VEGETERIJANSKA KUHINJA Archives - Страница 15 од 24

Boranija recept bez mesa

Ovo je recept za dobru staru boraniju bez mesa. Boranija recept bez mesa je sasvim ukusno i sasvim dovoljno glavno jelo za ručak.

Priprema

Boraniju ne treba jesti svežu, jer onda ima štetne sastojke. Dakle mora se kuvati. Preporučuje se kod raznih dijeta, ali i inače u ishrani odraslih i dece.

Ako je sezona kupite svežu boraniju, očistite je i iseckajte, ako nije onda je dobra i smrznuta. Iseckajte crveni luk i šargarepu na što sitnije komadiće.
Zagrejte malo ulja u šerpi i sipajte prvo luk. Za par minuta kad luk porumeni dodajte šargatrepu i boraniju. Mešajte nekoliko trenutaka dok povrće pusti prijatan miris, a onda nalijte vodu u šerpu i ostavite da kuva. Boranija treba da se kuva od 30 do 60 minuta u zavisnosti od sorte. Voda će da pokuva, ali ne dozvolite da pokuva skroz, jer bi boranija mogla da zagori. Po potrebi dolijte malo vode. Ovako pripremljena boranija može da bude više ili manje čorbasta što zavisi od vas.

Pred kraj treba da pripremite zapršku. Zaprška se sprema tako što se u tiganju zagreje malo ulja i doda se sitno seckani beli luk, a potom i malo brašna. Uz stalno mešanje zaprška je gotova čim luk i bršno porumene. Znači za par minuta. Zatim sipajte sadržaj iz tiganja u šerpu sa boranijom, promešajte sve. Dodajte još so, biber i sitno seckani peršunov list. Sada je vaša boranija recept bez mesa gotova.

Sastojci

500 g boranije
1 šargarepa
1 crveni luk
2 čena belog luka
ulje
brašno
peršunov list
biber
so

Boranija (Phaseolus vulgaris L)

Boranija spada u povrće iz reda mahunarki, kao i grašak, pasulj i sočivo. Mahunarke su inače jako hranjive, zbog sadržaja ugljenih hidrata i belančevina.
Smatra se da je boranija poreklom iz Meksika, a danas se može naći svuda u svetu.

Postoji više vrsta boranije. Razlikujemo ih po obliku i boji. Postoje okruglaste i pljosnate, sa dužom i kraćom mahunom. Boje idu od žute i zelene, pa do šarene ljubičasto žute.

Boranija sadrži u sebi dosta vode, a ostalo su ugljeni hidrati, belančevine i vlakna.

U svežem stanju se može naći na pijaci u intervalu od juna do oktobra meseca. Kada nije sezona, možete kupiti smrznutu boraniju, koja smrzavanjem ne gubi mnogo na kvalitetu.

Pasta sa tikvicama

Mnogo puta smo za tikvice čuli, kako je to divno povrće, ali kad treba neki recept sa tikvicama uglavnom svi znaju za pohovane tikvice i to je to. Zato evo ga jedan sjajan recept sa tikvicama, koji vas neće razočarati. Makaroni sa tikvicama
Priprema

Ogulite tikvicu i iseckajte je na sitne kockice. U tiganju zagrejte maslinovo ulje. Kada je ulje zagrejano sipajte tikvice u tiganj i neka ostanu tu oko 15 minuta na umrenoj temperaturi uz povremeno mešanje.
Tikvica ima dosta tečnosti u sebi, pa će tečnost iz tikvice zajedno sa maslinovim uljem postati kremasta sa komadićima tikvice unutar.
Pred kraj razmutite jedno jaje, kao za kajganu i prelijte preko tikvica.Dodajte malo soli i začin anis. Promešajte tikvice i sada su gotove. Poklopite tiganj i ostavite.
Skuvajte testeninu u vidu makarona i sl. U mom slučaju orhideje. Koristite uputstvo, neka testenina se kuva duže, a neka kraće, pa pazite da se ne raskuva. Kada je gotovo, procedite i sjedinite sa tikvicama.
Zatim dodajte feta sir iseckan na kockice. Veličina da bude ista kao i kockice koje ste seckali od tikvica.
Promešajte sve.
Ko želi može uz ovo jelo da preprži listove slanine. Jako dobro ide uz ovo jelo. Ko ne voli to može da doda malo soja sosa. Ali ne mora ni to, jer je ova pasta sa ovako pripremljenim tikvicama veoma ukusna.

Sastojci

1 kg tikvica
300 g testenine
1 jaje
100 g feta sira
maslinovo ulje
anis
so

Radič salata recept

Ako već ne koristite radič, vreme je da počnete da koristite ovo zdravo povrće u vašoj ishrani. Radič salata je pravi izbor za vas.

Priprema

Skinite i odbacite spoljašnje uvele listove radiča. Zatim dobro operite ostale listove hladnom vodom. Kada su listovi oprani posušite ih čistom krpom ili peškirom. Potom seckajte listove na trake debljine oko 1 cm. Ako ste iseckali radič, osolite ga. Radič je po prirodi gorak, a so će delimično da neutrališe njegovu gorčinu. Dodajte sok od limuna, maslinovo ulje, masline seckane na četvrtine uzdužno, biber, parmezan i dobro promešajte. Radič salata je gotova.

