Glavna jela vegeterijanska Archives - Страница 5 од 7

Rolnice od kupusa sa leblebijama

Rolnice od kupusa sa leblebijama su vrlo cenjeno makrobiotičko jelo, ali je omiljeno i u vegeterijanskoj kuhinji.

Priprema

Leblebije skuvati pa izgnječiti u pire, pomešati s miso pastom i iseckanom mirođijom. Na maslinovom ulju propržiti sitno iseckani beli luk i praziluk pa im dodati i pripremljen pire od leblebija.

Obariti listove kupusa. Na sredinu svakog lista kupusa staviti nekoliko kašika pirea od leblebija sa začinima. Presavijte list oko punjenja i pričvrstiti čačkalicom pa pržiti na maslinovom ulju. Kad jedna strana postane blago požuti, okrenuti i pržiti drugu stranu rolnice.

U međuvremenu pripremiti marinadu; pomešati usitnjenu majčinu dušicu, soja sos, vodu i kolutiće limuna. Marinadu dodati pripremljenim rolnicama i sve krčkati na niskoj temperaturi oko 10 minuta. Kad su gotove, izvaditi čačkalice i servirati rolnice na pladanj.

Sastojci

10 listova zelenog kupusa
400 g leblebija
bela miso pasta
3 struka praziluka
3 supene kašike soja sosa
4 česna belog luka
1/2 kašike mirođije
1/2 kašike majčine dušice
1 limun
100 ml vode
maslinovo ulje

Leblebije (Cicer arietinum L)

Leblebije sudrevna kultura, koja se uzgajala u Indiji, Bliskom Istoku i delovima Afrike od davnina.Smatra se da je poreklom iz Turske gde su leblebije poznavali pre oko 7.400 godina.

Leblebije pripadaju porodici mahunarki. Visokovrijedna je namirnica. Leblebije imaju veliku nutritivnu i energetsku vrednost. Ova mahiunarka sadži veliku količinu ugljenih hidrata (60%), zatim proteine (20%), masti (5%), biljna vlakna.

Masti čine polinezasićene i mononezasićene masne kiseline, koje povoljno utiču na zdravlje krvnih sudova i srca. Leblebije se preporučuju kod sniženja negativnog holesterola u krvi.

U azijskim zemljama je vrlo čest sastojak mnogih jela, a kod nas se još uvek najčešće koristi kao grickalica. Koriste se za pripremu pirea, namaza, variva, kao dodatak salatama i čorbama.

Kelj recept

Kelj skuvan po ovom receptu je tradicionalno jelo, pikantnog ukusa. Omiljeno je u ishrani vegeterijanaca i dijetalaca.

Priprema

Kelj iseckati pa ga kratko obariti pa ga ocediti.
U dubljoj posudi na ulju kratko popržiti iseckani crveni luk, šargarepu iseckanu na kolutiće i papriku izrezanu na tanke rezance. Uliti vodu, a zatim kelj, krompire iseckane na kockice, iseckan beli luk, so i biber. Po potrebi dodati još vode da svi sastojci budu prekriveni. Na kraju kelju dodati koncentrat paradajza. Kuvati na niskoj temperaturi napola poklopljeno oko 20 minuta pa dodati pripremljenu blagu zapršku, promešati i još malo kuvati.

Sastojci

1/2 glavice kelja
1 glavica crvenog luka
2 šargarepe
1 zelena paprika
2 česna belog luka
2 krompira
1 kašika koncentrata paradajza
½ kašike brašna
ulje

Pasulj prebranac recept

Pasulj prebranac je omiljeno i nezaobilazno jelo u Srbiji prilikom raznih slavlja.

Priprema

U dublju posudu staviti pasulj u hladnu vodu i kuvati do ključanja. Čim proključa, ocediti pasulj i naliti ga vrelom vodom i kuvati da omekša, ali ne i da se prekuva, pa ga ocediti.

U međuvremenu očistiti crveni luk i iseckati ga na tanke kolutove. Na ulju ispržiti crni luk pa dodati biber, mlevenu papriku i so.

Na dno podmazane tepsije staviti red pasulja pa red isprženog luka i zaliti sa uljem. Ovo se ponavlja do utroška pasulja i luka s tim da je poslednji red pasulj. Na pasulj prebranac staviti jedan list lovora, dva česna izgnječenog i iseckanog belog luka. Sve zaliti uljem i peći u rerni na 180°C oko 30 minuta.

