POSNA KUHINJA Archives - Страница 113 од 118

Slavski hleb

Priprema

Pomešati sve suve sastojke i dodati ulje, margarin i toplu vodu pa umesiti mekano testo. Testo se ostavi da nadođe do dvostruke zapremine. Tada se ponovo premesi u posudi i ostavi da još jednom nadođe. Preneti ga u okrugli kalup.

Slavski hleb treba ukrasiti po vlastitoj želji i svake godine koristiti neku novu ideju. Treba ga premazati otopljenim margarinom i peći u zagrejanoj rerni do 1 sat na 200°C.

Sastojci

500 g belog pšeničnog brašna
200 g integralnog raženog brašna
suvi kvasac
½ kašičice šećera
100 ml suncokretovog ulja
125 g biljnog margarina
voda

Posna čorba sa šampinjonima

Veoma ukusna posna čorba sa šampinjonima u periodu posta. Šampinjoni joj daju specifičan, veoma privlačan ukus.

Priprema

Na ulju propržiti, na niskoj temperaturi, sitno iseckani luk i šargarepu dok luk ne porumeni pa dodati sitno iseckane šampinjone, malo vode i dinstati 30-40 minuta. Zatim naliti vodu i dodati brašno razmućeno u malo vode. Čorbu ostaviti da provri pa joj dodati iseckane listove peršuna, biber i so. Posna čorba sa šampinjonima treba da kuva još 5 minuta.

Sastojci

500 gr šampinjona
3 glavice crnog luka
3 srednje šargarepe
½ veze peršunovog lista
biber
so
1,5 l vode
2 kašike ulja

Šampinjoni (Agaricus sp.)

Šampinjoni se uzgajaju širom sveta, a njihova primena je veoma raznovrsna. Sve više su zastupljeni u svakodnevnoj ishrani. Oni su jedna od najpoznatijih vrsta jestivih pečurki, svojstvenog mirisa i ukusa.

Razlikuju se sledeće vrste šampinjona:

Zatvoreni šampinjoni najmlađa su vrsta šampinjona, mlečno bele boje;
Poluotvoreni šampinjoni mogu imati otvorene ili zatvorene klobuke;
Otvoreni šampinjonisu najzreliji među šampinjonima i intenzivnijeg su, potpuno razvijenog ukusa;
Smeđi šampinjoni je vrsta šampinjona sa slobodnim klobukom, imaju vrlo prijatan ukus.

Nutritivna i farmakološka svojstva šampinjona

Sveži šampinjoni sadrže: visokokvalitetne proteine, masti, ugljikohidrate (glukan, inulin i pektinske materije), vitamine (riboflavin i niacin), organske kiseline (oksalna, fosforna kiselina i dr), a od mineralnih materija značajne su količine kalijuma i fosfora. Dobar su izvor i dijetetskih vlakana. Sadrže i veoma moćan antioskidant L-ergotionein.

Šampinjoni ne sadrže ni saharozu niti skrob, stoga su vrlo pogodni za ishranu dijabetičara.

Pošto su šampinjoni bogati proteinima, posebno su značajni u ishrani osoba, koje ne konzumiraju meso.

Konzimiranjem šampinjona smanjuje se nivo negativnog i ukupnog holesterola u krvi, čuva se zdravlje kardiovaskularnog sistema, pomaže se u sprečavanju razvoja kancera, održava se zdrava koža, pravilna funkcija nervnog sistema i probavnog trakta, osim toga, osigurava se zaštita od razvoja Alzheimerove bolesti i starosne demencije.

Posna ruska salata

Posna ruska salata s oslićem i raznovrsnim povrćem zadovoljiće kriterijume najstrožijih gastrokritičara. Veoma je ukusna i osvežavajuća. Priprema

Posna ruska salata je jedna od najpoznatijih svetskih salata. U većini domova se priprema za novogodišnje praznike. Omiljena je i dečici, ali i odraslima, jer je lepog izgleda i prvoklasnog ukusa.

Ova salata se jednostavno priprema. Skuvati ribu pa odvojiti meso od kostiju i izmrviti. Posebno obariti iseckanu šargarepu kao i krompir, celer, peršun i grašak. Potom usitnjenom osliću dodati obareno povrće i iseckane kisele krastavce pa sve pažljivo kašikom promešati.

Majonez se priprema tako što se u ključalu vodu dodaje brašno i prethodno napravljen pire od krompira pa se dobro izmeša uz polagano dodavanje ulja. Zatim se ovoj smesi dodaju i umešaju ostali navedeni sastojci: senf, sok od limuna, so i biber.

Majonezom preliti ribu s povrćem i dobro izmešati i posna ruska salata je spremna za posluženje. Prethodno se može lepo ohladiti u frižideru.

Posluženje

Ova se salata servira dobro ohlađena na tacni obloženoj listovima zelene salate. Može se ukrasiti i kriškama limuna.