Posluženje

Radič salata se može poslužiti kao predjelo ili kao lagan obrok.

Sastojci

1 glavica radiča
30 g parmezana
sok od ½ limuna
3 kašike maslinovog ulja
100 g zelenih maslina
biber
so

Radič

Radič je poreklom iz Italije. To je lisnato povrće crvene boje. Crveni listovi su prošarani belim žilicama. Radič ima gorak ukus. Pretežno se koristi za salate ili se griluje da bi se smanjila gorčina.

Inače, radič je odličan izvor vitamina i minerala, kao i dijetetskih vlakana. Sadrži malo kalorija, a bogat je antioksidansima. Od vitamina i minerala radič sadrži folnu kiselinu, vitamin A , vitamin C, vitamin E, vitamin K, zatim kalijum, kalcijum, fosfor, selen i magnezijum.

Radič čisti jetru i krv, a neki kažu da leči nesanicu.

Sad, pošto imate informacije o korisnosti radiča, možete početi da koristite ovo zdravo povrće i u vašoj ishrani.

Grčka salata sa feta sirom

Ukusan grčki proizvod, koji se često služi u restoranima, lako se da napraviti i kod kuće.

Priprema

Za pripremu Grčke salate potrebno vam je sveže povrće i to: paradajz, krastavac i crveni luk.
Isecite paradajz i krastavac na krupnije komade, a luk na sitnije. Sve to pomešajte u jednoj posudi i dodajte crne masline, očišćene od koštice. Zatim iseckajte feta sir na kockice i dodajte u posudu. Na kraju prelijte salatu sa hladno cedjenim maslinovim uljem i izmešajte . Prekrijte posudu providnom folijom i ostavite salatu u frižider da se ohladi.

Sastojci

100 g Grčke fete
2 paradajza
2 krastavca
1 crveni luk ili 2 mlada luka
100 grama crnih maslina
3 kašike maslinovog ulja

Grčka feta

Feta se pravi od ovčijeg ili kozijeg mleka. To je punomasni, beli sir i tradicionalni grčki proizvod. Grčka je tek 2005. godine zaštitila fetu kao sopstveni brend. Imali su dosta problema, jer je postojala i Danska feta. Danas je zaštićeno ime i tehnologija pravljenja ovog sira. Grčka feta je omiljena i izvozi se širom sveta.
Prava Grčka feta nije toliko slana i gotovo je bez rupica. Uglavnom se prodaju komadi četvrtastog oblika u limenkama i kantama.

Spanać sa leblebijom

Vegetarijanska kuhinja obilno koristi leblebiju u pripremi raznih jela, ali i kuhinje severne Afrike, Bliskog Istoka, Turske, Indije i mediteranskih zemalja.Priprema

Pomešati sitno iseckani crni i beli luk i đumbir i propržiti na malo ulja oko 10 minuta. Zatim dodati kari i nastaviti pržiti oko 2 minuta, potom i iseckani paradajz i dinstati oko 5 minuta i leblebiju pa nastaviti dinstanje još 5 minuta. Na kraju dodati iseckan spanać i kratko prodinstati.

Posluženje

Spanać sa leblebijom poslužite uz kuvani pirinač, seckano lišće korijandara i čapati.

Sastojci

250 g leblebije
300 g spanaća
1 glavica crnog luka
3 česna belog luka
1 kašika mlevenog đumbira
1 kašika karia
1 paradjz
7 listova korijandera
maslinovo ulje

Leblebija (Cicer arietinum L)

Pradomovina leblebije nije sa sigurnošću utvrđena. Danas se smatra da je poreklom iz zapadne Azije i da su ga u Evropu preneli Turci. Poznavali su ga i stari Rimljani.

Leblebija je rasprostranjena na svim kontinentima. Najviše se uzgaja u Indiji, Pakistan, Kini, Afganistanu, Iranu, Siriji. U Španjolskoj je, također, leblebija veoma cenjena namirnica.

Leblebija je mahunarka. Njeno seme je slično semenu soje ili sušenom zrnu graška. Koristi se u pripremi variva ili kao dodatak ostalom povrću za pripremanje vrlo ukusnih jela.

Nutritivna i lekovita svojstva leblebije

Leblebija je bogata energijom – u samo 100 g ima 364 kcal / 1522 kJ energije.

Sadrži niz korisnih jedinjenja kao: proteine, masti, ugljikohidrate, djetetska vlakna, vitamine (tiamin, pantotenska kiselina, folna kiselina, riboflavin i niacin) i minerala (mangan, fosfor , gvožđe, magnezijum, cinka, selen i kalcijum.

Konzimiranjem leblebije poboljšava se rad slezene. Leblebija deluje diuretički, povoljno deluje na nervni sistem, održava čvrstoću i zdravlje kostiju, normalan nivo krvnog pritiska i podstiče optimalni rad štitne žlezde.