Pečena jagnjetina sa sarmom u zelju

Ovo gotovo jelo je bogato upravo zbog toga, što je kombinovano sa pečenom jagnjetinom i sarmom u zelju. To je pravi obrok za prave gurmane.

Priprema

Jagnjetinu posoliti i pobiberiti pa staviti u dobro pouljen manji pleh, dodati lovorov list i malo tople vode pa prekriti sa alu folijom, kojoj je na nekoliko mesta  probijena viljuškom. Meso peći u rerni na 220°C oko 50 minuta.

Za sarmu u zelju samleti jagnjetinu i junetinu i dobro promešati. Smesu mesa sa pirinčom treba dobro izmešati i dodati malo vode da je pirinač upije. Zatim se dodaju mlevena slatka crvena paprika, so i biber. Posebno propržiti sitno iseckani crni i beli luk na  malo ulja i nakon prženja dodali smesi.  Sa ovom smesom puniti listove zelja ili vinove loze i saviti sarmu.

Posluženje

Uz pečenu jagnjetinu sa sarmom u zelju može se servirati i kuvani brokoli i krompir.

 Sastojci

  • 1 kg jagnjetine sa kosti
  • 250 g jagnjetine od buta
  • 250 g junetine od buta
  • 100 g integralnog pirinča
  • 20 listova zelja ili vinove loze
  • 1 glavica crnog luka
  • 5 česana belog luka
  • 3 lovorova lista
  • 1 kašika mlevena slatka crvena paprika
  • biber
  • so
  • ulje
Share Button

Salata od celera, jabuka i tunjevine

Ova salata je prava bomba vitamina i hranljivih sastojaka. Odlična je i kao predjelo.Priprema

Celer oguliti i iseći na tanje rezance pa ih osoliti i ostaviti  da bi  omekšaju.
Očišćene jabuke iseckati na kockice ne guleći pokožicu i  poprskati limunovim sokom, kako zbog ukusa, tako i zbog zadržavanje svetle boje. Tunjevinu izdrobiti viljuškom na komadiće.U prikladnoj zdeli za salatu pomešati celer, jabuke, tunjevinu, iseckane orahe, ulje i so.

Sastojci

  • 1 veća glavica celera
  • 2 kisele zelene jabuke
  • 1 konzerva tunjevine
  • 1 limun
  • 30 g  oraha
  • ulje
  • so
Share Button

Tunjevina sa heljdom dijetalno

Ako želite da pripremite pravi specijalitet za svoje goste, koji preferiraju hrono i dijetalnu ishranu, napravite im ovo ukusno jelo – tunjevina sa heljdom. Biće oduševljeni.Tunjevina sa heljdom dijetalnoPriprema

U slanoj vodi skuvati heljdu pa skloniti sa ringle i ostaviti poklopljenu dok ne upije svu vodu. Iseckati papričicu i luk, krupnije iseći paradajz, dodati tunjevinu i dobro izmešati. Zatim se dodaju  pripremljena heljda, so i kim. Sve se dobro izmeša.

Posluženje

Tunjevina sa heljdom  može se servirati topla, ali i ohlađena.

Sastojci

  • 1 šoljica heljde u zrnu
  • 1,5 šoljica vode
  • 1 konzerva nemasne tunjevine
  • 2 paradajza
  • 1 veći mladi crni luk
  • 1 ljuta zelena papričica
  • ½ kašičice kima

Tunjevina

Za upotrebu tunjevine u ishrani zna se od kada postoje ljudi.

Tunjevina je izuzetno popularna u priobalnim područjima u svetu. Tuna se nalazi u toplim vodama Pacifika, Atlantika i Sredozemnog mora. Nazivaju je i “Ružom mora“ zbog jedinstvene boje mesa, koja varira od ružičaste do intenzivno crvene, za razliku od uobičajene bele boje mesa drugih ribljih vrsta. Crvena obojenost potiče od mioglobina. Postoji preko 50 različitih vrsta ove ribe u različitim delovima sveta.

Tunjevina je malo zapostavljena u našoj ishrani, ali sportisti širom sveta oduševljeni su ovom izvrsnom, nemasnom ribom, koja je postala deo njihove redovne ishrane. Razlog je u kvalitetu tunjevine, jer sadrži 30 % proteina, najviše 1% ugljikohidrata i 1-5 % masti. Konzervirana tunjevina je dobar izvor omega-3 masnih kiselina. Ponekad sadrži preko 300 miligrama omega-3 masnih kiselina po obroku.

Dokazano je da su osobe, koje su redovno konzumirale tunjevinu, u mnogo manjem procentu obolevale od srčanog udara, aritmija, povišenog krvnog pritiska i dr. od osoba,  koje na svom jelovniku nisu imali tunjevinu.

Share Button

Heljda i brokoli sa pečurkama

Ovo je sjajno jelo za gurmane, ali i za ljubitelje vegeterijanske i hrono kuhinje. Probajte, heljda i brokoli sa pečurkama su divno jelo!

Priprema

Heljdu oprati i ocediti pa ostaviti da se osuši. Na maslinovom ulju propržiti heljdu, dodati vodu (2:1) i poklopljeno kuvati na blagoj temperaturi 20 minuta.

Na malo ulja u drugoj posudi propržiti oko 10 minuta iseckani beli luk, na kocke izrezanu papriku i krompir i na režnjeve iseckane pečurke. Potom dodati očišćene brokoli i sve dinstati  na umerenoj temperaturi sve dok brokoli i pečurke ne omekšaju. Prodinstanoj smesi na kraju dodati heljdu i ostavite još nekoliko minuta na ringli.