Sastojci

500 g pasulja
500 g crvenog luka
2 česnaa belog luka
2 lovorovog lista
1 kašika mlevene paprike
1 kašičica bibera
so
200 ml ulja

Sataraš

Nista lepše od domaćih, crvenih, debelih paprika, koje se leti koriste za pripremu ovoga ukusnog, svima omiljenog, letnjeg jela. Ovo je recept moje majke.

Priprema

Sitno iseckati luk i propržiti ga na ulju da postane staklast. Paprike iseckati na kockice, dodati proprženom luku i propržiti otklopljeno uz često mešanje. Sa paradajza skinuti pokožicu i iseckati i njega na kockice, dodati luku i paprikama i još malo propržiti. Na kraju dodati umućena jaja, posoliti, promešati i kratko pržiti.

Sastojci

1/2 kg crnog luka
1 kg crvenih paprika
3 velika paradajza
2 jaja
so
ulje

Varivo od soje

Soja je dosta zastupljena u posnoj kuhinji. Koristi se često u ishrani kao zamena za meso. Počela je da se gaji još pre 5000 godina.

Priprema

Naliti soju slanom vodom i ostaviti preko noći. Sutradan ocediti i oprati. Naliti vodu, posloliti i kuvati dok ne omekša.Zatim dodati sitno seckan krompir, šargarepu i papriku. Kuvati još 30 minuta. U medjuvremenu napraviti i dodati zapršku. Na kraju dodati sitno seckan peršunov list.

Sastojci

pola šolje soje u zrnu
pola šolje seckane ili rendane šargarepe
2 krompira
1 šolja sitno seckane paprika
peršunov list
so

Varivo od soje sa graškom

Priprema

Ostaviti soju u slanoj vodi preko noći. Ujutro je ocedite i operite. Staviti u posoljenu vodu i kuvati soju dok ne omekša, a zatim dodati grašak i seckanu šargarepu. Kuvati sve 20 minuta, pa dodati iseckan paradajz. Dodati malo ulja i bibera. Kuvati još nekoliko minuta i na kraju dodati peršunov list sitno iseckan.

Sastojci

200 g graška
200 g soje
2 veća paradajza
2 šargarepe
peršunov list
biber
so
ulje

Varivo od soje sa kupusom

Priprema
Soja se ostavi preko noći u slanoj vodi, a sutradan ocedi i opere, pa se kuva dok ne omekša u posoljenoj vodi. Potom joj se dodaju isečeni kupus, šargarepa i paradajz, koje ste prethodno malo prodinstali na ulju. Kada se sve to izmeša sa sojom, onda treba dodati još malo, soli, bibera i peršunovog lista. Kuvati još kratko i varivo je gotovo.

Sastojci

250 g soje u zrnu
500 g slatkog kupusa
1 veliki paradajz
2 šargarepe
peršun list
biber
so
ulje

Soja

Soja je dosta zastupljena u posnoj kuhinji. Koristi se često u ishrani kao zamena za meso.
Soja je počela da se gaji još pre 5000 godina. Prema jednom izvoru soja potiče sa područja izmedju Mandžurije i Indonezije, a prema drugom soju je prvi zasadio kineski car 2800 godine pre naše ere.
Soja je u Evropu preneta oko 1800 godine i doneo ju je nemački biolog Engelbert Kempfer iz Japana. Soja je prvo počela da se gaji u Austriji i Madjarskoj, a kasnije i u ostalim Evropskim zemljama. U Srbiji se soja gaji od 1953. Prvo se koristila za ishranu stoke, a danas sve više i u ishrani ljudi i to kao, sojino brašno, mleko, sir, klice. Od nje se pripremaju šnicle, hleb, sos, supe, čorbe, variva, peciva i poslastice.
Zrno soje sadrži mnogo belančevina, koje su lako svarljive. Smatra se da su to jedine belančevine biljnog porekla, koje sadrže sve esencijalne amino kiseline, neophodne za normalan rast i razvoj organizma.
Osim belančevina, soja je izvor gvoždja i vitamina B grupe. Sadržaj ugljenih hidrata i masti je mali.