Jagnjetina sa šparglom i integralnim pirinčem je izvrsno, aromatično i nutritivno vredno glavno jelo na vašoj trpezi. Probajte, svideće vam se!
Priprema
Jagnjeće kotlete marinirati u mešavini ulja, soka od limuna, majčine dušice, mlevenog svežeg ruzmarina i soli preko noći u frižideru. Zatim ih ispeći na roštilju.
Očistiti i iseći izdanke špargle, pa ih kuvati u slanoj vodi oko 15-20 minutai ocediti .
Integralni pirinač skuvati u slanoj vodi, procediti i začiniti s pimetom.
Na tanjir složiti jagnjeći kotlet, šparglu i integralni pirinač i sve ukrasiti sa čeri paradajzom i kriškama limuna.
Posluživanje
Uz jagnjetinu sa šparglom i integralnim pirinčem najbolje je poslužiti čašu belog vina.
Sastojci
- 1 kg jagnjećih kotleta
- 500 g špargle
- 200 g integralnog pirinča
- 1 kašičica majčine dušice u prahu
- 1 kašičica svežeg ruzmarina
- 1 kašičica pimeta u prahu
- 10 čeri paradajza
- 5 limuna
- so
- ulje
Jagnjetina
Jagnjeće meso je specifičnog ukusa. Mnogi ljudi ga obožavaju ili ga ne vole i ne podnose. Za njega se kaže da je simbol proleća.
Najmanje štetno za ljudski organizam je upravo jagnjeće meso. Jagnjetina je meso specifičnog ukusa i vrlo fine teksture. Sadrži mnoge vitamine ( B komplesa) i mineralne materije (gvožđe, cinka). Dobar je izvor proteina, koje su količinom i kvalitetom ispred proteina telećeg i pilećeg mesa.
Jagnjeće meso se može prema kvalitetu podeliti na tri grupe:
- Prva grupa – but, bubrežnjak, kotleti;
- Druga grupa – grudi, lopatica, unutrašnji organi;
- Treća grupa – glava i vrat.
Jagnjeće meso je veoma hranljivo, sočno i lako se vari. Meso planinskih jagnjadi je veoma ukusno i bez karakterističnog mirisa, koji mnogim osobama smeta. Jagnje uzgajana u ravničarskim krajevima daje meso izvestnog ukusa, koji neke osobe ne mogu da podnesu.
Od druge grupe jagnjećeg mesa prave se čorba i sarma u maramici, a od prve grupe pripremaju se paprikaši, đuveči, kapame i razna laka prolećna jela.
Špargla (Asparagus officinali)
Smatra se da špargla vodi poreklo iz oblasti duž obalnog područja istočnog Mediterana i oblasti Male Azije.
Špargla je jedna od od najstarijih vrsta opisanog povrća. Stari Grci su je cenili kao izvrsnu poslasticu. Opevali su je Grci i Rimljani, jeli su je i Egipćani, uglavnom svežu tokom sezone, a sušenu zimi. Na jednom egipatskom frizu iz III veka p.n.e nacrtana je špargla. Plinije, prvo rimsko pero o hrani, proslavio je šparglu kao afrodizijak. Galen, u II veku, opisuje šparglu kao čistača organizma i lek. Njoj su se divili Kolumela, Julije Cezar i Dioklecijan, a Apicije, autor prvog kuvara na svetu, spominje šparglu kao zaštitnicu od uboda pčele, srčanih bolesti i zubobolje.
Ovo povrće je izgubilo popularnost tokom srednjeg veka, ali se u XVII veku vratila u modu i na trpeze.
Nutritivna svojstva
Špargla nazvana “Čuvarom zdravlja” ili “kraljevsko povrće” je slabo poznata u Srbiji i retko se koristi u ishrani, iako obiluje lekovitim svojstvima. Visok nivo vitamina B6, A, C, K i E, kalcijuma, magnezijuma i cinka kao i vlakna i proteini, čine špargle idealnom namirnicom za očuvanje zdravlja. Ona je jedna od nutritivno najuravnoteženijih vrsta povrća, jer je niskoenergetska namirnica bogata vitaminima ( A, C, K, E, tiamin, riboflavin, rutin, nijacin, folna kiselina), minerala (gvožđa, fosfora, kalijuma, bakra, kalcijuma, magnezijuma, cinka mangana i selena) i dijetetskih vlakana. Idealna je namirnica za osobe, koje žele da se hrane zdravo. Osim toga, značajan je i sadržaj flavonoida u ovom povrću, posebno: luteina, zeoksantina i karotena.
Lekovita svojstva
Zbog sadržaja niza nutritivno vrednih sastojaka špargla je i lekovita biljka. Svoje lekovito dejstvo ispoljava kod:
- opstipacije;
- sprečavanja apsorpcije toksičnih jedinjenjenja iz hrane;
- sindroma razdražljivih creva;
- neurodegenerativnih bolesti;
- virusnih infekcija;
- sprečavanja nastanka slobodnih radikala;
- Alchajmerove bolesti.