Posluženje

Heljdu sa brokulom i pečurkama servirati toplu.

Sastojci

  • 200 g heljde u zrnu
  • 300 g brokoli
  • 150 g pečurki
  • 1 zelena paprika
  • 1 krompir
  • 1 česno belog luka
  • maslinovo ulje
  • so

Heljda (Fagopyrum esculentum)

Heljda je poreklom  iz Centralne Azije.

Nutritivna svojstva heljde

Naučnim istraživanjima je dokazano da  je heljda prehrambena i lekovita biljka. Mada nije žitarica,  svrstavaju je u tu grupu zbog sličng hemijskog sastava i načina kulinarske pripreme. Mnogi je nazivaju crnim žitom.

Heljda je bogata je ugljikohidratima, belančevinama, esencijalnom aminokiselinom (lizinom), mineralnim materijama (kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, gvožđe, natrijum, selen i dr)  i vitaminima (vitamini B kompleksa, E, P). Nutritivno značajan sastojak  heljde je i agrimin. Nutricionisti tvrde da su belančevine heljde  kvalitetnije od belančevina drugih žitarica.

U ishrani se koriste oljušteno zrno i brašno. Koristi se kao kaša, kao dodatak jelima uz povrće i meso, od nje se prave mnoga druga dinstana jela, pite i dr.

Farmakološka svojstva heljde

Konzumiranjem heljde smanjuje se rizik od sterilnosti, jača organizam, podmlađuju se krvni sudovi, povećava se cirkulacija u rukama i nogama, otklanja se umor, zagreva se organizam, izgrađuje se krv, povećava se izlučivanje urina. Heljda pozitivno utiče na  pamćenje i koncentraciju, snižava pritisak, potpomaže lečenje bolesti pluća i bubrega.

Iako je bogata ugljenim hidratima, lako je svarljiva. Ne podiže nivo glukoze u krvi. Pogodna je, kako za lica s poremećenom probavom, tako i za dijabetičare. Preporučuje se osobama, koje primenjuju isključivo vegetarijansku ishranu, zbog bogatstva u belančevinama.

Share Button

Brzi rolat sa povrćem

Brzi rolat sa povrćem se može servirati kao doručak ili večera, ali i kao ukusno predjelo. Priprema

Povrće u ishrani ljudi predstavlja nezaobilaznu komponentu dnevnih obroka. Ono sadrži brojne hranljive i nutritivno vredne sastojke kao što su: mineralne materije (gvožđe, bakar, kalcijum, kalijum, selen, mangan i dr), vitamine (vitamin C, vitamine B kompleksa, A , E i dr), proste i složene ugljikohidrate, organske kiseline (jabučna, limunska i vinska), biljna vlakna, antioksidante i mnoge  fitohemikalije. Posebna nutritivna vrednost svežeg povrća je prisutnost različitih fermenata, koji su neophodni za pravilan metabolizam organizma. Prisutnost šećera i organskih kiselina, kao i njihov odnos, predstavljaju osnovu ukusa povrća.

U ključalu vodu staviti zamrznuto povrće i kuvati 15 minuta. Skuvanom i oceđenom povrću dodati so, razmućeno jaje, parmezan, pavlaku, iseckan svež kapar, prezle i lagano promešati.

Polovinu tanko razvaljanog lisnatog testa premazati s polovinom pripremljene smese povrća. Isti postupak ponoviti s drugim delom razvaljanog lisnatog testa. Urolati oba nafilovana komada testa, premazati ih s razmućenim jajetom, posuti  sa susamom. Rolat s povrćem peći u zagrejanoj rerni na 200°C oko 20 minuta.

Brzi rolat s povrćem se servira ohlađen i isečen s kiselim mlekom ili pavlakom.


Sastojci

  • 500 g zamrznutog lisnatog testa
  • 450 g zamrznutog povrća
  • 3 kašike prezli
  • 1 jaje
  • 3 kašike parmezana
  • 2 kašike kisele pavlake
  • 3 kašika susama
  • 2 kašika kapra
  • so

Povrće u ishrani

Povrće se odlikuje visokim stepenom svarljivosti. Na dužinu varenja povrća imaju uticaj: sirova vlakna u njemu i način pripreme. Poznato je da se sveže povrće mora duže variti od termički tretiranog. Zbog obilja visoko vrednih sastojaka povrća preporučuje se da se konzumira u svežem stanju. Ako je neophodna termička obrada, treba da bude vremenski što kraća.

Dve osnovne grupe povrća su:

  1. Kultivirano
  2. Samoniklo

U kultivirano povrće ubrajaju se sledeće grupe:

  • Lisnato i cvetno (kupus, kelj, spanać, blitva, karfiol, brokoli, artičoke,..)
  • Plodovito (paprika, bundeva, čajota, dinja,  lubenica, paradajz, patlidžan…)
  • Korenasto povrće (celer, cvekla, keleraba,  paštrnjak, peršun, rotkvica, šargarepa, špargla…)
  • Mahunasto povrće (pasulj, boranija, grašak, bob…)
  • Gomoljasto povrće (krompir, batat i čičoka)
  • Lukovičasto povrće (beli luk, crni luk, crveni luk i luk srebrnjak)
  • Začinsko bilje (peršun, celer, bosiljak, ren, selen…)

U samoniklo (divlje) povrće ubrajaju se:

  • Jestivo divlje bilje
  • Začinsko divlje bilje

Povrće ima malu energetsku vrednost, izuzev gomoljastog, pa je preporučljivo da se koristi u ishrani dijabetičara i osoba, koje treba da smanje svoju telesnu težinu.

Share Button