Hrono kuhinja Archives - Страница 74 од 76

Ćuretina sa paradajzom i pečurkama

Ćuretina sa paradajzom i pečurkama je pravo jelo za specijalne prilike.

Priprema

Iseckati luk i propržiti. Dodati iseckanu ćuretinu i pržiti da porumeni pa dodati prepolovljene sitnije pečurke, praziluk sečen na kolutiće i još kratko propržiti. Zatim se dodaje bujon, biber, korijander pa sve kuvati 10 minuta. Oguliti paradajz i iseckati ga na kockice pa ga dodati pripremljenoj čuretini i promešati. Pred serviranje dodati pavlaku i jelo ukrasiti sa sitno iseckanim peršunom.

Posluženje

Uz ovo specijalno jelo servirati krokete od pirinča.

Sastojci

500 g ćuretine
250 g paradajza
100 g pečuraka
1 glavica crnog luka
2 praziluka
1/8 l bujona,
4 kašike pavlake
peršun
biber
korijander
so
3 kašike ulja

Kroketi sa tikvicama i sirom

Kroketi sa tikvicama i sirom su vrlo sočni i aromatični i serviraju se kao jako ukusno predjelo.

Priprema

Napraviti testo od mleka, brašna, jaja, sira, začina, sveže iseckanog peršuna, iseckanog bosiljka i izrendane tikvice. Dobro umesiti testo.

Velikom kašikom oblikovati i vaditi testo i pržiti u vrelom ulju. Pržene krokete sa tikvicama stavljati na papirnu salvetu da se ocedi višak masnoće.

Posluženje

Kroketi sa tikvicama i sirom se služe uz jogurt, pavlaku ili kiselo mleko.

Sastojci

500 g tikvica
150 g mladog sira
4 jaja
300 ml mleka
1 kašika listova peršuna
1 kašika bosiljka
10 kašika brašna
biber
so
ulje

Kroketi od pirinča

Kroketi od pirinča su odličan prilog uz razne vrste mesa, ali se mogu servirati i kao predjelo.Priprema

Skuvati pirinač i dodati mešavinu začina. Skloniti sa ringle i ohladiti. Dodati narendani parmezan, razmućeno jaje, peršun, đumbir i prezle i dobro izmešati. Od ove mase formirati kuglice, a u njihovu sredinu staviti kockicu edamera. Kuglice uvaljati u prezle i pržiti u posudi sa dosta ulja. Kad dobiju svetložutu boju, kroketi od pirinča su gotovi.

Posluženje

Kroketi od pirinča služe se kao prilog uz pečenu patku, ali i uz druge vrste mesa.

Sastojci

150 g pirinča
2 kašike prezle
100 g sira edamera
2 kašike peršuna
½ kašičice đumbira u prahu
1 jaje
60 g parmezana
2 kašičice mešavine začina
500 ml vode
ulje

Gibanica bez jaja i sira sa kurkumom

Umesto boje jaja poslužiće žuta boja kurkume, a limun je zamena za blago nakiseo ukus sira. Gibanica bez jaja je veoma ukusna.

Priprema

U blender stavite očišćene sirove semenke suncokreta, limun, so, kurkumu i vodu. Sve usitniti do gustoće jogurta.

Posebno izgnječiti tofu i dodati ga gornjoj smesi kao i sodu bikarbonu. Sve dobro promešati.

Sa malo ulja namazati tepsiju i obložiti je sa 2 kore. U smesu od suncokreta i tofua umakati koru po koru, zgužvati ih i ređati po tepsiji. Jednom suvom korom prekriti sve zgužvane kore i nakvasiti je rastopljenim kokosovim uljem u malo vruće vode, pa staviti i drugu koru. Peći u zagrejanoj rerni na 220°C i nakon 15 minuta pečenja smanjiti temperaturu na 200°C. Peče se dok gibanica bez jaja ne porumeni.

Posluženje

Gibanica bez jaja i sira servira se topla, a uz nju prija sojin jogurt.

