugljikohidrata i fenolnih jedinjenja. Pravi je izvor Vitamina E (oko 900 mg α-tokoferol/kg ulje).

Share Button