Sastojci

1 kg oslića
3 šargarepe
1 šolja graška
1 manja glavica celera
1 koren peršuna
3 krompira
7 kiselih krastavaca

Za majonez

3 krompira
2 kašike brašna
200 ml ulja
1 kašičica senfa
1 limun
200 ml vode
biber
so

Posna orah bajadera

Bajadera je kraljica među desertima izvanrednog, specifičnog ukusa. Probajte recept za ovu posnu čaroliju vrhunskog ukusa.

Priprema

Zakuvati 300 g šećera i 8 kašika vode i kuvati 2-3 minuta. Skloniti sa ringle i umešati 150 g margarina. Kad se margarin potpuno istopi, dodati 150 g mlevenih oraha i 150 g mlevenog keksa i dobro izmešati. Dobijenu smesu za bajadere podeliti na dva dela. U jednu polovinu umešati 3 rebra otopljene čokolade pa ga rastanjiti u pouljenoj tepsiji. Drugu polovinu stavite preko polovine sa čokoladom i nju rastanjiti.

Za glazuru u vodi rastopiti šečer i margarin pa dodati čokoladu i izmešati. Preliti preko bajadere i malo protresti tepsiju da se glazura ujednačeno rasporedi.

Posna orah bajadera se treba ohladiti u frižideru nekoliko sati kako bi se lakše i lepše sekla na kockice.

Sastojci

300 g šećera
8 kašika vode
150 g margarina
150 g mlevenih oraha
150 g posnog mlevenog keksa
3 rebra čokolade za kuvanje

Glazura

25 ml vode
25 g šećera
60 g margarina
125 g čokolade za kuvanje

Оrah (Juglans redia L)

Smatra se da je orah poreklom iz Azije. Orah je jedna od prvih biljki uljarica. Veliki broj vrsta oraha uzgaja se danas u području od jugoistočne Evrope do Japana, kao i u području od jugoistočne Kanade do Kalifornije i Argentine.

Nutritivna i farmakološka svojstva oraha

Orasi imaju mnogo ulja. Također su izvrstan izvor masnih kiselina omega-3. Orah sadrži proteine, ugljikohidrate, vitamine (B1, B2, B6, B12, E, K, C, biotin, folna kiselina i dr), mineralne materije (gvožđe, kalijum, natrijum, bakar, selen i dr), dijetalna vlakna, antioksidativne materije i dr.

Orah liči na mali mozak čoveka, a pomaže u razvoju preko 30 neuro-transmitera za moždane funkcije. Delotvoran je u čišćenju krvi od toksina, snižavanju nivoa negativnog holesterola, u lečenju plućnih bolesti, katara creva, otklanjanju probavnih smetnji i dr.

Orah je veoma važan za vegeterijance, jer sadrži značajne količine masti i proteina.

Posne kuglice sa maslinama i susamom

Odlično predjelo za posne slave, ali i za druge svečane prilike. Posne kuglice sa maslinama i susamom su toliko ukusne da nestaju sa stola za tili čas. Priprema

Skuvati krompir u ljusci, ohladiti ga, oguliti i potom ispasirati zajedno sa biljnom masnoćom. Smesi dodati biber i so po vlastitom ukusu. Pre finalne pripreme smesa treba da odstoji 5-7 sati u frižideru. Nakod toga, formirati kuglice u čiju sredinu treba prethodno staviti maslinu bez koštice.

Kuglice uvaljati u susam propržen na blagoj temperaturi bez masnoće.

Posluženje

Posne kuglice sa maslinama i susamom servirati ohlađene.

Sastojci

500 g krompira
100 g biljne masti
100 g crnih i zelenih maslina
100 g susama
biber
so

Maslina (Olea europaea L)

Maslina je jedna od najstarijih namirnica u ljudskoj ishrani.Smatra se da je poreklom sa Krita, odakle je preneta u Egipat, Grčku, Palestinu i Malu Aziju. Maslina se preko 1000 puta spominje u Bibliji, a opisali su je i u starim delima egipatske civilizacije. Hipokrat je maslinovo ulje preporučivao bolesnicima za više od 60 raznih bolesti. Predstavljala je, a i da predstvalja simbol mudrosti, snage i mira.

Osim po veličini i obliku, masline se razlikuju i po ukusu, a on može da bude kiselkasto-gorak, pikantan ili sladak.

Maslina se koristi za proizvodnju maslinovog ulja, u kulinarstvu za pripremu različitih predjela, salata, sosova i preliva za ribu, meso i testeninu.

Nutritivna i farmakološka svojstva masline

Plod masline sadrži belančevine, vitamine A, D, K . Dobar su izvor vitamina E. Masline su važan izvor mononezasićenih masnih kiselina, oleinske kiseline, hidroksitirozola i dr.

Masline smanjuju nivo holesterola, imaju zaštitno delovanje na ćelije, sprečavaju upalne procese, prikupljaju i neutrališu slobodne radikale, sprečavaju srčani ili moždani udar, odlažu negativne posledice starosti.