Sastojci

250 ml suncokreta
500 ml vode
1,5 limun
1/2 kašičice kurkume
400 g tofu sira
1 kašičica sode bikarbone
700 g debelih kora za gibanicu
1 kašičica soli
3 kašike kokosovog ulja
500 ml vode

Kurkuma (Curcuma longa L)

Kurkuma potiče iz Južne Indije i Indonezije. Od pre 4.000 godina kurkuma se koristila kao začin u Aziji. Zauzimala je značajno mesto i u verskim hinduističkim obredima. U biblijskim vremenima potrebljavala se i kao začin i kao miris. U srednjem veku su kurkumu nazvali “indijski šafran”, zbog lepe narandžaste boje, a zbog znatno niže cene “sirotinjski šafran”. Uspeva u Indiji, Kini, Australiji, na Karipskim ostrvima, Peruu i dr. Veoma je omiljen začin na Dalekom i Bliskom istoku.

Kurkuma ima primenu u proizvodnji prirodnih boja i parfema, u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji te u kulinartvu. Jedan je od najviše korišćenih začina u istočnjačkoj kuhinji. Najčešće se koristi za pripremu pirinča (pulao) kome daje predivnu, zlatnožutu boju i prefinjen miris i ukus, a istovremeno neutrališe sluzasta i slatka svojstva pirinča. Obavezan je sastojak u pripremi svih vrsta mahunarki, jer potpomaže varenje i usvajanje proteina i sprečava pojavu nadutosti. Ovaj začin je osnovni sastojak mešavine začina za kari; boja karija potiče upravo od kurkume. Koristi se za pripremu majoneza, senfa, raznih sosova, pilećih pečenja i dr. Ako se povrće kuva na ulju u kome je proprženo malo kurkume ili karija, njegova hranljiva i nutritivna vrednost značajno će porasti.

Posne kuglice sa maslinama i susamom

Odlično predjelo za posne slave, ali i za druge svečane prilike. Posne kuglice sa maslinama i susamom su toliko ukusne da nestaju sa stola za tili čas. Priprema

Skuvati krompir u ljusci, ohladiti ga, oguliti i potom ispasirati zajedno sa biljnom masnoćom. Smesi dodati biber i so po vlastitom ukusu. Pre finalne pripreme smesa treba da odstoji 5-7 sati u frižideru. Nakod toga, formirati kuglice u čiju sredinu treba prethodno staviti maslinu bez koštice.

Kuglice uvaljati u susam propržen na blagoj temperaturi bez masnoće.

Posluženje

Posne kuglice sa maslinama i susamom servirati ohlađene.

Sastojci

500 g krompira
100 g biljne masti
100 g crnih i zelenih maslina
100 g susama
biber
so

Maslina (Olea europaea L)

Maslina je jedna od najstarijih namirnica u ljudskoj ishrani.Smatra se da je poreklom sa Krita, odakle je preneta u Egipat, Grčku, Palestinu i Malu Aziju. Maslina se preko 1000 puta spominje u Bibliji, a opisali su je i u starim delima egipatske civilizacije. Hipokrat je maslinovo ulje preporučivao bolesnicima za više od 60 raznih bolesti. Predstavljala je, a i da predstvalja simbol mudrosti, snage i mira.

Osim po veličini i obliku, masline se razlikuju i po ukusu, a on može da bude kiselkasto-gorak, pikantan ili sladak.

Maslina se koristi za proizvodnju maslinovog ulja, u kulinarstvu za pripremu različitih predjela, salata, sosova i preliva za ribu, meso i testeninu.

Nutritivna i farmakološka svojstva masline

Plod masline sadrži belančevine, vitamine A, D, K . Dobar su izvor vitamina E. Masline su važan izvor mononezasićenih masnih kiselina, oleinske kiseline, hidroksitirozola i dr.

Masline smanjuju nivo holesterola, imaju zaštitno delovanje na ćelije, sprečavaju upalne procese, prikupljaju i neutrališu slobodne radikale, sprečavaju srčani ili moždani udar, odlažu negativne posledice starosti.